Državni projekat pohlepne elite

Ako je Srbija do sada gubila milijardu evra godišnje u procesu javnih nabavki kroz korupciju, čini se da će, najavljenim izmenama Zakona o javnim nabavkama, mogućnosti za slivanje novca u džepove stranaka i njima bliskih biznismena biti samo veće. Mimo preporuka Evropske komisije da se sa izmenama ne žuri i pisma Vensana Dežera, šefa delegacije EU u Srbiji premijeru Mirku Cvetkoviću u kome ga upozorava da će brza promena zakona dovesti do konfuzije i pravnog vakuuma, Ministarstvo finansija je nedavno, bez konsultacija sa evropskim stručnjacima, pripremilo Nacrt izmena ovog zakona. Pre konačne verzije, među novinarima su već cirkulisale dve, koje su se u Vladi menjale u skladu sa vetrovima iz Brisela, ali i ovdašnjeg javnog mnjenja. A vetrovi su bili prilično hladni. Na prvi pogled Nacrta jasno je da je intencija u Vladi, uprkos deklarativnom zalaganju za smanjenje korupcije i veću transparentnost, upravo suprotna - da se ova oblast još više udalji od očiju javnosti. Što je još gore, i da se umanji svaka kontrola. To se najbolje vidi po sudbini kontrolnog tela u samoj Vladi - Upravi za javne nabavke, koja je do sada prijavljivala budžetskoj inspekciji tenderske nepravilnosti, od pozivanja na hitnost i direktnu pogodbu bez jasnog razloga, do biranja nepovoljnijih ponuda bez obrazloženja. Umesto da, u skladu sa evropskim preporukama ojača Upravu i omogući joj da sama podnosi prijave i sankcioniše, Vlada je najpre u prvom Nacrtu predvidela njeno ukidanje, a zatim, nakon pritiska javnosti,odlučila da je ipak sačuva, ali tako što će je rasformirati, a zatim u roku od šest meseci napravi novu pri Ministarstvu finansija. I tu svaka priča o nezavisnoj kontroli pada u vodu, a Uprava, i sada sa skromnim ovlašćenjima, ostaje poput „krezube babe“ koja treba da ugrize prestupnike u samoj državi. I da kontroliše i Ministarstvo finansija, dakle samo sebe, koje godišnje naručuje u vrednosti od tri milijarde dinara. KONFUZIJA Dodatnu konfuziju u javnosti stvorio je predsednik Radne grupe za izradu ovog zakona, državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević, koji je u samo nekoliko dana izjavljivao čak tri različite stvari - da će Uprava biti ukinuta, da će biti ojačana i da će ostati nedirnuta. „Sve tri verzije su tačne, Uprava kakva je sada se gasi, formira se pravno-formalno gledano nova, u okviru Ministarstva finansija, a tehnički gledano to će zapravo biti ista Uprava, koju ćemo mi da unesemo u Ministarstvo finansija“, pokušava za NIN da objasni svoje iskaze Radosavljević. Namera zakonopisca je da Uprava za javne nabavke postane samo jedna u nizu pod okriljem Ministarstva finansija koje vodi Mirko Cvetković, poput Poreske uprave, Uprave carina i Deviznog inspektorata, sa idejom da radi na praćenju i kontroli tendera, edukaciji i davanju preporuka. U Vladi tvrde da je ovakva praksa preuzeta iz Slovenije i Hrvatske, gde su uprave deo Ministarstva finansija, odnosno ekonomije. „Nisam čuo nijedan valjan razlog da se Uprava pripoji Ministarstvu, a Slovenci, na koje se poziva zakonopisac, već se kaju zbog sličnih izmena. Umesto da Uprava dobije veća ovlašćenja i mogućnost da podnosi prekršajne prijave, čini se da je cilj Ministarstva finansija da ukine Upravu kakva je sada, pod izgovorom nove organizacione strukture“, tvrdi za NIN Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“, napominjući da ga čudi brzina u donošenju zakona i parcijalna rešenja, koja ne obuhvataju najvažnije probleme u procesu javnih nabavki, a to su planiranje nabavki i izvršenje ugovora . Kontrolne uloge Uprave gotovo da više neće biti, a javnost je upravo preko rada ovog tela saznavala za nepravilnosti kod nabavki