Snajperski ep

Visoki policijski funkcioner u MUP-u Srbije dobio je SMS: Sprema se atentat na predsednika. To bi mogao da bude samo moderni folklorni incident. Ali i poruka koja bi morala da bude shvaćena krajnje ozbiljno. Kao model surove kadrovske selekcije atentat postoji od kada postoji i vlast. Pisana istorija ljudske civilizacije pamti više hiljada nasilnih smrti vladara ili ljudi bliskih njima. Arsenal oružja pronađen u banjalučkom Boriku još uvek je u sferi policijsko obaveštajne misterije. Da li je to samo trofejni kapital mračnih ljudi iz „sive zone“, ili postratna kolekcionarska trauma? Ili iza svega stoji kakva-takva organizacija, koja je planirala laki odstrel važnih glava na proslavi Srpske? Priprema atentata je ozbiljan posao. Visoko političko ubistvo (predsednika, premijera, vodećeg ministra) organizuje se u sivoj zoni između političkog kriminala, ilegalne finansijske moći i realnog podzemlja. Taj gadan posao sadrži planiranje, logistiku, lociranje, kadriranje, egzekuciju i pranje ruku. Tačnije, otklanjanje tragova, ili prebacivanje sumnje u smeru koji je nevezan za organizatore. I konačno, strategiju spasa, ako bilo šta u navedenom procesu krene naopako. Postoji posebna, ali retka kategorija atentatora, koji su definisani kao „sumanuti pojedinci“. Takvi u obračun sa nekim državnikom kreću sami, obrazlažući te svoje postupke bizarnim razlozima. Jedan čudak je na travnjaku Bele kuće pucao u Ronalda Regana i teško ga ranio. Analitičari i planeri razmatraju sve greške u obezbeđenju. A njih uvek, neizbežno ima. Traži se i često dobija informacija o navikama mete (šetnja, džoging, poseta sportskim priredbama, odlazak u kafanu, poseta ljubavnici ili ljubavniku). Takve informacije nabavljaju se iz izvora koji su bliski meti. One mogu biti plaćene ili slučajne. rizici Odluka o mestu izvršenja određuje, u operativnom smislu, najznačajniju i najrizičniju etapu napada, kao i sredstva kojima će napad biti izveden: snajperski hitac, jako eksplozivno punjenje, napad lakim raketnim sistemom. Atentatori mogu doneti odluku da napad bude neselektivan, to jest, da se ne vodi računa o kolateralnim žrtvama. Za neposredne izvršioce neophodna je dobra (magistralna) trasa uzmicanja i siguran smeštaj posle izvršenja. Za planere je ključni problem politički ambijent koji nastaje u prvim časovima posle atentata: da li je stanje mirno ili haotično i na koji način eksploatisati rezultate ubistva (tipičan primer je atmosfera u Beogradu i Srbiji posle ubistva Zorana Đinđića). U tom ubistvu očito je da su jedino organizatori imali dobru strategiju uzmicanja. Zaštita važnih ličnosti, posebno državnika, jeste krajnje složen posao za one koji se time bave. U principu, postoji pet do šest krugova zaštite. Prva tri kruga su skoro uvek obaveštajna, i sastoje se od kreativne obrade važnih informacija. Nijedna, ma kako bila besmislena, ludačka ili trivijalna, ne sme biti zapostavljena. Kao što potencijalni atentatori do važnih informacija dolaze iz izvora koji su bliski meti, obaveštajni tim zaštite mora da prodre duboko u lavirinte sive zone kriminala i politike. Najbliži prstenovi zaštite su fizički, i oni podrazumevaju eliminaciju onih pretnji koje mogu biti uočene elementarnom percepcijom ili modernim tehnološkim pomagalima. Lična zaštita je važna, ali pred napadom koji je pre toga ostao neprimećen na obaveštajnom nivou, ona je uglavnom nemoćna. Da li je srpski predsednik Tadić zaista ugrožen? Verovatno realno nije. Ali, simbolički jeste, što znači da negde postoji maglovita ideja o atentatorskoj akciji, koja je, možda samo projektovana kao oblik bezbednosne nervoze i zastrašivanja. Posle atentata na Đinđića, rapidno je promenjen model zaštite političkih lidera i državnika u Srbiji, pre svega u obaveštajnoj sferi i u načinu obezbeđivanja transporta i takozvanih „rizičnih praznih hodova.“ Dakle, i samo saznanje da je napad moguć, dokaz je da predsedniku Srbije neposredno nije ugrožena bezbednost. Ali, iskustva iz atentatorskih napada kazuju da valja paziti na pouzdanost svih, pa i na postupak koji se zove „čuvanje čuvara“ i njihova bezbednosna rotacija. motivi Uostalom, u poslednjih stotinak godina lični čuvari su ubili više desetina svojih gospodara. Sik Beant Sing je tog oktobarskog dana 84. mirno prišao Indiri Gandi, koja mu se nasmešila. A on je rekao: „Ja sam Beant, ja sam zadužen za vašu sigurnost, i sada ću vas ubiti!