Lopovi slave radno

Skoro da je pravilo da su neke od najspektakularnijih krađa i pljački izvedene u vreme praznika, kada svima zbog praznične euforije popuštaju pažnja i opreznost. To moderni naslednici Arsena Lupena i te kako znaju da iskoriste. Kada se desi neka takva pljačka, mediji skoro da sa simpatijama pišu o njima, naročito ako nema povređenih, jer mašta i inventivnost prevaranata često nadmašuje i najveće umetničke imaginacije. U poslednje vreme i naši kriminalci se ugledaju na pljačkaše i bande koje su svojim pljačkaškim „remek- -delom“ ostale zabeležene u svetskim analima, posebno onih kojima se i dan-danas gubi svaki trag. „Hristos se rodi, ovo je pljačka“, povikali su na Badnje veče 2004. godine razbojnici maskirani u sveštenike pre nego što su opljačkali Rajfajzen banku u Zemunu, iz koje su odneli oko 150.000 evra. Pljačka banke se dogodila u ranim večernjim satima i izvedena je na spektakularan način, u maniru kojeg se ne bi postideo ni Gaj Riči, autor filma „Dve čađave dvocevke“. Trojica mladića u svešteničkim odorama i sa bradama, upali su u prostorije ekspoziture u Glavnoj ulici u Zemunu, na samo dvadesetak metara od crkve, i uz božićni hrišćanski pozdrav ispod mantija izvadili „pumparice“ i preplašenim službenicima ih prislonili na glavu preteći da će ih ubiti. Kada su pronašli sef, izvadili su novac i stavili ga u džakove. Razbojnici su pokupili iz banke i tri video-kasete na kojima je cela pljačka snimljena, ali su zaboravili da uzmu četvrtu kasetu. Na njoj je takođe zabeležena pljačka, pa se očekivalo brzo hvatanje razbojnika, ali je do danas ova pljačka ostala nerasvetljena. Policija je uspela da pronađe samo kape i mantije u blizini banke. Jedan od svedoka je kasnije izjavio: „Odmah su mi privukli pažnju. Ne vidiš svaki dan tri popa dvometraša.“ Zemunsku podružnicu Rajfajzen banke osiguravali su i pripadnici preduzeća za obezbeđivanje objekata „Progard“, a zamenik direktora je svoje zaposlene pokušao da opravda rečima: „Situacija je vrlo specifična jer su napadači bili obučeni u svešteničke odore koje bi svakog prevarile.“ Na spektakularan način opljačkana je i zbirna blagajna Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd u Zmaj Jovinoj ulici, u noći uoči Nove godine 2005. godine. Trojica maskiranih razbojnika su vezali radnika obezbeđenja, dok su blagajnicama naredili da legnu iza pulta na kojem su brojale novac. Posle toga, napadači su uzeli ključ od metalnog sefa, otvorili ga i uzeli vreću u kojoj je bilo 20 miliona dinara, a zatim pobegli u nepoznatom pravcu. Kažu da postoje dve grupe provalnika – amateri i profesionalci. Amateri su uglavnom narkomani i povratnici sa izdržavanja zatvorske kazne. NJihov cilj je da na lak i brz način dođu do plena, pa nekada „iz nužde“ pljačkaju, bez plana i opreza, dok profesionalci uglavnom duže „tipuju“ metu i pripremaju brzo i sigurno bekstvo. Zaposlene u jednoj banci u Buenos Ajresu po povratku s novogodišnjih praznika, za Novu 2011. godinu, dočekalo je vrlo neprijatno iznenađenje. Ispostavilo se, naime, da je filijala banke Provinsija u tom gradu opljačkana i da je ispražnjeno 140 privatnih sefova. Ovo, međutim, ne bi bilo toliko zanimljivo da ne podseća na holivudski film, a pokazuje pre svega da su argentinski pljačkaši svoj posao shvatili ozbiljno i zaista ga dobro odradili. Lopovi su u zgradu banke u četvrti Belgrano u Buenos Ajresu ušli u petak, poslednjeg dana stare godine, kada je banka bila zatvorena. Čitav vikend proveli su u otvaranju i pražnjenju između 130 i 140 od ukupno više od 1.400 privatnih sefova. Da je pljačka izvršena ustanovljeno je tek u ponedeljak, kada je banka, posle praznika, ponovo otvorena. Zanimljivo je, međutim, da su pljačkaši u banku ušli kroz 30 metara dug tunel koji su prokopali iz susedne zgrade, a koji je imao neophodnu ventilaciju i osvetljenje. Trebalo im je, po svemu sudeći, više od šest meseci da iskopaju tunel. Počeli su iz susedne prodavnice, koju su, kako navode argentinske