Zlatokosina bolest

Zlatokosa je jednom tvrdo poverovala da je teško bolesna. I svom je ljubavniku prebacivala da je ne voli dovoljno, jer njenu bolest ne shvata sasvim tragično. Da bi joj dokazao svoju ljubav (jer to je oduvek bio jedan beskrajan proces), on je organizovao potragu za lekom. Napravio je dirižabl, kojim se upravljalo sistemom propelera, vezanim na mehanizam starog trkačkog bicikla. Zlatokosa je bila veoma zadovoljna nesvakidašnjim izgledom letelice, kao i činjenicom da će put ka izlečenju biti veoma neobičan - vazdušni. Zlatokosa je svojski prionula na ukrašavanje i uređivanje dirižabla, sve dok ga nije smatrala dovoljno lepim, a ljubavnik ga je snabdeo svim ostalim potrepštinama za dalek i neizvestan put. Kada su se jednom vinuli u oblake, oboje su se osetili bolje. Zlatokosa je sijala i milo gledala svog ljubljenog, a on je u tome bezmerno uživao: stvari su se brže nekud kretale. Već o podnevu, sreli su kolegu, letača- -putnika. Sebe je nazivao Ikarom i imao par voštanih, orlovskih krila. Zlatokosa mu je ispričala šta je muči, a Ikar joj je objasnio: - Let je lek za svaku bolest, pa i za najtežu - dosadu prizemnog postojanja. Dovoljno je pronaći svoj cilj, imati par krila i poleteti. NJegov cilj bilo je - Sunce. - Isuviše je užareno - reče Zlatokosin ljubavnik oprezno opominjući. - Moja hrabrost ne poznaje prepreke - prezrivo je rekao Ikar. A Zlatokosa pogleda svog pilota sa neskrivenim nezadovoljstvom. - Najzad - odreza ona - zdravlje nema cenu. Ikar je, znamo, preblizu prileteo Suncu, voštana krila su se istopila i on se sunovratio u smrt. Ali Zlatokosa je zatražila od svog ljubavnika da leti do Sunca: ono može biti lek, a dirižabl je znatno sigurniji vazduhoplov od Ikarovih letećih proteza. LJubavnik je pokušao da joj protivreči, ali Sunce se spremno umešalo: - Ja sam životvorno i lečim sve bolesti. Treba samo izložiti svoje telo mojim moćnim zracima. Zlatokosa ga je poslušala i samo zahvaljujući oprezu, i brzim refleksima svog pilota, ali i solidnoj konstrukciji letelice, spasla se od ozbiljnijih opekotina po koži. Zaklon su potražili ispod kišnog oblaka. Kiša je sebe odmah ponudila kao univerzalnu medicinu: - Iz vode je sve živo izišlo i bez nje nema ni života, a kamoli zdravlja! I kiša je tražila od Zlatokose da joj se samo prepusti. Naravno, Zlatokosa je spremno pristala. Ali, kiša je postajala sve hladnija, i postala je ledena. Zlatokosino telo bi obamrlo, i, najzad i umrlo od te hladnoće, da je ljubavnik nije vratio u život toplotom svoje kože i daha. Leteli su dalje i obreli se u moćnoj struji južnog vetra. - Dah i disanje su oduvek simbol života i zdravlja, a masaža mojih vazdušnih šaka vratiće boju tvojim obrazima. Zlatokosa, željna izlečenja, prepustila se novom lekaru. I vetar je duvao sve jače. Uzalud je ljubavnik pokušavao da dirižabl ukloni sa olujnog puta. A kada je video da će nevidljive ruke istisnuti život iz njegove voljene, izveo je takav manevar, da se letelica - raspala. Vetar, zbunjen, odjurio je za pocepanim platnima, a Zlatokosa i njen ljubavnik su počeli da padaju. Odjednom, zaustavljeni nepropustljivošću jednog neobičnog oblaka, našli su se suočeni sa blistavim, krilatim hermafroditom. Beše to Anđeo smrti. - Zašto ste se našli na mom putu - upita ih on veoma ozbiljno, jer su anđeli tako pretrpani poslom da nemaju ni smisla, ni vremena za šalu - vaša imena nisu upisana u moju dnevnu zapovest. - Tražimo lek za moju bolest - spremno odgovori Zlatokosa. - Smrt je lek za svaku bolest - sleže ramenima anđeo. - Možda to i jeste tako, ali ja želim da ona živi i uživa u svom zdravlju - reče ljubavnik. - Učini da ja umrem, u zamenu za njeno zdravlje. - Kako hoćeš - reče anđeo, koji jeste bio milosrdan u datim granicama svoje funkcije, ali nije bio izbirljiv. - To ne dolazi u obzir - suprotstavila se Zlatokosa. - Zar ne želiš izlečenje? - upita je anđeo, umereno zaintrigiran. - Ne, ako moram da živim bez njega - bila je odlučna Zlatokosa. - Daj mi smrt. - Sve stvari čovek može da radi zbog ljubavi - odsutno, ali tužno reče Anđeo smrti. - I sa punom svešću da je jedino smrt izvesna. Živi, dakle, u ljubavi. Dugo i srećno. Zlatokosa i njen ljubavnik nikada nisu razjasnili okolnosti svog srećnog pada sa neba (naime, ljubavnik jeste imao spreman padobran, ali se nikada nije otvorio) ali su anđeoski savet poslušali doslovce.