Gluvi na upozorenja

U moru predizbornih obećanja gotovo se niko nije ni osvrnuo na upozorenje guvernera NBS Dejana Šoškića da se posle formiranja nove vlade može očekivati rast regulisanih cena, za čije je povećanje neophodna saglasnost države. Političari se prave kao da nisu ni čuli guvernera i još uvek zatrpavaju građane obećanjima o boljem životu. I koliko god su ona neizvesna, toliko je izvesno da će biračima, za koga god se 6. maja opredele, nova vlada kao nagradu za lojalnost isporučiti i uvećane račune za struju, gas, komunalije... No, o tome niko ne voli da govori unapred. Naročito ne u finišu predizborne kampanje. Ali, u NBS baš to očekuju. To je i jedan od razloga zbog kojeg je referentna kamatna stopa ostala 9,5 odsto (to je cena koju je NBS spremna da plati svakome ko za dinare kupi njene hartije od vrednosti). S obzirom da tu cenu plaća NBS, njoj bi, valjda, trebalo da je u interesu da referentna kamatna stopa bude što niža. I privrednicima i građanima bi, takođe, odgovaralo da novac bude što „jeftiniji“. Isto važi i za državu, koja se takođe zadužuje na domaćem finansijskom tržištu. Pa, o čemu se onda radi? Zašto je „osnovna kamata“ ostala relativno visoka, ako svima odgovara da bude što niža? I ko je kriv što je Srbija jedna od retkih zemalja na svetu, i jedina u bližem okruženju, u kojoj je ta stopa skoro tri puta veća od inflacije, koja je, posle dužeg perioda, u martu zvanično oborena na samo 3,2 odsto, a pre samo godinu dana bila je čak 14,7 procenata. U Velikoj Britaniji inflacija je 3,4 odsto, tako da su cene u poslednjih 12 meseci u Srbiji rasle za 0,2 procentna poena sporije nego u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali je zato ovde referentna kamatna stopa čak 19 puta veća nego tamo! U evrozoni je inflacija 2,7 odsto, a referentna kamatna stopa Evropske centralne banke je samo jedan odsto i na istorijskom je minimumu. U SAD cene rastu sličnom brzinom kao u Srbiji (2,9 odsto godišnje), a kamatna stopa američkih Federalnih rezervi je između nula i 0,25 odsto, a u Švajcarskoj je na nuli više od osam meseci! Niskim kamatama te zemlje pokušavaju da se izvuku iz recesije. Takav „luksuz“ NBS sebi ne može da priušti. Jer, svako obaranje kamata povećalo bi bekstvo iz dinara u devize uz još jači pritisak na kurs, za čiju je odbranu samo u martu NBS potrošila 310 miliona evra, a ove godine oko pola milijarde evra. Uprkos tome, srednji kurs evra je od 1. februara do 17. aprila povećan sa 105,7 na 111,5 dinara. Još više brine to što se kamatnom stopom ne utiče na prošlu, već na buduću inflaciju. A iz reči guvernera se može naslutiti da se plaši bržeg rasta cena. Što i ne bi bilo iznenađenje, jer je posle mirovanja cena od juna prošle do januara ove godine, inflacija u februaru bila 0,8, a u martu 1,1 odsto. Tome je sigurno kumovala i preterana javna potrošnja, a i neodgovorna fiskalna politika ima svoju cenu. Februarskim i martovskim tempom bi do kraja godine cene porasle za više od 10 odsto, što bi Srbiju vratilo u sam vrh Evrope po visini inflacije. Još kada i cene pod kontrolom države posle izbora počnu da skaču, eto nama prvog mesta.