Šarančićevih vagona, VIP salona za Aerodrom, zipo upaljača za MUP, sumnjive nabavke citostatika u zdravstvu i brojne druge. Iako pri Vladi, kao uostalom i Savet za borbu protiv korupcije, ovo telo se s teškom mukom izborilo za nezavisnost u radu i odolevalo nemalim pritiscima iz same Vlade. „Otkud vam to da je Uprava nezavisan organ, gde u zakonu to piše osim na njihovom sajtu? Uostalom, ta Uprava nije radila dobro ni do sada, ne vidim nijednu stvar koju su uradili da bi sprečili korupciju, da bi povećali uštedu u sistemu, ne vidim šta su oni do sada radili i zašto bismo ih zadržali? “, ljut je Radosavljević. Na argumentaciju da je Uprava samo u poslednje dve i po godine ukazala na tenderske nepravilnosti u predmetima vrednim pet milijardi dinara, državni sekretar odgovara da među tim prijavama ima i anonimnih od strane pojedinaca iz javnih preduzeća, što nije valjan dokaz za budžetsku inspekciju. Kontrola javnih nabavki ubuduće će biti prepuštena samo Državnoj revizorskoj instituciji, koja sa malim kapacitetima i tek u povoju, godišnje uspeva da prekontroliše samo po nekoliko javnih preduzeća ili ministarstava. Dakle, mogućnosti za korupciju rastu. NAKARADNO Još jedno od nakaradnih rešenja, koje predviđa izmenjeni zakon jeste skupo i nepotrebno gomilanje tela u Vladi zaduženih za javne nabavke. Tako se planira formiranje nove uprave za centralizovane javne nabavke, koja će vršiti objedinjene nabavke, i preuzeti zapravo posao koji sada radi Uprava za zajedničke poslove Vlade Srbije. Ni ona neće biti ugašena već će se baviti održavanjem zgrada, voznog parka i popravkama. I dok se Uprava za javne nabavke bori za opstanak u izmenjenom zakonu, drugo telo - Komisija za zaštitu prava u postupku javnih nabavki, dobija na značaju i raste. To bi svakako bilo dobro, jer je reč o telu koje odlučuje po žalbama oštećenih ponuđača, da kod nas ta komisija nije izabrana sa silnim skandalima, da ni godinu dana od izbora nema zamenika predsednika, te da prvi čovek ovog tela, nekadašnji debeovac Borislav Galić, kako tvrde neki od članova Komisije, ne odlučuje o svemu. Tako je NIN došao u posed pisma koje je Vuk Ranković, jedan od članova petočlane komisije, kao i Galić, izabran na predlog DS-a, uputio nedavno predsedniku Komisije, sa zahtevom da počne da poštuje Poslovnik, da stavi na dnevni red izbor zamenika, kao i da uvede audio snimanje sednica, zbog brojnih incidenata. Ranković u pismu pita ko su sve saradnici koji prisustvuju sednicama Komisije, zašto oni referišu o predmetima umesto samih članova i zašto se uporno krši Poslovnik o radu. „Smatram da načinom na koji sada funkcionišemo direktno kršimo Poslovnik o radu, koji smo jednoglasno doneli, a nepridržavanje Poslovnika je krajnje neprofesionalno, neprimereno, ali mnogo gore od svega - i nezakonito“, ističe Ranković u svom pismu predsedniku Komisije Borislavu Galiću. Sam Galić, u odgovorima NIN-u priznaje da je dobio Rankovićevo pismo, nakon čega je dao svakom od članova ovlašćenje da ga može zamenjivati do izbora zamenika, što će, kako kaže, biti ubrzo realizovano. On negira da postoje nepravilnosti u radu, ali je izbegao direktne odgovore na pitanja NIN-a o predmetima u kojima se na odluku čeka i po sedam meseci, a rok je mesec dana, kao i o kontradiktornim odlukama u istom predmetu. „Ne zaboravite da je u jednom momentu bilo svega šest stručnih saradnika u Komisiji, koji su obrađivali predmete za celu državu, te je logično da su iz tog razloga kasnile odluke Komisije“, pravda se predsednik Komisije. Zanimljivo je da se upravo Galić, kao član Radne grupe za izmenu Zakona o javnim nabavkama, prema saznanjima NIN-a, zalagao za gašenje Uprave i za davanje daleko većih ovlašćenja Komisiji koju