Savez protiv guvernera

Autističan, gluv na zahteve privrednika, odgovoran za moguću propast privrede u 2012. godini. I sve to samo jedan čovek - guverner Narodne banke Srbije, Dejan Šoškić. Ovako su ujedinjeni srpski privrednici iz čak sedam udruženja prošle nedelje okarakterisali srpskog guvernera, koji je jedini u državi prepoznat kao krivac za realno teško stanje domaće privrede. Tako je Šoškić uspeo gotovo nemoguće – da ujedini protiv sebe one kojima je dinar preslab i one kojima je prejak, da pomiri večito zavađene uvozničke i izvozničke lobije, koji ovih dana u isti glas kritikuju NBS. “Nije guverner za sve kriv, ali on mora da pravi preduslove za makroekonomski rast. Dakle, on mora da natera banke da iz godine u godinu imamo prirast kredita privredi, a ne stagnaciju ili pad, kao što je kod nas slučaj”, tvrdi za NIN Branislav Grujić, predsednik srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ i jedan od potpisnika apela, iza koga su stali i predsednik PKS Miloš Bugarin, predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin, kao i Toplica Spasojević, Miodrag Kostić i Dragan Marjanović, u ime asocijacija i udruženja preduzetnika koje predvode. REZERVE Zahtevi privrednika su da se održi stabilan kurs, da se smanji stopa obavezne rezerve kako bi se bankama oslobodila sredstva za kreditiranje privrede, kao i da se obezbedi reprogram uzetih kredita na dve godine uz pomoć NBS. Grujić ističe da privreda traži da se namenski otpusti deo obaveznih deviznih rezervi, koji komercijalne banke kod davanja kredita deponuju kod NBS u visini od 1, 2 milijarde evra i da se taj novac preusmeri u dalje kreditiranje privrede. “Cifra od 1,2 milijarde evra je oko deset odsto ukupnih deviznih rezervi, što smatramo prihvatljivim”, kaže Grujić. Na pitanje da li su takvi zahtevi pritisak na nezavisnost centralne banke, za koji očito imaju potporu dela Vlade Srbije, Grujić odgovara da apsolutna nezavisnost centralnih banaka „ne postoji više ni u jednoj zemlji“. To ne važi ni za Evropsku centralnu banku, koja dobija naloge od političkih rukovodstava, kategoričan je Grujić. META Na ovakve zahteve privrednika, “autistični” guverner, kako ga je nazvao Zoran Drakulić, nije pristao. Time je, čini se, otpočeo pravi mali rat sa moćnim biznismenima, koji su, ne slučajno targetirali upravo Šoškića kao metu za sve svoje probleme, uz prećutnu podršku cele vlade, a otvorenu ministra ekonomije Nebojše Ćirića. “Mislim da ovakvi pritisci vode ugrožavanju nezavisnosti NBS, sa pogrešnom hipotezom da centralna banka može da olakša položaj privrede. Nijedna centralna banka na svetu ne koristi devizne rezerve da bi finansirala privredu. Takva mera bi direktno uticala na povećanje novčane mase i slabljenje kapaciteta NBS za odbranu deviznog kursa.Na sličnoj ideji je propao i Avramovićev stabilizacioni program iz sredine devedesetih. Na takve aktivnosti smo više puta u prošlosti „proćerdali” naše devizne rezerve, a posledica je slab kredibilitet dinara”, tvrdi za NIN Nikola Fabris, glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominjući da privrednici kucaju na „pogrešna vrata“. RIZICI Što se tiče smanjenja obaveznih rezervi, Fabris veruje da takva mera ne bi bila efikasna jer bi banke raspoloživa likvidna sredstva uložile u državne hartije od vrednosti, a ne u kredite privredi, koja sve više kasni sa otplatom. Sličan odgovor privrednicima dao je i guverner, jasno poručivši da NBS nema načina da banke natera da kreditiraju privredu. “Banke i sada imaju dovoljno novca, što dokazuje činjenica da su dale 97 milijardi dinara za kupovinu zapisa NBS, kao i to da na svojim računima u inostranstvu drže 1,8 milijardi evra.Smanjivanje obavezne rezerve dovelo bi verovatno do odliva kapitala iz Srbije, a neposrednu korist imale bi samo banke, čija bi profitabilnost rasla”, smatra Šoškić, napominjući da bi razumeo da je ovakav predlog stigao od banaka, jer se tiče njihovih