Arhiva

Od doktora do oskarovaca

Radmila Stanković | 20. septembar 2023 | 01:00
U prošlom broju NIN-a, glumac Rade Šerbedžija objasnio je da je prvu veliku ulogu na svetskoj kinematografiji (Svetac), dobio zahvaljujući činjenici da ga je reditelj Filip Nois gledao u filmu Manifest Dušana Makavejeva. Uz to je Nois dodao: „Znaš, Makavejev je moj najdraži režiser.“ Nije Nois jedini od danas afirmisanih reditelja kojima je Dušan Makavejev (79) bio posebno važan. U jednom trenutku evropske kinematografije, popularni Mak je bio njen najuticajniji i najcenjeniji reditelj. Iako su njegovi filmovi bili više puta zabranjivani, on je dobio mnogobrojne nagrade u svetu, među kojima i Srebrnog medveda u Berlinu 1968. godine, nagradu kritike FIPRESCI 1969. i 1971., nagradu „Luis Bunjuel“ na Kanskom festivalu 1971. Srebrni Hugo za najbolju režiju u Čikagu 1971, specijalnu nagradu Mostra u Sao Paulu 1998. godine... Pre četiri godine, ugledna američka DVD edicija Criterion Collection, koja objavljuje restaurirane filmove velikih reditelja poput Žana Renoara, Kendžija Mizogučija, Ingmara Bergmana, Žan-Pjera Melvila i Mikelanđela Antonionija, impresivnom popisu svojih izdanja dodala je i dva kultna ostvarenja Dušana Makavejeva – V.R. Misterija organizma (1971) i Sweet Movie (1974). Nijedan od tih filmova nije nikada prikazan u bivšoj Jugoslaviji, a oba su uvrštena u listu najboljih filmova svih vremena. V.R Misterija organizma je u svetu postigao fenomenalan uspeh, dok je u Jugoslaviji završio u bunkeru. Tako je Makavejev bio nateran da ide iz zemlje, a njegov prvi film urađen u stranoj produkciji Sweet Movie takođe nije dobio dozvolu da se prikazuje u Jugoslaviji, kao ni u Kanadi i Velikoj Britaniji. Jedan od osnivača filmskog crnog talasa, Dušan Makavejev, svojim delima inspiriše i oduševljava generacije i generacije mladih umetnika. U velikim gradovima Evrope, kao na primer u Beču ili i u Sarajevu, proteklih godina su održane retrospektive njegovih filmova, koje su bile izvanredno posećene. Ovaj reditelj je bio rado pozivan gost predavač na mnogim filskim akademijama. Jedan od praških đaka, Goran Paskaljević (64), snimio je petnaestak igranih filmova koji su mu doneli međunarodni renome i slavu. Odnedavno je i jedan od 15 članova Evropske filmske akademije. Predsednik Akademije je Vim Venders, a potpredsednici oskarovac Volker Šlendorf i britanski reditelj Nik Pauel. U bordu su i četiri počasna člana – mađarski reditelj Ištvan Sabo, francuska diva Žana Moro, britanski glumac Ben Kingsli i naš reditelj Dušan Makavejev. Paskaljević je imao privilegiju da se u čuvenom Muzeju moderne umetnosti u NJujorku 2008. godine održi retrospektiva njegovih filmova, gde je kasnije održana i premijera njegovog filma, Medeni mesec, prve srpsko-albanske koprodukcije. Mesec dana je trajala i retrospektiva njegovih filmova u Britanskom institutu za film u Londonu, 2010. godine. Za film Bure baruta dobio je 1998. nagradu kritičara za najbolji evropski film, za Vreme čuda nagradu kritike u San Sebastijanu 1990, časopis Varajeti ga je 2001. godine svrstao u pet najboljih režisera godine (sa Laslom Halstromom, Nilom DŽordanom, Stivenom Soderbergom i Edvardom Jangom), vlasnik je nagrade „Sergej Bondarčuk“, a od 2008. i francuskog ordena umetnosti i književnosti... Beograđanin, rođen u Prnjavoru, Vladimir Vlada Petrić (83) prvi je u svetu stekao zvanje doktora filmskih nauka i potom je pozvan da predaje istoriju filma na Harvardu. Pre toga je diplomirao na dva fakulteta - engleski jezik i književnost i režiju. Na Harvardu je 1979. godine osnovao harvardski filmski Arhiv i postao je njegov prvi direktor. Jedan je od najcenjenijih filmski znalaca na svetu, a u stručnim krugovima je najveći autoritet u oblasti nemog filma. Petrić i njegova supruga, glumica Dara Čalenić, celokupnu svoju imovinu i ušteđevinu zaveštali su Jugoslovenskoj kinoteci i Sterijinom pozorju. Nezaobilazan deo jugoslovenske kinematografije bio je i Branko Lustig (79), hrvatski producent i glumac jevrejskog porekla. Lustig je napravio karijeru u SAD i bio je producent dva filma koji su dobili oskare – Šindlerova lista (1993) i Gladijator (2001). Dvostruki je dobitnik i Zlatnog globusa za navedene filmove. Najuspešnije svetsko ime u svetu filma, poreklom iz Makedonije je Milčo Mančevski (51) koji je svetsku slavu stekao filmom Pre kiše (1994), za koji je dobio više od 30 nagrada, između ostalih i Zlatnog lava za najbolji film na Festivalu u Veneciji. Film je bio nominovan i za Oskara u kategoriji najbolji strani film. Jedini oskarovac za igrani film sa neengleskog govornog područja je Danis Tanović (42) za film Ničija zemlja, iz 2001. godine. Za ovu ratnu priču sa junacima Bošnjakom i Srbinom koji u rovu u Bosni raspravljaju ko je kriv za rat, Tanović je dobio 60 nagrada. Pet godina kasnije, Jasmila Žbanić (37) je za svoju, takođe ratnu bosansku priču ispričanu u filmu Grbavica godine dobila glavnu nagradu Zlatni medved u Berlinu. Ovom spisku poratnih uspešnih bosanskohercegovačkih umetnika, treba dodati i Bracu Dimitrijevića (63) koji je to bio i pre raspada Jugoslavije, kao jedan od najpoznatijih konceptualnih umetnika koji ima izložbe svojih instalacija širom sveta. Isidora Žebeljan (44) je savremena srpska kompozitorka čija je muzika najizvođenija i najprisutnija na svetskim koncertnim podijumima. NJene kompozicije koje joj se naručuju, izvode renomirani svetski ansambli poput The Academy of St Martin in the Fields iz Londona, orkestar RAI iz Torina, London Brass, Brodsky Quartet, Nieuw Ensemble iz Amsterdama. iz Amsterdama. NJena opera „Zora D“ je nastala kao narudžbina DŽenesis fondacije iz Londona i prva je srpska opera koja je svetsku premijeru imala u inostranstvu, u Amsterdamu 2003. ovom operom je 25. oktobra 2003. godine otvorena 50 sezona postojanja bečke kamerne opere. Po narudžbini umetničkog direktora Bijenala u Veneciji, Isidora Žebeljan je komponovala delo Konji svetog Marka, iluminacija za simfonijski orkestar, koje je premijerno izvedeno na Bijenalu u Veneciji 2004. godine. Od srpskih glumica mlađe generacije najviše uspeha u Americi poslednjih desetak godina stekla je Branka Katić (41) igrajući u dvadesetak filmova i televizijskih serija. Glumila u veoma popularnim TV ostvarenjima Red Cap, Big Love, Wakin the Dead, Hustle, The Last Detective... i u filmovima Public Enemies, The Englishman...