“ Atentati vrlo retko menjaju istoriju, ali ostaju deo nje. Politička ubistva su najčešće motivisana pučevima (promena garnitura) ili vojno-državnim udarima (promena sistema). Nove vladajuće klike su čak spremne da novim smaknućima dokazuju da nisu nasilne. Tamo gde se odlučuje o kapitalnim ubistvima, moć i nemoć su raspoređeni na ravne časti. Cilj atentata može biti da se ta ravnoteža naruši u skladu sa projektovanim ciljevima. Miloš je poslao kuma, po glavu kuma Crnog Đorđa. Milošević je ispratio Legiju da živim krečom na Fruškoj gori zalije ubijenog kuma Ivana Stambolića. Šesnaestog američkog predsednika Abrahama Linkolna, ubio je 15. aprila 1865. godine glumac DŽon Viks But. Južnjački fanatik je pre atentata odigrao svoju ulogu u pozorištu, a Linkoln mu je iz svoje lože aplaudirao. Zatim je ubica stigao do lože i ustrelio predsednika. Atentator je uhvaćen i ubijen nedelju dana kasnije u nekoj štali, među uznemirenim konjima. Bio je deo zavere, bez izgleda da se bilo šta promeni u politici i vizijama ubijenog Linkolna. U januaru 1961. godine, ubijen je kongoanski predsednik Patris Lumumba. NJegove ubice i naslednici – secesionisti bili su Čombe, Mobutu i Kasavubu. Kakva imena! Svaka varošica u Srbiji imala je srećnika sa nadimkom Čombe. Srbija je ožalila Lumumbu kamenovanjem belgijske ambasade. Sik Beant Sing, čuvar indijske premijerke Indire Gandi, ubio je predmet svoje zaštite 31. oktobra 1984. godine. To nije bio atentat prevrata nego osvete. Pre toga, Indira beše naredila masakr sika u njihovom svetilištu. Zanimljiv je pokušaj Josifa Visarionoviča, za ljubitelje Staljin, koji je, prema evidenciji Brozovih biografa dvanaest puta slao ubice na Tita. Ali, bez uspeha, Ozna zaista beše budna. To je bio pokušaj atentata zbog neposlušnosti, za povratak prestiža. Legenda kaže da je nervozni Broz, posle toliko izbegnutih smaknuća, poslao ovakvu poruku Hazjajinu: „Prestanite već jednom da šaljete svoje ubice na mene. Do sada, to ste učinili dvanaest puta. Ja ću vama poslati samo jednoga, i biće dovoljno!“ Smatra se da posle te prijateljske poruke Staljin više nije slao svoje specijalne izaslanike Brozu. Nema beskrajnog nasilja Neki teoretičari atentata sigurni su da ubistva u jednom ciklusu ne mogu trajati beskonačno. To znači da se „uspeli“ atentat ne može ojačavati novim nasiljem bez kraja. Tako je i Agripa, general rimski i bliski savetnik nekoliko careva, rekao Kaliguli: „Dragi moj Cezare, ti možeš pobiti sve, svakoga koga želiš u velikom carstvu, ali jednoga nećeš moći!“ „A koga to?“, pitao je začuđeni ludi car. „Onoga koji će doći posle tebe!“ Naravno da je Kaligula ubijen u zaveri, kao i mnogi rimski imperatori. Probijanja Tadićevih bezbednosnih krugova 30. novembra 2004. Mirislav Cimpl (45) iz Beograda, radnik obezbeđenja Ambasade SAD, izazvao je incident kada je svojim vozilom naleteo na automobil iz pratnje predsednika Tadića, čiji je kabinet, tri sata posle uviđaja, saopštio da je reč o “napadu na kolonu vozila u kojoj se nalazio Tadić”. Okružno javno tužilaštvo je, posle analize dokaza, konstatovalo da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv Cimpla zbog pokušaja ubistva predstavnika najviših državnih organa, niti bilo kog drugog krivičnog dela. 8. januar 2012. U banjalučkoj dvorani „Borik“, dan uoči proslave 20 godina Republike Srpske, kojoj je, između ostalog, prisustvovao predsednik Tadić, pronađena je značajna količina naoružanja. Božidaru Stanišljeviću (61) iz Banjaluke, dugogodišnjem radniku dvorane „Borik“, koji je priznao da je sakrio vojno naoružanje i eksploziv, određen je jednomesečni pritvor, a istraga o pozadini slučaja još je u toku. 21. maj 2009. Dragan Marić iz Valjeva ušao je oko 11.35 časova u zgradu Predsedništva Srbije, naoružan sa dve eksplozivne naprave. Na jednoj je izvukao osigurač preteći da će je aktivirati ako ne dobije garanciju za sudsko poravnanje sa Vladom Srbije. Marić je razoružan i uhapšen posle pet sati. U zatvoru je proveo 25 meseci. 6. januar 2012. Albanci su kod Dečana kamenovali konvoj oklopnih vozila međunarodnih vojnih i policijskih snaga u kom je predsednik Srbije posetio Kosovo. Tadićev automobil nije pogođen