Pretnjom na pretnju

Deluje zastrašujuće, ali ne i neosnovano: zbog bojazni od eskalacije nasilja, Nemačka će do 1. maja na Kosovo poslati 550 vojnika iz operativnih rezervnih snaga, a doći će i pojačanje sa još 150 vojnika iz Austrije. Dodatne snage šalju se na hitan zahtev NATO-a kao pojačanje Kforu, a komanda Bundesvera procenila je da postoji napetost na severu, ali i rizik od eskalacije nasilja na čitavom Kosovu. Kao i bezbroj puta ranije, samo pretnje deluju iskreno i uverljivo. Nije nedostajalo uverljivosti u najavi Prištine da je moguća nova intervencija usmerena protiv kosovskih Srba i njihovih institucija. „Akcija, slična onoj koja je izvršena 25. jula (prošle godine) biće neophodna vladi Kosova iako neće biti vršena drage volje“, rekao je 11. aprila kosovski vicepremijer Hajredin Kuči. Predsednik Skupštine Jakup Krasnići nadovezao se ocenom da bi u oblastima na severu Kosova „bezbednost trebalo da obezbeđuju kosovske institucije“. U igri na unutarpolitičkom terenu, međutim, moguća su različita tumačenja. Povodom ubistva Seljvera Haradinaja u naselju Tri solitera u severnom delu Mitrovice početkom aprila, raspravljala je Skupština Kosova. Ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi za napetosti je optužio Beograd, ističući da tome „doprinose i posete srpskih političara iz Beograda koji alternativnim putevima ilegalno dolaze na Kosovo kako bi održali predizbornu kampanju“. Opozicija krivce vidi i u Prištini. Predstavnik Alijanse za budućnost Kosova ocenio je, recimo, da je „optuživanje Srbije zbog stanja na terenu dokaz nesposobnosti kosovskih vlasti da deluje i radi na izgradnji države“. Slično je i u Beogradu. Iskrenost predizborno naoštrenih pretnji ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, izrečenih nakon hapšenja četvorice Srba, dokazana je „recipročnim“ hapšenjem dvojice Albanaca na Končulju. „Ako neko želi da se takmiči u hapšenju, imamo i mi odgovor“, rekao je tada Dačić, što, valjda, znači da valja očekivati i nove odgovore na nova hapšenja. Političke poruke daleko su nejasnije: biće izbora, neće biti izbora, biće, ali samo predsedničkih i parlamentarnih, a ne i lokalnih, ali to ne znači ukidanje institucija, a možda se pokaže da ipak neće biti moguće organizovanje parlamentarnih i predsedničkih izbora... Pa onda: neke stranke sa centralom u Beogradu učestvovaće na lokalnim izborima u opštinama na severu Kosova koje glasanje organizuju suprotno stavu vlade (DSS, SRS, URS), neke će učestvovati u jednoj opštini a u drugoj ne (SPS), a neke su pozivale na izbore, pa brzopotezno odustale (SNS). Iljir Deda, direktor Instituta za politička istraživanja iz Prištine, ima zanimljivo zapažanje: „Pregovori između Prištine i Beograda bili su jedan od najnetransparentijih procesa koje smo poslednjih dvadesetak godina imali na zapadnom Balkanu. Sve je išlo bez prisustva javnosti, sa pregovaračima koji su se utrkivali u tome ko će dati oštrije izjave, sa nadmetanjem ko je koga nadmudrio i uz ćutanje Brisela. Iako je ovaj dijalog bio zamišljen da dovede do rešenja koja će poboljšati život ljudi, vidimo da su nakon njega tenzije sve veće, a dva društva još udaljenija“. Nastavak dijaloga najavljen je za jesen. Najava promene pristupa nema, ali ima posla za vojnike.