Slobodna volja u senci nemira

Devet meseci posle pada Hosnija Mubaraka, koji je tri decenije vodio zemlju, Egipćani su izašli na parlamentarne izbore. Ovaj prvi korak ka demokratiji, međutim, propraćen je ponovnim demonstracijama. Tahrir skver, na kome je u januaru počela egipatska revolucija, proteklih dana ponovo je bio poprište sukoba, ovoga puta zbog vojne vlasti koja je trebalo da zemlju prevede kroz tranzicioni period do izbora, a za koju se ispostavilo da zapravo pre želi da zadrži vlast, nego da demokratizuje zemlju. Nezadovoljstvo građana kulminiralo je prošle nedelje, kada je u sukobima poginulo preko 40 ljudi, a ranjeno više od 2.000. Bes je naročito izazvalo ponašanje generala, koji se danima nisu oglašavali dok su na ulicama trajali krvavi obračuni. Najzad su dvojica članova Vrhovnog vojnog saveta preko Fejsbuka izrazili žaljenje zbog žrtava, ali zvanično Savet se nije oglasio i prihvatio je tvrdnje policije da nije korišćena bojeva municija. KONTROLA Usred nemira, pošto je privremena vlada, koju je takođe postavio Vojni savet, podnela ostavku, doneta je odluka da se na mesto premijera postavi Kamal al-Ganzuri, koji bi trebalo da formira vladu nacionalnog spasa. Izbor nekadašnjeg Mubarakovog premijera (od 1996. do 1999. godine) koji se, istina, posle januarskih protesta distancirao od bivšeg predsednika, dodatno je iziritirala demonstrante, koji su njegovo imenovanje shvatili kao jasan znak da generalski vrh želi prvenstveno premijera kog može da drži pod kontrolom, a ne ličnost koja bi zemlju mogla da izvuče iz krize u kojoj se nalazi. „Vojska je razvila neprijateljstvo prema nama, njihov govor je pun aluzija na stranu zaveru, paranoja i ksenofobije. Mislim da su uvereni da Egipćani nisu spremni za demokratiju“, primećuje aktivista za ljudska prava Hosam Bagat. Demonstranti zahtevaju da vojni vrh prepusti vlast civilnim liderima i da se uspostavi prelazna vlada na čijem čelu bi bio Mohamed el Baradej, bivši šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Od Baradeja, koji je prvobitno nameravao da se kandiduje za mesto predsednika, stigao je odgovor da je spreman da prihvati premijersko mesto, ali od vojnog vrha nije stigla takva poruka. Od prvog čoveka Vojnog saveta, Huseina Tantavija, stigla je tek izjava da generali neće popuštati pred demonstrantima. RAZVLAČENJE Više od 40 miliona Egipćana, koji imaju pravo glasa, trebalo bi na upravo započetim izborima da se opredele između 55 stranaka i preko 15.000 kandidata. Dve trećine mesta biće birano proporcionalnim sistemom, a trećina većinskim u kome kandidat mora da osvoji više od 50 odsto glasova. Ukoliko niko ne osvoji većinu, ide se u drugi krug. Neki rezultati biće objavljeni odmah, dok će se rezultati po partijskim listama znati posle završnog kruga u januaru. Komplikovani izborni sistem postavila je vojna vlast, uprkos negodovanju političkih partija, a konačno formiranje nove vlasti biće završeno tek posle predsedničkih izbora, čiji datum još uvek nije određen. Ovaj spori tempo i razvlačenje izborne procedure demonstranti pripisuju želji generala da uspore proces i da ostave mogućnost za prekid izbornog procesa usled eventualnih novih sukoba. Demonstranti trenutnim vojnim vlastima ionako zameraju da su propustili priliku da odstrane ostatke starog režima, stabilizuju ekonomiju i uhvate se u koštac sa socijalnim problemima, dok su se bavili isključivo time kako da učvrste sopstvene pozicije. Zahtev da se Savetu dodeli uloga “zaštitnika ustava” tako što bi imao pravo veta u komisiji za novi ustav i da vojni budžet ostane tajna, takođe nije ostavio baš najbolji utisak na demonstrante. Kao ni poruka generala da strani posmatrači “nisu dobrodošli”, jer je Egipat sposoban da se “brine sam o sebi”. NEPOVERENJE Egipatske vojne strukture od državnog udara 1952. godine samo su uvećavale svoju moć, postavši na kraju “država u državi”, zato ne čudi da je pomisao na prepuštanje moći u ruke civilne vlasti i stavljanje vojske pod tu vlast teško prihvatljiva za egipatski vojni vrh. Kao što nije neočekivano ni rastuće nepoverenje građana u generalsko vođenje države. Predizborne prognoze govore da najveće šanse imaju “Sloboda i pravda”, i Al-Vafd partija. Preko “Slobode i pravde” svoj uticaj će povećati Muslimanska braća, danas najpopularnija politička grupa u Egiptu, čiji su članovi u Mubarakovo vreme bili proganjani. Al Vafd je jedna od najstarijih egipatskih partija, letos je ušla u koaliciju sa “Slobodom i pravdom”, ali, kako su se izbori približili, rešila je da izađe samostalno. Prvi dan izbora u ponedeljak, 28. novembra, doneo je dugačke redove ljudi koji su se tiskali pred biračkim mestima. U Kairu je na nekoliko mesta zabeleženo kašnjenje od po nekoliko sati, jer listići nisu stigli na vreme, a bilo je i čekanja jer su kasnili članovi komisija. Negde je pritisak mase na glasačka mesta bio je toliko jak da je obezbeđenje moralo da puca u vazduh da bi obuzdalo masu. Izbori se održavaju u tako napetoj atmosferi da je neizvesno da li će do kraja biti moguće održati red i mir. Demonstranti i dalje ne napuštaju Tahrir, Vojni savet poručuje da neće podleći pritiscima, a nervoza u izbornim danima je sve veća.