Prokletstvo oblakodera

Ogromni oblakoderi se već odavno zidaju ne zato što bi to bila rentabilna investicija, već isključivo radi postizanja novog rekorda. Naravno, preduslov za to je da postoji dosta jeftinog novca na tržištu i da se možete komotno zaduživati. Ali ako su u pravu finansijske eksperti Barklejs kapitala, onda bi pod hitno trebalo prestati sa građenjem „nebu pod oblake“. Burdž Kalifa u Dubaiju je bio poslednji znak upozorenja. Ta 2010. godine dovršena 828 metara visoka građevina je (za sada) najviša na svetu. Još tokom gradnje, 2007, ova je kula prevazišla do tada najvišu građevinu, toranj Tajpeh 101 na Tajvanu – a te iste godine je započela globalna finansijska kriza. A kada je Burdž, čija jer gradnja koštala 4,1 milijardu dolara, pompezno inaugurisan, država Dubaj je bila pred bankrotom. A ovaj arhitektonski i inženjerski poduhvat se pokazao kao totalni finansijski promašaj: od njegova 163 sprata danas je najveći deo potpuno prazan. Prodato je ili iznajmljeno samo deset najviših i 15 najnižih spratova. Nekakvu dobit donose samo donja četiri sprata, na kojima se nalaze šoping-molovi za turiste. Na više spratova se proteže i hiperluksuzni hotel dizajnera Armanija. Kritičari sulude trke „idemo do neba“ smatraju da je Burdž Kalifa izgrađen samo zato što su tamošnji investitori imali previše od nafte olako stečenog novca, nisu znali šta će s njim, te su stvorili statusni simbol, kome već prebogata braća iz Saudijske Arabije prete da će ga prevazići. Ovih dana u najvećoj saudijskoj luci DŽeda treba da počnu radovi na izgradnji buduće najviše građevine na svetu – Tornja kraljevstva. Za četiri do pet godina radnici građevinske firme koja pripada porodici prošle godine ubijenog šefa Al kaide, Osame bin Ladena, treba da dostignu magičnu visinu od hiljadu metara! Istovremeno Azerbejdžan planira da do 2019. izgradi čak 1.110 metara visok Toranj Azerbejdžana. Sada bi obe ove zemlje trebalo da se pripreme za tešku krizu kad toranj bude završen, upozorio je prošle nedelje Emirates 247, najpopularniji internet-portal iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pritom se autori pozivaju na Endrjua Lorensa, tvorca čuvenog „Indeksa oblakodera“, direktora sektora istraživanja nekretnina i novčanih tokova čuvenog Barklejs kapitala, sa sedištem u Hongkongu. Lorens od 1999. godine za potrebe svoje banke priprema taj „Indeks“, u kojem na doista impresivan način povezuje gradnje rekordnih oblakodera sa krizom ekonomije i finansija. Ima tu fascinantnih paralela i poklapanja u prošlosti, tako da i njegova predviđanja budućih trendova vrlo verovatno (i nažalost) mogu da se ostvare. VAvILON Povezanost gradnje u visinu i krize svoje korene zapravo ima u drevnom gradu Vavilonu, kako nam je prenela Biblija. Tamo su oholi ljudi hteli da budu što bliži bogu, pa su počeli gradnju čuvene kule, koja je trebalo da ih dovede do nebesa. Bog, koji ne trpi konkurenciju, graditelje, ali i sve ostale žitelje, kaznio je tako što im je oduzeo do tada zajednički jezik i stvorio desetine i stotine najrazličitijih jezika, pa se graditelji više nisu mogli sporazumevati. Došlo je do sukoba u gradu i rušenja Vavilonske kule. Zar to ne liči na nekakvu pobunu ili privrednu krizu? A ljudi iz ove legende nisu ništa naučili, pa su nastavili da zidaju u visinu. Tako nam je do danas ostala i Keopsova piramida, visoka 138 metara, a po visini su vekovima bili neprikosnoveni zvonici srednjovekovnih katedrala po Nemačkoj (Ulm – 161 i Keln 157 metara). Smatra se da je prvi oblakoder na svetu bila 40 metara visoka zgrada jednog osiguravajućeg zavoda u NJujorku, završena 1870. godine. NJena inauguracija se poklopila se recesijom, koja je pogodila SAD i trajala punih pet godina. Od tada je skoro svaki novi rekord u dostizanju što veće visine dolazio uoči ili usred neke od ekonomsko-finansijskih kriza, posebno u SAD, a kasnije u novorazvijenim azijskim zemljama, nazvanim „azijski tigrovi“. Prvi krah