vlasti, zakupili u junu prošle godine. Tunel su raskošno opremili – na pod je postavljen tepih, u njemu su držali najraznovrsniji alat, a imali su i vodu i hranu. Ugradili su čak i specijalni sistem osvetljenja, što navodi na zaključak da su operaciju zaista dugo i temeljno pripremali. Niko ne zna ni stvarne razmere štete, jer klijenti banke nisu obavezni da upravi prijave šta stavljaju u svoje privatne sefove. Mnogi Argentinci u takvim sefovima drže svoju ušteđevinu, umesto da je stavljaju na bankovne račune – naročito posle teške finansijske krize koja je 2001. godine pogodila tu zemlju. Osim mimikrije i dobrog tempiranja svojih kriminalnih „remek-dela“, pljačkaši imaju na umu i stanje na tržištu umetničkih dela. Tako su mnoge pljačke usledile samo nekoliko nedelja posle objavljivanja podataka o cenama koje postižu određeni radovi. Nekoliko godina zaredom londonska aukcijska kuća Sotbi je izveštavala o traženosti Van Gogovih radova. Paralelno s tim rastao je i interes lopova. Jedan od pohoda na najskupljeg Holanđanina dogodio se na samom kraju 2002. godine, kada se lopovski dvojac merdevinama popeo na krov muzeja „Vinsent Van Gog“ u Amsterdamu i ušao u muzej kroz krovni prozor. Za nekoliko minuta ukrali su „Pogled na more kod Sheveningena“ i „Kongregaciju u odlasku“, vredne oko 30 miliona dolara. Iako su posle godinu dana uhapšeni, za Van Gogovim delima se još traga. Nešto bolje sreće su bili Norvežani, kada su ukradena tri dela Edvarda Munka, odmah po Novoj 2005. godini, na kraju ipak pronađena. Kradljivci umetničkih dela često su pohodili i Veliku Britaniju, a jedna od njih koja je uznemirila Kraljevstvo dogodila se u muzeju Ašmolen u Oksfordu 1999. godine, baš u vreme novogodišnjeg slavlja. Lopov je iz muzeja otuđio rad Pola Sezana „Pogled na Over sir Oise“, a za ceo zahvat mu je trebalo samo nekoliko minuta, naveo je na svojim stranicama FBI–jev tim specijalizovan za umetničke vrednosti. Više od 30 umetničkih dela, uključujući i radove Henrija Matisa i Pabla Pikasa, ukradeno je iz berlinske Fasanengalerije u Berlinu 2009. godine, u vreme novogodišnjih praznika. Kriminalci su žrtvovali novogodišnje slavlje i nesmetano iz galerije izneli mnogobrojna dela. Iako su praznične pljačke najčešće u vreme velikih praznika (Božić, Nova godina...), njihovi akteri, očigledno, ne drže mnogo do religije. Ne boje se čak ni onih deset božjih zapovesti. Valjda zato što je ona koja se tiče njih, ne ukradi, tek na osmom mestu smrtnih grehova. Najveće krađe umetničkih dela • U Palermu, u Italiji, iz muzeja San Lorenco, 1969. godine ukradena je slika čuvenog majstora Karavađa „Rođenje“, vredna 20 miliona dolara. • Iz Bostonskog muzeja su 1990. godine odneta umetnička dela vredna 300 miliona dolara, među njima i dela Rembranta, Vermera i Manea. • Violina, vredna tri miliona dolara, koju je napravio čuveni Stradivari 1727. godine, ukradena je iz njujorškog stana violinistkinje Erike Moroni 1995. godine. • Slika „Over sir Oaz“, Pola Sezana, vredna tri miliona dolara, ukradena je 1999. godine iz muzeja Ašmolen u Oksfordu. • Lopovi su iz muzeja Vinsenta Van Goga u Amsterdamu 2002. godine odneli dve slike ovog velikog holandskog majstora, vredne 30 miliona dolara. • U provali galerije u zapadnom Holivudu, u Kaliforniji, 2002. godine ukradene su dve slike Maksfilda Pariša, vredne četiri miliona dolara. • U periodu mart-april 2003. godine iz Iračkog nacionalnog muzeja ukradeno je između 7.000 i 10.000 umetničkih dela, neprocenjive vrednosti. • Četiri slike velikih majstora Dalija, Matisa, Pikasa i Monea, ukradene su iz muzeja u Rio de Žaneiru 2006. godine. • Portret „Kavaljer“, holandskog majstora Fransa van Mirisa, vredan više od milion dolara, ukraden je iz umetničke galerije u Sidneju, Australija, 2007. godine. • Iz muzeja Emila Georga Birlea u Cirihu 2008. godine ukradene su četiri slike Pola Sezana i Edgara Dega. Vrednost slika nije bila procenjena. (izvor: internet-stranica Federalnog istražnog biroa)