Le Penova i Klintonka

Jesmo, jer se piše Hollande, dakle sa „nemim e“ na kraju. Slovo d bi bilo „nemo“ da je na kraju reči, kao u Miteran (Mitterand), Iv Montan (Montand), Edmon Rostan (Edmond Rostand) i slično. Što se tiče trećeplasirane, predsednice Nacionalnog fronta, možda je dobro što nije ušla u drugi krug: ne toliko zbog imigranata u Francuskoj koliko zbog naših lektora. Imali bi silne muke da novinarima objasne da se piše Le Pen, ali Marin le Pen (s malim l kad nije na početku: tačka 58 Pravopisa) i da je ime Marin preporučljivo menjati po našim padežima: Marine, Marini, prisvojni pridev Marinin (tačka 197d). Ako pišemo samo prezime, mora se upotrebiti ženski oblik – Le Penova. To nas dovodi do originalne tvrdnje Vladana Zdanskog, koji piše: „Mislim da naši novinari greše kada Hillary Rodham Clinton nazivaju Klintonova, jer je ona po starostavnom srpskom jeziku ili Rodamova (devojačko prezime) ili Klintonka.“ Pobogu, čitaoče, nemojte da vas čuju feministkinje. Danas više nije dopušteno ni da razlikujemo gospođu od gospođice, a kamoli da i dalje primenjujemo „starostavno“ pravilo po kome je devojka nosila očevo prezime sa sufiksom -ova dok se ne uda, a posle muževljevo na -ka. Sufiks -ka danas zvuči suviše familijarno za upotrebu u spoljnopolitičkim tekstovima. Otuda, kad nam dosadi da ponavljamo ime i prezime, moramo reći Klintonova, a najsrećniji ćemo biti kad je uopšte ne pominjemo.