Čija pobeda u Americi više odgovara Srbiji

Palma je naš republikanac Apsolutno sam siguran da bi Vedrana Rudan izbor između demokrata i republikanaca opisala kao izbor između dva zla, i mnogi u Srbiji bi se složili s njom. Ali, kao što kaže Fransoa Morijak, da bismo birali između dva zla, moramo da isprobamo oba. Srbija je isprobala oba i moglo bi se reći da je od demokratske ruke više propatila. NATO bombardovanje zadesilo je Saveznu Republiku Jugoslaviju za vreme mandata demokrate Bila Klintona, bombardovanje koje je odnelo više od hiljadu života i nanelo ogromnu materijalnu štetu već osiromašenoj zemlji. Iako postoje ljudi koji smatraju da je bilo opravdano, zbog optužbi da srpske snage vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca, bombardovanje je bilo, jeste i biće zločinačko. S druge strane, pri glasanju o rezoluciji za podršku bombardovanju, velika većina republikanaca u Predstavničkom domu SAD glasala je protiv. Ali to ne znači da su republikanci good guys, daleko od toga. Mit Romni, republikanac koji ima najveće izglede da postane kandidat te partije za predsednika SAD, zastupa agresivnu spoljnu politiku i zalaže se za povećanje broja pritvorenika u Gvantanamo Bej logoru. Prototip republikanca u Srbiji bio bi Palma. Lokalni biznismen, bogataš, gradonačelnik iz unutrašnjosti, koji kao najveći probleme vidi abortus i pedere, a rešenje u veri i porodičnim vrednostima. NJegovo bogatstvo je svakim danom sve veće, ali uspeva da ubedi one najsiromašnije da glasaju baš za njega, iako će tokom njegove vlasti postati još siromašniji. Taj politički diskurs je trenutno najmoćniji u Srbiji, a već je poznato da se sličan sličnom raduje, tako da, sa velikom nelagodom moram da priznam da Srbiji, ovakva kakva je sada, najviše odgovaraju republikanci. Ali, pitanje koje mene muči jeste da li smo mi zadovoljni Srbijom ovakvom kakva je sada, da li želimo da je menjamo i kako. Ako je vidimo kao civilizovanu zemlju ravnopravnih građana i građanki, u kojoj se poštuju ljudska i manjinska prava, onda nam na tom putu mnogo više mogu pomoći demokrate. Nažalost, ne vidim da većina želi takvu Srbiju. Autor je urednik gej magazina Optimist Nova stranica bar u jelovniku Nije teško zamisliti dan američkih predsedničkih izbora zakazanih za novembar. Dok se budu iščekivali preliminarni rezultati, televizije će organizovati prigodne specijalne emisije u kojima će se po ko zna koji put objašnjavati zašto je za konačni rezultat neizmerno važno ko je odneo pobedu u Floridi... U studijima će se čitavog dana smenjivati i rotirati analitičari i novinari spoljnopolitičkih rubrika dajući procene i objašnjenja, a jedno od neizostavnih, takoreći ključnih pitanja svakog razgovora biće uticaj rezultata ovih izbora na Srbiju. I teško će biti oteti se utisku da je politika prema Srbiji centralna tačka političkog programa oba kandidata. Za razliku od izbora 2008. godine, sada neće biti lako pozivati se na Obamin potencijal promene. Tada je Tadić najavljivao „otvaranje nove stranice“ u odnosima dve zemlje, Manter objašnjavao kako je “Barak Obama prijatelj Srbije”, a analitičari su isticali podatak da se Srbija dva puta našla u Obaminim govorima tokom kampanje dok nas Mekejn nije ni spomenuo. Mediji su izveštavali kako čitava Srbija grozničavo iščekuje da sazna ko će biti postavljen za državnog sekretara SAD, kao da nam od toga zavisi hoćemo li biti svedeni na Beogradski pašaluk ili povratiti Dušanovo carstvo. Ako se vratimo još malo unazad, setićemo se da je dolazak DŽordža Buša  na mesto predsednika ovde pozdravljen kao kraj uplitanja američke administracije u balkanska posla. Buš je, naravno, samo nastavio gde je Klinton stao. Kao i uvek, američka spoljna politika prema Balkanu, bez obzira na to da li je na čelu države demokrata ili republikanac, ostaje (manje–više) na zacrtanoj liniji. Ipak, postoji jedan razlog zbog kog nekim domaćim političarima nikako nije svejedno ko će od novembra sedeti u Beloj kući. Kako se u prethodnih nekoliko godina moglo čuti od redovnih zvanica, hrana na molitvenim doručcima za vreme Obaminog mandata nikako nije prijala srpskim želucima. Bila je suviše mršava i lagana, pa se potencijalni srpski gosti verovatno nadaju da će novi predsednik bar u jelovniku zaista “otvoriti novu stranicu”. Gladnom dosta. Autorka je saradnica Nove srpske političke misli