Dizanje

Oni, naime, neverovatno liče. Mislim, filmski plakat i naslovna strana knjige. On to, naravno, ne zna. Mislim, dizajner filmskog plakata. Jer imamo u ovoj neobičnoj priči i dizajnera korica knjiga. Zbog korica hleba. On zna da je u Srbiji još uvek 1999. godina. Zbog toga je Pekić nestao iz knjižara. Kao Atlantida. To je Kor cele priče. Sad ozbiljno. Mislim, ako budem mogao. Dakle, javnosti se proteklih nedelja izmigoljila kratka i za sudbinu Evrope, sveta, kosmosa i Kosova potpuno nebitna vest da su naslovne strane dva nova izdanja Pekićevih romana plagijati. “1999“ izgleda kao i plakat za ovogodišnju 3D filmsku atrakciju “Konan Varvarin“. Ima isto pakleno nebo i isto brdo lobanja. Jedino nema, razume se, Konana. Ali ima varvarina. U vidu dizajnera. I sa “Atlantidom“ je slična stvar. Pre nego što je, normalno, nestala, imala je za naslovnu stranu planetu Zemlju i vatreno jezgro, dakle, baš istu fotografiju sa plakata filma “The Core“ iz 2003. godine. Jedino fali naslov filma. Zahvaljujući briljantnoj odluci dizajnera K Onana da se naslov ne diže. Jer to Pekić nije napisao. Ili jeste?! U trilerima je najopasnije žuriti sa zaključcima. Upitajmo se, dakle i najpre, da li su ova (zlo)dela uopšte zlo(dela) jednog čoveka? Treba li govoriti o serijskom dizajneru, ili seriji takvih dizajnera? Možda se dizači tuđih rešenja nalaze kod nas i među direktorima, piscima, policajcima, poslanicima, lekarima, sudijama, jednom rečju – svuda? I dižu sve, od ruku do nogu, od evara do dinara, od idejnih do sudskih rešenja, od postera do glasova... i svi sve dižu. Zbog korica od obraza. Izdavač je, nema sumnje, brzo reagovao. Nije džaba izdavač godine. U Srbiji. Počistio je sve tragove kao u trilerima koje objavljuje, brzo i beskompromisno. Ali sudbina se s plaćenim forenzičarima poigrala, kao u tim istim trilerima, po večitom pravilu da nema savršenog zločina. Ovoga puta, duboko grlo je Facebook. Odakle to u njemu i na njemu, istraga još utvrđuje. Možda bi, ipak, bilo bolje da se ozbiljnije pozabavimo Pekićevim knjigama. Koji je morao da digne sidro. A što je u Srbiji, izgleda, opet postalo glavno idejno rešenje.