vodi. Tako će ovo telo ubuduće odlučivati i o ugovorima sklopljenim po novom zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, dakle o poslovima najveće vrednosti u zemlji. Zakon predviđa da članovi Komisije, ojačani za još dva člana, ostaju nedirnuti do kraja mandata, odnosno do kraja 2014. godine. Čak ni tada, uprkos evropskoj praksi, nije predviđen konkurs za izbor predsednika ovog tela, najznačajnijeg za sprečavanje nameštanja tendera. A upravo na rad Komisije stiže najviše žalbi, pre svega evropskih firmi, zbog čega ozbiljne konkurencije na domaćim tenderima skoro da i nema. Tako je prosečan broj ponuda po tenderu sa 8,5 u 2003. pao na svega 3,17 u prvom polugođu ove godine. „Odluka da rade do kraja mandata doneta je da ne bismo napravili pravni vakuum. Što se tiče izbora predsednika Komisije i Svetska banka nam je najavila da će insistirati na konkursu pa to može da se izmeni i naknadno kroz javnu raspravu koja će trajati do 5. ili 15. decembra“, kaže Radosavljević, dodajući da nije obavešten o problemima u radu ovog tela, te da smatra da Komisija funkcioniše bolje nego ranije. POHLEPA Stručna javnost listom je ogorčena zbog najavljenog zakona, koji je, prema rečima Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija, još jedan dokaz da je u Srbiji korupcija državni projekat i prvorazredna preokupacija pohlepne “političke elite“. „Pripremljen daleko od javnosti i zaštićen od svega što je struka i analitika, ovakav nacrt je poslednji poznati pokušaj kleptomanske oligarhije koja je zarobila Srbiju da napravi veliku predizbornu pljačku javnih fondova i na taj način pripremi izbornu pobedu. Da su namere drugačije, Uprava za javne nabavke bi se jačala. Takođe ne bi bilo predviđeno da se u prva tri meseca od stupanja na snagu, a to je period predizborne kampanje, oglasi o javnim nabavkama neće objavljivati na Portalu javnih nabavki, što će ih, praktično, učiniti nevidljivim“, kaže Dobrašinović za NIN, dodajući da građanima Srbije ne treba zakonski Frankenštajn, kojeg će njegovi tvorci predstavljati kao holivudsku lepoticu, već ozbiljan zakon, koji će omogućiti čvrstu kontrolu i sprečiti zastrašujuću korupciju. Evropski zvaničnici neobično su uzdržani zbog užurbanog donošenja izmena Zakona o javnim nabavkama. Nezvanično se može čuti da do 9. decembra jedini pritisak na Vladu ide ka rešenju za Kosovo, dok je sve drugo gurnuto pod tepih, ali ne zadugo. Kada i ako Srbija dobije i datum za početak pregovora o pristupanju EU, Vlada bi mogla da dobije šamar iz Evrope zbog ovakvog zakona, koji će morati opet da se menja. Upućeni veruju da su u Vladi toga dobro svesni, ali im se žuri da zakon donesu pre Nove godine, kako bi se do izbora kupovalo našim parama, bez kontrole. Tada bi odliv kroz korupciju u javnim nabavkama mogao biti i daleko veći od milijardu evra, koliko nam je Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji, objasnio da godišnje gubimo. Radosavljević je zapanjen ovom cifrom i ne veruje da je tačna, ali svoju nema. Iako tvrdi da će izmene Zakona doneti uštede merene jednim do dva odsto BDP-a godišnje, priznaje da njih neće biti u 2012. A čini se da se zakon donosi samo za tu godinu. I Radosavljevićevi tenderi na sudu Mogući sukob interesa Radosavljević ne vidi ni na sopstvenom primeru, iako je nadgledao ili organizovao brojne tendera za Univerzijadu tokom 2009. godine, a kod osam postupaka ukupne vrednosti 332 miliona dinara Uprava je uočila nepravilnosti po raznim osnovama. „Tačno je da sam nadzirao finansije Univerzijade i da je 169 tendera bilo organizovano u dva meseca 2009. godine u potpunoj hitnosti, o čemu je odluku donela Vlada. U nekim od tih osam tendera sam učestvovao i kao član tenderske