interesa, ali ne i od privrednika. Grujić s druge strane nije uveren da banke imaju dovoljno sredstava za kreditiranje privrede i napominje da će matične banke tražiti da se svi rizici u plasmanima vežu za Srbiju, što bankama neće ostaviti dovoljno sredstava za prirast kredita. Zato traži smanjenje obaveznih rezervi sa 25 na 12-15 odsto, kao i druge mere NBS, a u suprotnom predviđa kolaps srpske privrede. Statistika potvrđuje da je srpska privreda na mukama, pa su naša preduzeća, zadužena ukupno 1.060 milijardi dinara, prošlu godinu završila sa gubitkom od 90 milijardi dinara. Bankarski sektor je istovremeno bio u plusu 22,6 milijardi dinara. Prema Fabrisovim rečima, problem je što su se banke otuđile od realnog sektora, ne shvatajući da bankarski sistem i realni sektor posluju po principu spojenih sudova. “To znači da bi banke trebalo da imaju više sluha za reprogram kredita, niže kamatne stope i za situaciju u kojoj se nalazi realni sektor. Sa druge strane i privrednici bi morali da shvate da su devedesete godine nepovratno prošle i da kredit nije poklon, već da se on mora vratiti zajedno sa ugovorenim kamatnim stopama”, kaže Fabris. Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije objašnjava za NIN da, iako je kreditiranje privrede malo i nedovoljno, spuštanje rezervi, uprkos očekivanjima privrednika, ne bi dalo željeni rezultat. Iako zamera guverneru politički dirigovanu politiku kursa, kao i problem inflacije, koja je ne samo visoka već mnogo varira, Gligorov ističe da kod nas postoji konstantna “povika tajkuna na NBS”. “Tajkuni su se prezadužili i sada snose posledice svojih poteza iz vremena pre krize. Sada Drakulić rasprodaje svoju imovinu, jer se ranije prezadužio i zato kuka na sve, na državu koja ga oporezuje, na guvernera zbog kursa i obavezne rezerve. Dakle, privreda uvek traži pare i kritikuje, tako je bilo i u vreme bivših guvernera”, tvrdi Gligorov. Rešenja za privredu, koja stalno od nekoga očekuje pomoć, tražiće se u narednim danima. Kao moguća već se pominju osnivanje godinama najavljivane razvojne banke, koja bi pod povoljnim uslovima kreditirala privredu, a nezvanično se može čuti da u NBS razmišljaju o smanjenju stope obavezne rezerve, ali samo na prirast kredita privredi u narednom periodu. Ipak, agresivna retorika prezaduženih srpskih privrednika i aktuelni sukobi sa guvernerom neodoljivo podsećaju na one od pre dve godine, u poslednjim mesecima rada Radovana Jelašića, kada su Vlada i privrednici očekivali veće intervencije iz deviznih rezervi radi odbrane dinara, a Jelašić prečesto bio “dežurni krivac”. Upravo tada smo, slično kao danas, nekako slučajno saznali za Jelašićevu “bezobrazno” visoku platu, istu ovu koju je nasledio Šoškić. Malo iza toga Jelašić se povukao, objasnivši to ličnim razlozima, a dobar deo javnosti delio je utisak izražen u naslovu tadašnjeg NIN-ovog teksta - „Vlada i tajkuni oterali guvernera“. Ne bi valjalo da nam se to ponovi. Od 5. decembra kamate u rikverc Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji 5. decembra stupa na snagu, prva je mala pobeda guvernera Šoškića nad prilično samovoljnim bankama. Iako donet sa mnogo zakašnjenja i uz puno protivljenja bankara, on bi trebalo da popravi položaj klijenata čak i retroaktivno. Bankari nerado govore o primeni ovog zakona, ali je zato većina njih već uveliko poslala obaveštenja klijentima o vraćanju kamatnih stopa na prvobitno ugovorene. To važi za stambene, potrošačke i druge kredite, ali i za sve vrste kreditnih kartica. Stručnjaci sa sajta Kamatica.kom upozoravaju na mogućnost novih zamki, koje vam banke šalju u aneksima ugovora, poput delimičnog smanjenja kamate ili novih skrivenih troškova. Zato je najbolje ne potpisivati anekse, jer član 54. novog Zakona obavezuje banke da u slučaju jednostranog podizanja rate, sada kamate vrate na prvobitne iz ugovora. Kazne za banke koje to ne učine kreću se od 500.000 do 800.000 dinara.