Evro teško umire

Jače od tempirane mine odjeknula je izjava bivšeg predsednika EBRD, Žaka Atalija da evro „može doživeti krah do katoličkog Božića”! Bilo je to dovoljno da se pojača ionako velika nervoza investitora, ali i običnih građana. Malo ko se nije zapitao šta će biti sa njegovom ušteđevinom, ako evro zaista propadne. Pri tome skoro niko nije čuo drugi deo Atalijeve rečenice, da će evro propasti “ukoliko na nivou Evropske unije ne budu preduzete adekvatne antikrizne mere”. “Pitanje se sada svodi na to da li će evro kao valuta postojati na Božić. Ostaje samo jedna šansa od dve - da jedinstvena valuta opstane do tada ili da ona bude u procesu propasti“, apokaliptično je poručio Atali. Da li se zaista bliži “sudnji dan” za jedinstvenu evropsku, ali i rezervnu srpsku valutu? Može li evro preživeti sve žešću dužničku krizu zemalja sa periferije evrozone? Odgovor na ova pitanja još uvek niko definitivno ne zna, kao ni kada će EU i SAD uspeti da izađu iz najveće recesije od Velike depresije. Možda će bar neke od brojnih dilema biti razrešene 9. decembra, na sastanku ministara finansija EU, mada pesimisti podsećaju da je u proteklih godinu dana ovakvih “istorijskih” sednica bilo na pretek i ni na jednoj nije pronađen pravi recept za teško oboleli evro. Sam Atali, koji je dolio ulje na vatru, smatra da se najgori scenario može izbeći ako se dozvoli Evropskoj centralnoj banci (ECB) da kupuje obveznice prezaduženih članica evrozone. Da investitori ne bi kupovali “mačku u džaku”, on predlaže da se te zemlje liše dela finansijskog suvereniteta. Prevedeno na obični jezik, to znači da bi njihove budžete morao da kontroliše neko sa strane. Takvom čvršćem fiskalnom povezivanju mnoge zemlje su se do sada čvrsto opirale, čime je i stvoren manevarski prostor za preterano zaduživanje, čiji ceh sada moraju da plate. I to sa kamatom, koja je u svim prezaduženim zemljama prešla sedam odsto godišnje, što se smatra granicom izdržljivosti. Sa tako visokim kamatama, naime, jednostavno je nemoguće uredno otplaćivati dugove koji dospevaju za naplatu. SLOM Nisu, međutim, svi pesimisti kao Atali. Dragomir Janković, izvršni direktor Evropskog ekonomskog instituta iz Brisela, kaže za NIN da sve takve crne prognoze treba uzeti sa velikom dozom rezerve. “Nema nikakvog razloga za paniku. Evro je preskup projekat da bi se tako lako srušio, sa velikim negativnim posledicama po sve zemlje. To misle mnogi zvaničnici u Briselu. Zato je realna mogućnost da se to desi ravna nuli“, kategoričan je Janković. Analitičari švajcarske Kredi Svis banke, pak, smatraju da je slom evra “vrlo moguć i to već sredinom januara”. Uz opasku da sve što ljudi stvore, mogu i da razore, neki sagovornici ističu da i evro može da „pukne“. Posledice bi bile katastrofalne i zato je na liderima evrozone velika odgovornost da do toga ne dođe. Evro je učinio Evropu mnogo boljim mestom za život i njegova propast vodila bi neverovatnom rasturanju EU, a to bi se negativno odrazilo na sve. No, čak i ukoliko evro propadne, to se, tvrdi većina sagovornika NIN-a, neće dogoditi preko noći, već postepeno. Pa, ističe Janković, o sudbini evra ne odlučuju Grčka ili Poljska, već ekonomski najsnažnije zemlje, koje imaju najveće ekonomske i devizne rezerve. On objašnjava da Atalijeva izjava ima dve dimenzije. “Prvo, to je i deo predizborne kampanje unutar same Francuske, a može da bude i namerno stvaranje panike i puštanje “probnih balona”, jer Francuska i Nemačka očito imaju problema sa usaglašavanjem mera za spas evra. To je i vrsta pritiska na zemlje koje usporavaju donošenje odluka o izdavanju jedinstvenih evroobveznica i za povećanje solidarne pomoći najugroženijim zemljama. U Briselu se ozbiljno priča o tome da se odluke sporo donose i da pojedine zemlje koče usvajanje antikriznih mera. Zato bi izjave, poput Atalijeve, mogle da se protumače i kao poruka tim zemljama”, zaključuje Janković. Nemci moraju da prihvate zajedničke evroobveznice i sad tvrdo pregovaraju kako bi dobili garancije za buduću jedinstvenu fiskalnu uniju. Oni misle da dobro rade tako što odugovlače sa prihvatanjem evroobveznice, ali se u međuvremenu nagomilavaju troškovi i gubi se poverenje investitora, kaže za NIN Kosta Josifidis, profesor na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu i član Saveta NBS. I on sumnja da će evro propasti. “Iako je Nemačka najtvrđa u pregovorima, njoj je najmanje u interesu da zajednička valuta propadne. U tom slučaju bi bila