komisije, ali niko to ne drži u fioci. Svih osam predmeta je budžetska inspekcija procesuirala, u tri slučaja su podnete prekršajne prijave i one su stigle do suda. Komisija za zaštitu prava ponuđača je u jednom slučaju rekla da ugovor treba da se raskine i vodi se proces pred nadležnim sudom. Ne postoji ništa što je zataškano ili stavljeno pod tepih. Dakle, institucije funkcionišu bez obzira da li su pod Ministarstvom finansija“, tvrdi Radosavljević. Evropska komisija zabrinuta U Delegaciji EU u Srbiji, koja je imala uvid u Nacrt izmena Zakona o javnim nabavkama, NIN-u je rečeno da su izrazili zabrinutost zbog prilično kratkog roka koji je predviđen za usvajanje jednog takvog osetljivog i kompleksnog zakona. Podsećaju da su za donošenje ovakvog zakona neophodne konsultacije sa profesionalnim udruženjima, stručnjacima i akademskim svetom. „Dobro je što se Brisel pita za mišljenje, ali lokalni učesnici izvan državne administracije isto tako imaju pravo glasa i njihov glas bi takođe trebalo da se čuje“, rečeno je NIN-u u EK. Takođe je naglašeno da je poravnavanje sa EU standardom kompleksna stvar, kao i da bi zakonodavac trebalo da predvidi dovoljno vremena da se valjano iskoristi tehnička pomoć EU koja je specijalno postavljena za ovaj sektor, kao što je postojeći „Tvining projekat“. Na pitanje kako gledaju na najavljeno ukidanje Uprave i formiranje nove pod Ministarstvom finansija, odgovoreno nam je da „EK nema unapred postavljen model, postoji više njih, ali jedan elemenat je imperativan, a to je da bi javne nabavke trebalo sprovoditi na transparentan i zakonit način“. „Oni koji ih sprovode treba da budu organi oslobođeni političkog i partijskog uticaja. EU i drugi međunarodni donatori su mnogo investirali u kapacitete nezavisnih organa, poput Uprave za javne nabavke, pa iskustvo i znanje ljudi koji rade u tim organima ne bi trebalo da se izgubi iz vida kada se pojavi mogućnost institucionalnog preuređenja“, navode u EK, dodajući da nije uobičajeno da izvođenjem i kontrolom javnih nabavki rukovodi isti organ, zbog čega će važnu ulogu imati Državna revizorska institucija. Ministarstva Mrkonjića i Dulića najkorumpiranija Ministarstvo za infrastrukturu i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja prednjače po korumpiranosti u javnom sektoru, pokazuje najnovije istraživanje Međunarodnog instituta za bezbednost, nastalo na osnovu tromesečnog istraživanja, anketiranja i prikupljanja podataka od pojedinaca i preduzeća sa kojima ova ministarstva sarađuju. Konkretne podatke o korupciji u ministarstvima koje vode Milutin Mrkonjić i Oliver Dulić, ali i Žarko Obradović (prosveta) i Nebojša Ćirić (ekonomija), čija ministarstva slede na toj listi, Međunarodni institut za bezbednost će početkom decembra dostaviti Republičkom tužilaštvu, a nakon toga i predstaviti javnosti. Direktor Instituta koje je vršilo istraživanje, Orhan Dragaš, tvrdi da postoje precizni podaci i čvrsti dokazi o korupciji u navedenim ministarstvima i javnom sektoru. U istraživanju se navodi da je najveći problem pravilo koje su političke partije neformalno uspostavile kada je u pitanju bilo kakav javna nabavka ili veći posao, a koje podrazumeva da partiji mora ići deo od svakog posla koje se radi u ministarstvu ili javnom preduzeću koje ona drži. Kako navodi Orhan Dragaš, direktor Instituta za međunarodnu bezbednost, na taj način ministri ili direktori javnih preduzeća i ne osećaju da čine krivično delo, znajući da partija stoji za njih. „Za građane je najvidljivija korupcija u zdravstvu, policiji i sudstvu, jer se s njom svakodnevno susreću. Međutim, dramatični oblici korupcije su u javnom sektoru, ministarstvima i javnim preduzećima. To je visoka korupcija