Čišćenje prljavog bogatstva

Tri godine primene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela pokazalo je da je to jedno od najboljih i najefikasnijih zakonskih rešenja. Zaplenjena imovina je vredna preko 400 miliona evra, a očekuje se da do kraja godine ta vrednost dostigne i pola milijarde evra, po čemu će Srbija biti u samom vrhu Evrope. Luksuzne kuće sa bazenima, stanovi, hoteli, restorani, najskuplji automobili, građevinske mašine, benzinske pumpe, ciglane, pa čak i jedan kamenolom i autobuska stanica, samo su deo imovine koju je država oduzela od kriminalaca širom zemlje. Do sada je najvrednija imovina oduzeta od Darka Šarića, optuženog za šverc nekoliko tona kokaina, i bivšeg direktora „Elektrodistribucije Beograd“ Branislava Uskokovića, osuđenog za krađu desetine stanova i drugih nekretnina. Samo „ferari“ oduzet od Karića vredi 320.000 evra, a džip marke „pežo“ koji je donedavno pripadao Suvadu Musiću, optuženom za organizovanu prodaju droge, procenjen je na sto hiljada evra. Prema rečima specijalnog tužioca za organizovani kriminal, Miljka Radosavljevića izmenama zakona o upravljanju tim materijalnim dobrima, udar na ljude izvan zakona biće još efikasniji. Da stvar nije lokalnog karaktera pokazala je i Evropska komisija kada je 12. marta predložila nove propise koji treba da olakšaju zaplenu novca i imovine stečene kriminalnim aktivnostima u EU. Nove mere za konfiskaciju imovine trebalo bi da pojednostave pravila i popune praznine koje su do sada zloupotrebljavane od strane kriminalaca kako bi sačuvali veliki deo nelegalno stečene imovine. EU tako predviđa strože mere za konfiskaciju imovine koju je osumnjičeni preneo na treće lice. Dozvoljava se konfiskacija imovine i u slučajevima kada krivična presuda nije moguća zbog smrti optuženika, bolesti ili bekstva. Omogućiće se da se i po određenoj konfiskaciji, pri čemu je oduzeta imovina bila nedovoljna, i dalje nastavi sa istražnim radnjama, kako bi se sprečilo skrivanje ostatka imovine. Istovremeno biće omogućeno i privremeno zamrzavanje imovine osumnjičenog, ukoliko postoji rizik da ona bude otuđena do presude. Sume koje su vlasti članica EU do sada plenile skromne su u poređenju sa prihodima od organizovanog kriminala. Procenjuje se da samo prodaja droge u EU kriminalnim grupama donosi 100 milijardi evra. „Moramo da udarimo kriminalce tamo gde ih boli, tako što ćemo krenuti na njihov novac, i da profit koji tako ostvaruju vratimo u legalne ekonomske tokove, posebno u ova krizna vremena “, rekla je evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malstrem. Modeli S obzirom na to da kriminalci ulažu znatne sume novca van zemlje porekla, Komisija predlaže da na primer francuska policija može da zatraži od švedskih vlasti da privremeno zamrzne imovinu osumnjičenog i pre nego što bude doneta sudska presuda, kako sredstva ne bi nestala. Jugoslav Stojiljković, direktor Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, kaže da naš zakon već sadrži mnoge od navedenih odredbi koje EU tek treba da uvede. „Mi smo sledili belgijsko-irski model, uz aktivnu pomoć italijanskog tužioca za organizovani kriminal. Recimo, zabranu raspolaganja imovine iz predostrožnosti mi već imamo“, kaže Stojiljković. Pošto se radi o preventivnoj meri, jedan od bitnih principa rada Direkcije je i zaštita interesa vlasnika, koja se ogleda kroz staranje o toj imovini. Do sada su donete samo dve konačne odluke o oduzimanju imovine – radi se o placu u Šilerovoj ulici, oduzetog od zemunskog klana, i jedne nepokretnosti (stana) u Novom Sadu (optuženi priznao krivicu), ali je bilo i nekoliko slučajeva vraćanja imovine. Stojiljković navodi da su, radi sticanja iskustva, obišli mnoge agencije za upravljanje imovinom u Francuskoj, Italiji, Irskoj..., i uočili da te agencije imaju mnogo šira ovlašćenja od naše Direkcije. Dok strane agencije u potpunosti same odlučuju o daljoj sudbini te imovine, kod nas Direkcija predlaže Vladi zaključak o tome, a Vlada odlučuje. Tako je plac u Šilerovoj, na zahtev MUP-a, dat u policijske svrhe. efekti Skoro 80 odsto privremeno oduzetih nepokretnosti dato je u zakup, a sredstva od toga idu na poseban račun Direkcije, s tim što je uredbom Vlade odlučeno kako će se dobijeni novac od toga koristiti. Do sada je skoro 30 miliona dinara dato u humanitarne svrhe. A kada se imovina trajno oduzme, 20 odsto sredstava ide organima koji se bore sa organizovanim kriminalom, a 20 odsto ide u budžet, ostalo u humanitarne svrhe. Na primedbe da se prodajom neke privremeno oduzete imovine, ona otuđuje i pre okončane presude, Stojiljković kaže da je to jedini način da se izbegnu veliki troškovi održavanja te imovine, a da se novac strogo evidentira na posebnim računima, kako bi se, u slučaju oslobađajuće presude, oštećeno lice adekvatno obeštetilo. Pokušaj nekih advokata da dovedu u pitanje celokupan koncept Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, nije urodio plodom. Predlog za njegovu ocenu ustavnosti advokatima nije dao za pravo, već državi. Jasno je to bilo još prilikom bezuspešnog pokušaja nekih pojedinaca iz evropskih zemalja da ovakve mere obezvrede na Sudu za ljudska prava u Strazburu. Evropa se, očigledno, udružuje i po ovom pitanju, a mi bar tu ne kaskamo mnogo za njom. Kriminalni biznis Prema procenama UN, u 2009. godini prihodi od kriminalnih aktivnosti su u svetu iznosili 2.100 milijardi dolara, što je 3,6 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda. Najveći deo tog novca je „opran“ i ponovo pušten u legalne ekonomske tokove, ali manje od jedan odsto je zamrznuto ili zaplenjeno, navela je Evropska komisija. Prema podacima UN, na trgovini drogom u svetu u 2005. se zaradila 321 milijarda dolara, dok prema podacima Saveta Evrope, trgovina ljudima godišnje na globalnom nivou donosi 42,5 milijardi dolara. Vrednost svetskog tržišta krivotvorene robe iznosi 250 milijardi dolara godišnje. Korupcija košta EU otprilike jedan odsto evropskog BDP godišnje.