već za koju godinu `banana ekonomija` u poređenju sa Amerikom i Kinom. Nemačka iza sebe mora da ima evropska leđa kako bi bila konkurentna u svetskim okvirima“, objašnjava Josifidis. MARKA U suprotnom, ako zajednička moneta propadne, Nemačka bi morala da vrati marku, što je, za Josifidisa, na nivou naučne fantastike. Marka bi bila isuviše jaka i nemačku robu i usluge niko ne bi kupovao. Ni Amerikancima, ni Rusima i Kinezima ne ide u prilog da Evropska monetarna unija propadne jer je ona kupac njihove robe i usluga, objašnjava Josifidis i prognozira da bi u slučaju kraha evra recesiju zamenila duga svetska depresija. Ni evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren “ne može da zamisli kolaps evra”. Takvu izjavu Ren je dao nakon što su prošle sedmice, posle sastanka sa novim italijanskim premijerom Mariom Montijem, nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi izrazili strahovanje da bi kolaps Italije pod teretom njenog duga “neizbežno predstavljao kraj evra”. Samo nekoliko dana ranije, međutim, Ren je kazao da je dužnička kriza u evrozoni dovela monetarnu uniju na opasnu raskrsnicu od koje zavisi opstanak zajedničke valute. “Ispred nas je ili spora dezintegracija evrozone ili značajno jačanje monetarne unije”, poručio je Ren. Ne zna se da li je pod “sporom dezintegracijom” mislio baš na to, ali se Merkelova i Sarkozi, pišu nemački mediji, spremaju na osnivanje “ekskluzivnog kluba” u kome neće biti mesta za svih 17, već samo za odabrane zemlje evrozone. Osnovni moto “kluba” bi, prema pisanju nemačkih medija, mogao biti “ko ne štedi, ispada”. Ovoj ideji tandema “Merkozi” oštro se suprotstavio predsedavajući ministara finansija evrozone Žan-Klod Junker, koji smatra da ne bi bilo dobro veštački podeliti EU u dve grupe. On je poručio da ne bi trebalo stvarati razlike između 27 zemalja EU i 17 članica evrozone, a i nemačko ministarstvo finansija saopštilo je da nema nameru da izda zajedničke “elitne” obveznice sa Francuskom, Finskom, Holandijom, Austrijom i Luksemburgom. BENSEDIN Smatra se da bi se izdavanjem zajedničke obveznice šest zemalja sa vrhunskim rejtingom AAA podigao zaštitni bedem oko “srca” evrozone i da bi to zabrinute investitore više smirilo nego bensedin. Rejting agencija Mudis, međutim, procenjuje da bi podela evrozone na zemlje prvog i drugog reda oslabila kreditne rejtinge svih članica EU. Mudis upozorava i da se ne može zanemariti ni verovatnoća “višestrukih bankrota”, pri čemu bi posle toga neke zemlje mogle i da napuste evrozonu. Sa velikom dozom izvesnosti može se pretpostaviti i da će ministri finansija evrozone uskoro morati da povećaju Fond za finansijsku stabilnost. Iz meseca u mesec raste suma koja je neophodna da bi se ugasili svi požari, a pojedini eksperti odavno upozoravaju da će za to biti potrebno najmanje 2.000-3.000 milijardi evra. Možda i više. Istovremeno, OECD upozorava da lideri moraju biti spremni na najgore, jer dužnička kriza preti da se sa Evrope proširi na ceo razvijeni svet. “Neuspeh evropskih lidera da se izbore sa dužničkom krizom mogao bi da dovede do ekonomskih poremećaja velikih razmera i da se završi se razarajućim ishodom”, smatra OECD. BEKSTVO Sve češće priče o mogućoj propasti mogle bi doprineti dodatnom obezvređivanju evra prema dolaru, švajcarskom franku i drugim valutama. Jednostavno, svako ko poveruje u mogući krah evra “pobeći” će u drugu, sigurniju valutu. Otuda ima i onih koji sumnjaju da iza spekulacija o propasti evra stoje američki zvaničnici, s obzirom da to može doprineti jačanju posrnulog dolara. Da je đavo odneo šalu bilo je jasno kada ni Nemačka nije uspela da proda sve svoje državne obveznice. Iako one kod investitora važe za “poslednje utočište”. Nemačka je emisijom novih obveznica prikupila samo 3,9 od planiranih šest milijardi evra. Za neke je to najbolji znak da se “zaraza” nezaustavljivo širi na „srce” evrozone. Zato je Ren definitivno u pravu kada tvrdi da su neophodna „hrabra i odlučna rešenja, bez odlaganja”. Prvu priliku zvaničnici imaće 9. decembra. Ako ni nju ne iskoriste, neka im je Bog u pomoći. I svima koji u novčanicima i u bankama drže evre. Otuda pojedini ekonomisti s Bečkog instituta za međunarodne ekonomske odnose, koji smatraju da je drastično slabljenje ili ukidanje evra “vrlo moguće”, preporučuju građanima da razmisle o zameni ušteđevine u sigurniju valutu poput švajcarskog franka. Američki dnevnik Volstrit džornal objavio je da su privatna lica i kompanije