NJujorške berze, masovna panika i brojna bankrotstva, izazvani finansijskim udarom, poklopili su se 1901. sa završetkom gradnje 155 metara visokog kancelarijskog tornja gradske skupštine u Filadelfiji. To se ponovilo između 1907. i 1910. godine, kada su dovršena dva njujorška oblakodera od 186 i 213 metara, a čitava američka privreda je bila u dubokoj krizi, izazvanoj berzanskim špekulacijama. Između gradnje najviših zgrada na svetu i potonjih finansijskih kriza postoji „nezdrava veza“, stoji u ovogodišnjem izveštaju Barklejs kapitala. Lorens i njegova ekipa su istražili slučajeve 18 najviših građevina na svetu u poslednjih 140 godina i povezali ih sa 10 nacionalnih ili svetskih recesija. AZIJA Ako je verovati „Indeksu“ – a nema mnogo razloga za sumnje – onda su Kina i Indija na redu da ih pogodi recesija, kolaps finansijskog tržišta i ekonomska kriza. U ove dve zemlje planiraju da u narednih pet godina podignu 80 novih megaoblakodera, i to pored upozorenja da tamo gde se zidaju rekordno visoke zgrade najčešće dolazi finansijski kolaps. Pre svega se u Kini, koja planira gradnju 66 oblakodera, već danas uočavaju znaci pucanja mehura ogromnog rasta i privredne ekspanzije. Cene na tamošnjem tržištu nekretnina su već počele znatno da padaju, te su u 60 najvećih gradova, među njima i u prestonici i u privrednom centru Šangaj, cene novogradnji i postojećih zgrada izgubile dosta na vrednosti. A u Kini se već danas nalazi polovina svih oblakodera na svetu. U Indiji, koja za sada ima samo dva prava oblakodera, već se gradi 14 novih, od kojih jedan u Mumbaju, planiran da dostigne 486 metara i da bude drugi po visini na svetu. Stoga Barklejs kapital upozorava da je „građevinski bum znak viška kredita“, što nije dobro, i upozorava na slučajeve iz prošlosti. Čuvena Velika depresija 30-ih godina prošlog veka koincidarala je sa dovršetkom Krajzlerovog (318 metara) i Empajer stejt (381metara ) oblakodera. Kada su 1972. dovršene Kule-bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u NJujorku (srušene u napadu 2001. godine) i kada je 1974. izgrađen 442 metara visok Sirs toranj u Čikagu, SAD su se nalazile usred privrednog šoka izazvanog naftnom krizom i arapskim embargom izvoza na zapad, a naftni šok je pogodio i Evropu i ostatak sveta (čak i one zemlje bez nebodera). Krize su se zatim selile na istok. Od 1998. godine u malezijskoj prestonici Kuala Lumpur stoje kule-blizanci Petronas, visoke 452 metra. A pred kraj gradnje, 1997, Malezija i ostale „zemlje tigrovi“ (Južna Koreja, Singapur, Tajvan, Hongkong), koje su do tada beležile zavidan privredni rast, upale su u duboku finansijsku krizu. Kritičari Lorensovih teza ukazuju na to da nije svaka svetska ili nacionalna privredno-finansijska kriza obavezno povezana sa gradnjom hipervisokih građevina. Globalne krize posle Prvog svetskog rata, zatim krajem 30-ih godina, kao i svetska recesija 1980. godine, nisu praćeni rekordnim građevinskim uspesima. Možda je Lorens svoj „Indeks“ smislio kao posebnu igrariju, da nam olakša život u krizama, kao što je pre njega Siril Nortkot Parkinson obznanio svoj „Parkinsonov zakon“, po kojem velike i moćne firme uvek propadnu onda kada se usele u nove, sjajne i skupe poslovne prostorije. A to se doista i desilo: 1972. godine se kompanija Sirs uselila u svoju skupu i visoku kulu u Čikagu i odmah su njene akcije znatno pale na berzi. To se desilo u korporaciji Tajm-Vorner, koja je 2000. godine počela da radi u svom novom oblakoderu, da bi je samo nekoliko meseci kasnije preuzeo moćni koncern AOL. Pilon Naravno da u „Indeksu oblakodera“ nema Beograda. Čak ni najviša građevina prestonice, čuveni pilon na još čuvenijem Mostu preko Ade, sa svojih 200 metara nije ni blizu granice koja određuje da je oblakoder samo ona građevina koja je viša od 240 metara. Ali, naš pilon i belosvetski neboderi imaju nešto zajedničko, rekao bi Lorens. A to je da su nastali u doba krize i da najavljuju njeno produbljivanje.