Mraz za mladu cvećku

U Srbiju je ombudsman stigao skoro 200 godina pošto je švedski parlament uveo tu funkciju radi kontrole izvršne vlasti. Odgovarajući zakon u Srbiji je izglasan 2005, a služba je počela da radi u drugoj polovini 2007. godine. Sad tu krhku cvećku očekuje mraz. Naime, slabe su šanse da na Vladi neće da prođe sužavanje prava državnog savetodavno-parasudskog organa koji vodi Saša Janković. A kako država ne voli autonomne kontrolore pokazuje i prebacivanje Uprave za javne nabavke u Ministarstvo finansija. Tako da onaj koji treba da bude kontrolisan kontroliše onoga ko treba da ga kontroliše. Ministarstvo pravde traži da se Nacrtom zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštitniku građana smanje ovlašćenja ombudsmana, tako da on više ne bi kontrolisao rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ako je i bilo slučajno da je Ministarstvo takav stav iznelo pošto se Janković drznuo da primeti kako rad VSS u nepotpunom sastavu nije legitiman i da odluke donete u krnjem sastavu treba poništiti, nije slučajno da i drugi državni organi imaju primedbe na ombudsmana. Na primer, Republički sekretarijat za zakonodavstvo smatra da odredba po kojoj Vlada ne može bez saglasnosti zaštitnika da odlučuje o njegovom budžetu - diskriminiše druge organe. Društvo sudija Srbije, koje smatra da je ombudsman „jedna od retkih institucija u Srbiji koja stručno, savesno i sa integritetom obavlja svoju ustavnu funkciju“, osudilo je pokušaje vlasti da mu se umanje ovlašćenja i materijalne garancije samostalnosti. Sužavanje ovlašćenja predstavljalo bi „protivustavno snižavanje nivoa dostignutih ljudskih prava i još jednu jasnu poruku da će biti kažnjen svako ko se zalaže za vladavinu prava u Srbiji“, upozorava ovo respektabilno udruženje. Janković je često rame za plakanje, kao i nevladine organizacije, da ljudi olakšaju dušu, da s bombom i pištoljem ne drže policajce kao taoce ili ne izvrše samoubistvo zbog nepravde. S druge strane, on je od poreza plaćeni uzbunjivač. Po pre neki dan objavljenim rezultatima istraživanja, zabranu Parade ponosa čak 89 odsto ispitanika smatra dobrom odlukom. A Janković je bio tu da u septembru, pre Parade, kaže kako Srbija nije bezbedno mesto za one koji se po seksualnoj orijentaciji razlikuju od većine. „Svako od nas treba da se zapita da li će sutra morati da ide po dozvolu da bi se, iako po nečemu u manjini, osećao slobodno u svojoj zemlji i koristio neko od prava zagarantovanih njenim Ustavom“, rekao je tada. Čini se da bi Nemačka mogla da ugasi crveno svetlo za kandidaturu Srbije, ali i kad se uđe u predsoblje evropskog kluba, tek tad počinju pravi problemi. Hrvatskoj je prava mora bilo pregovaračko Poglavlje 23 - pravosuđe i temeljna ljudska prava. Dakle, baš ono čime se bavi (i) zaštitnik građana. No, njemu treba dati da se razvije ne zbog EU nego zbog građana, to pre što je reč o zemlji nerazvijenog civilnog društva i tanke vladavine prava. Sve liči na probleme sa reformom pravosuđa. Prvo krene samovolja i politička bahatost, a onda reaguje Evropa, kako bi se stvari koliko-toliko popravile. Sva je prilika da to čeka i ombudsmana.