Samo jedan dobija

Od prodavca tulipana hrvatski tajkun Ivica Todorić mogao bi, preuzimanjem trgovinskog lanca Merkator, postati ekonomski najsnažniji čovek u regionu. Ali baš kao ni rešenje krize evra, ni ova akvizicija neće biti jednostavna, jer je u igri malo ekonomije, a mnogo politike. Slovenački i hrvatski mediji više se bave otkrivanjem ko lobira u korist Agrokora, a ko se tome protivi, nego što se bave ekonomskom stranom prodaje. Čini se da niko baš nije srećan zbog potencijalne koncentracije za koju je gradonačelnik LJubljane Milan Janković i pretendent na mesto premijera rekao da je već gotova stvar. Hrvatski potrošači smatraju da je Todorićev trgovinski lanac već dovoljno jak u toj zemlji i da bi dalja koncentracija bila na njihovu štetu, Slovenci nikako ne bi voleli da im jedna od najuspešnijih kompanija, kroz koju se prodaju mnogi slovenački proizvodi, dospe u ruke Hrvata, a u Srbiji se na ukrupnjavanje gleda kao na narušavanje ionako slabe konkurencije. Jednom rečju, stiče se utisak da se radi o „igri“ u kojoj dobija samo jedan kupac, Ivica Todorić, dok svi ostali manje-više nešto gube. Agrokor je za preuzimanje 50,03 odsto akcija Merkatora, prema pisanju slovenačkih medija, ponudio najvišu cenu, 221 evro po deonici ili 832 miliona evra za ceo „paket“. U upravi Merkatora nisu za NIN mogli da komentarišu postupak prodaje. „Menadžment Merkatora je trajno privržen stabilizaciji vlasničke strukture što će omogućiti kompaniji dalji razvoj u regionu. Zato Uprava, u cilju zaštite interesa kompanije, podržava profesionalan i transparentan proces prodaje“, šturo se navodi u odgovoru. Stipe Lovreta, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da bi pozitivna strana spajanja dva trgovinska lanca na tržištu Srbije bila ta što bi Delez dobio znatno jačeg konkurenta na tržištu nabavke i prodaje. Ključni problem do sada je bio upravo što su tržišna učešća pratioca lidera bila znatno niža u odnosu na najveću kompaniju. S druge strane, negativna posledica po potrošače je sužavanje izbora. Lovreta ističe i da manji broj učesnika na tržištu sužava okvire za konkurentsku utakmicu. „Ako postoje velike razlike u snazi učesnika na tržištu, to može negativno da deluje i na tržištu nabavke i na tržištu prodaje. Realno je očekivati da će se sa jačanjem snage drugog, a u perspektivi trećeg i četvrtog učesnika intenzivirati konkurencija u nabavci i prodaji, što svakako može biti u interesu i dobavljača i potrošača”, objašnjava on za NIN. Problem na ovdašnjem tržištu je što su posle tri najveća igrača, tržišni udeli ostalih na nivou statističke greške, pa je u skorije vreme teško očekivati njihovo značajno jačanje i rasplamsavanje konkurencije. Prema istraživanju jedne agencije, Delta Maksi trenutno drži 15,8 odsto tržišta Srbije, Merkator 6,8, a Todorićeva Idea 4,8. Opasnost za dodatno narušavanje ionako slabe konkurencije povećava činjenica da nema stranih diskontnih lanaca. Lovreta kaže da bi dolazak Lidla bio dobar zato što je poznat po diskontnoj prodaji i naglašenoj cenovnoj konkurentnosti, a upravo takvi trgovinski lanci nedostaju srpskom tržištu. “Srbija kasni u izgradnji modernog tržišta u odnosu na druge istočnoevropske zemlje. S druge strane, potencijal tržišta Srbije je relativno ograničen, a posebno u uslovima ugroženog standarda stanovništva, ekonomske krize i usporenog privrednog rasta”, objašnjava on zašto nema više stranih trgovaca. Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da dolazak stranih lanaca ograničava nedostatak atraktivnog zemljišta u gradovima gde po pravilu trgovci prvo dolaze, jer je u njima kupovna moć stanovništva i najveća. „Posledica ukrupnjavanja je gašenje malih, komšijskih prodavnica. Može se očekivati više hrvatskih i slovenačkih proizvoda i potiskivanje domaćih. S druge strane, usled jačanja moći otvara se veći prostor za veće ucenjivanje malih proizvodnih kompanija. Proizvođači s juga zemlje teško ulaze u trgovinske lance. I zbog toga je u Srbiji sve skuplje nego u drugim zemljama“, naglašava Papović. Goran Vukmirović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici, potvrđuje za NIN da može doći do prekida saradnje sa manjim proizvođačima. Zoran Jovanović, vlasnik firme Duga komerc iz Kruševca, trenutno radi i sa Ideom i sa Merkatorom. Onima koji rade samo s jednim lancem, otvoriće se vrata i drugog, kaže on, uz opasku da veliki trgovci diktiraju uslove poslovanja malim proizvođačima i da samo proizvođači jakih brendova mogu ući u prave pregovore. „Mi smo lako zamenjivi. Javljamo se na njihove tendere, nudimo najniže cene, najpovoljnije rokove plaćanja, da bismo bili u igri. Zarade su niske, pa ukoliko se rokovi produže mogu ih pojesti inflacija i kamate. Ali da ne radim s njima, ne bih mogao da opstanem. Zato imamo dobru saradnju“, iskren je Jovanović. I dok dobavljačima spajanje donosi više štete nego koristi, potrošači su u nešto boljoj poziciji, tvrdi Goran Vukmirović. On objašnjava da će trgovci u budućnosti više razvijati privatne robne marke koje su jeftinije od poznatih brendova. Ukrupnjavanje u trgovinskom sektoru je ipak neminovnost. Lovreta navodi da u većini zemalja EU samo pet trgovaca ostvaruje više od dve trećine ukupnog prometa hrane, a uveren je da će takvo stanje biti i u Srbiji u narednih desetak godina. Mali trgovci mogu opstati jedino udruženi, zaključuje Goran Vukmirović. Zato smatra da bi u ruralnim sredinama, gde je kupovna moć mala, a interes vodećih maloprodavaca nizak, i država trebalo da podrži udruživanje sitnih trgovaca. Strah Slovenaca Iz istraživanja, koje je NIN dobio od hrvatske Agencije za zaštitu tržišnog natjecanja, jasno je da bi spajanje osnažilo pozicije Todorićevog Konzuma, koji trenutno drži između 25 i 30 odsto tržišta Hrvatske, a Merkator između pet i deset odsto. Jedan potrošač iz Dalmacije kaže za NIN da bi spajanje bilo na štetu i potrošača i proizvođača. „Postoje strani trgovci u Hrvatskoj, ali oni nemaju široku maloprodajnu mrežu kao Merkator. U slučaju preuzimanja sve će biti Todorićevo“, kaže on. NJega brine i što je u sastavu Agrokora mnogo proizvođačkih kompanija, jer sumnja da će one imati prednost prilikom ulaska na rafove. Isti strah muči i Dejana Židana, slovenačkog ministra poljoprivrede. “Prodajom Merkatora ugrožava se prehrambeni sektor Slovenije. Ne uspemo li zaštititi trgovce da oni prodaju slovenačku hranu, to je najveća pretnja poljoprivrednicima“, tvrdi Židan, po čijim bi procenama proizvođači hrane u deželi mogli izgubiti 250 miliona evra ako Merkator dospe u ruke Agrokora, koji i sam proizvodi hranu.