već povukli milijarde evra sa depozita u bankama problematičnih zemalja evrozone. Konrad Humler, predsednik udruženja privatnih švajcarskih bankara, preferira ulaganje u akcije kvalitetnih kompanija, jer su u uslovima dužničke i valutne krize manje rizične od državnih obveznica i valuta. Ni kupovina akcija, međutim, nije bez rizika, jer su zbog pada njihovih cena proteklih sedmica brojni fondovi izgubili milijarde evra. Uprkos tome, kako je izjavio ministar trgovine Čen Deming, velike kineske ulagače, koji raspolažu najvećim finansijskim rezervama na svetu, više zanimaju akcije evropskih kompanija nego obveznice pojedinih zemalja evrozone. Ko zna, možda će evro opstati, a mnoge evropske kompanije postati kineske. Onda će biti lako evro zameniti za juan. Štednja u Srbiji sigurna Nema potrebe da građani pohrle u banke po svoje uloge jer su oni zagarantovani do 50.000 evra, prema Zakonu o osiguranju depozita, kaže za NIN Kosta Josifidis, član Saveta NBS. On ističe i da “niko na svetu ne može da garantuje da će evro opstati i u najgorem slučaju, domaće štediše će deliti sudbinu evropskih“. U Agenciji za osiguranje depozita objašnjavaju da bi u hipotetičkom slučaju, da se evro zameni drugom valutom, ulozi u evrima bili preračunati na bazi utvrđenog (obračunskog) kursa ili pariteta, koji bi utvrdila Narodna banka Srbije. Prema najnovijim podacima Agencije, 82,1 odsto svih osiguranih depozita je u inostranim valutama, od čega 81 odsto u evrima. U strukturi depozita građana ulozi u evrima učestvuju sa više od 90 odsto, a ukupna štednja je 7,6 milijardi evra.  Prema važećem zakonu, sredstva na osnovu kojih se garantuje isplata osiguranog iznosa depozita obezbeđuju se iz Fonda za osiguranje depozita, republičkog budžeta, zaduživanjem u zemlji ili inostranstvu uz garanciju Republike Srbije, izdavanjem dužničkih hartija od vrednosti uz garanciju države i drugih izvora koje za ovu namenu mora da obezbedi država.  “U narednom periodu će se posvetiti posebna pažnja dnevnim promenama stanja depozita u bankama. Prati se i potencijalna obaveza Agencije za isplatu osiguranog iznosa u odnosu na svaku konkretnu banku koja posluje na našem tržištu”, kažu za NIN u Agenciji, uz napomenu da, prema Zakonu o osiguranju depozita, Vlada može u određenom periodu doneti odluku o povećanju stepena osiguranja depozita, bilo kroz povećanje osiguranog iznosa ili proširenje kruga deponenata. POSLEDNJA ODBRANA Pojedini eksperti smatraju da bi jedno od mogućih rešenja bila emisija zajedničkih evroobveznica, koje bi imale vrhunski rejting AAA. Nemačka se tome protivi, jer bi kupcima tih hartija morala da plaća veće kamate nego sada, dok bi ugrožene zemlje na taj način mogle jeftinije da se zadužuju. Žak Atali kaže da Nemačka “opet drži oružje za samoubistvo celog kontinenta u svojim rukama”. Ako Nemačka ne promeni svoju poziciju, desiće se katastrofa, tvrdi Atali. Oli Ren, pak, upozorava da se pre emisije zajedničkih evroobveznica mora srediti stanje “u kući”. U suprotnom, upozorio je, te obveznice bi bile bezvredne i niko ih ne bi želeo. Ako se uskoro ne postigne dogovor o zajedničkim obveznicama evrozone, pojedini funkcioneri u Briselu ne vide drugo rešenje nego da ECB bude “poslednje sredstvo za odbranu”. Šta to konkretno znači? Očito je sve više onih koji smatraju da se izlazak iz recesije i privredni rast ne mogu ostvariti samo povećanjem likvidnosti banaka, pa oni od ECB očekuju da otkloni i strah da prezadužene zemlje evrozone neće moći da uredno plaćaju dospele obaveze. To je moguće samo ako ECB bude kupovala državne obveznice koje niko drugi neće. Problem je što će se za to koristiti evri bez pokrića, a takvo ponašanje ne može proći nekažnjeno i kad-tad će račun za to stići na naplatu u vidu veće inflacije. No, to očito u ovom času za većinu deluje kao manji problem od recesije. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što će račun doći na naplatu uz “poček”. Ni jedno ni drugo rešenje nisu prihvatljivi za Angelu Merkel, piše Špigl i konstatuje da situacija teško da može biti dramatičnija. Monetarna unija samo što se nije urušila i to će se desiti ako se nešto ne promeni, piše Špigl i podseća da samo Italija u prvom kvartalu 2012. mora da refinansira više od 110 milijardi evra dospelih obaveza. Dodatni problem je, međutim, što je malo investitora koji su spremni da toj zemlji pozajme sveži kapital iako je trenutno kamata na njene desetogodišnje obveznice 7,1 odsto. To je i odraz rizika.