koja je glavna prepreka na putu Srbije ka EU“, rekao je Dragaš beogradskim medijima, napominjući da je društvo u Srbiji ispolitizovano, posebno pravosuđe koje treba da se bori sa ovom pošasti. On je istakao da u svetu postoji nešto što se zove prihvatljiv nivo korupcije, koja se nigde ne može iskoreniti. „Kod nas je ipak korupcija pravilo, a ne izuzetak. Vlast nije sposobna da se izbori s njom niti ima volje“, tvrdi Orhan Dragaš. Bivši debeovac optužuje Upravu Borislav Galić, predsednik Komisije za zaštitu prava u javnim nabavkama, za NIN tvrdi da nije bilo njegovog „zalaganja“ za ukidanje Uprave za javne nabavke, već je bio presudan stav Ministarstva finansija. Ipak, iznosi niz teških optužbi na račun Uprave, za koju kaže da godinama nije uredila sistem javnih nabavki, kao i „da postoje mišljenja da je to zbog toga jer se kosi sa privatnim interesima zaposlenih u Upravi“. „Zaposleni u Upravi više vremena provode na seminarima koje organizuju privatne firme koje im isplaćuju ogromne honorare i koristeći svoj službeni položaj u Upravi savetuju i naručioce i ponuđače, primajući i za to nadoknadu. Može se čuti i da se u okviru „Tvining projekta“ vrednog dva miliona evra, čiji je Uprava vođa, troše enormni iznosi i tako što se isplaćuju mesečna primanja i do 7.000 evra, iznajmljuju luksuzne nekretnine i organizuju službena putovanja u inostranstvo, na koja takođe odlaze zaposleni iz Uprave“, teško optužuje Galić, navodeći da su to razlozi zbog kojeg je ubrzano donošenje izmena zakona. Saša Varinac iz Uprave za javne nabavke odgovara da je problem sa Galićem i onim što govori, suštinski problem države i njenog odnosa prema kontroli javnih nabavki. „Galić, koji je izabran na predlog Vlade, bez ikakvog konkursa, a ne ispunjava ni zakonske uslove, jer nije imao iskustvo u javnim nabavkama, sada stoluje Komisijom, koja bi trebalo da bude nezavisno telo. On kao član Radne grupe za izmene Zakona o javnim nabavkama, zastupa stavove protiv kojih nije Uprava, već Evropska komisija i celokupna domaća i strana stručna javnost. Galić u igru ubacuje optužbe, valjda u skladu sa zanatom koji je izučio dok je radio u DB-u. Dakle, bez tvrdnje da je tačno, Galić optužuje Upravu za proneveru evropskog novca, iznajmljivanje luksuznih nekretnina, ogromna primanja, službena putovanja, seminare... Ništa od toga nije tačno. To je monstruozna optužba koja najviše liči na ono što je DB svojevremeno smišljao da ocrni članove opozicionih stranaka ili Otpora i zato ćemo tražiti da Galiću na te optužbe odgovore oni koji su te projekte realizovali, dakle predstavnici EU, koji su, po Galiću, očigledno lopovi. Neka njima objasni kako je i zašto, sam, potpisivao kvartalne izveštaje o tim projektima i verifikovao ih kao besprekorne. Za sve ostalo što je rekao, Uprava će tražiti odgovore kod nadležnih organa u Srbiji“, kaže Varinac za NIN. Da podsetimo, Galićev izbor na čelo Komisije praćen je brojnim skandalima. Vlada ga je imenovala još u septembru 2009. za prvog čoveka Komisije, kada se ispostavilo da je ovaj pravnik iz Beograda, mnogo poznatiji kao bivši šef kabineta načelnika DB-a, i svedok na suđenju za „Ibarsku magistralu“ na kome je potvrdio da je učestvovao u izradi lažnih pasoša za ubice Nenada Ilića i Nenada Bujoševića i članove njihovih porodica. Skupština Srbije ga je zbog brojnih protivljenja izabrala tek u oktobru 2010. U to vreme se o Galiću raspravljalo i na Glavnom odboru DS-a, a kako saznajemo, Dragan Đilas se oštro usprotivio njegovom izboru. Tada se čulo da je podrška Dušana Petrovića odnela prevagu. Pre posla u Komisiji, Galić je radio u JKP „Gradska čistoća” kao predsednik Komisije za male nabavke, što ga je valjda preporučilo za novu dužnost.