Sofisti

Sofisti su, kao što se to zna, bili učen antički svet, koji je, to je takođe dobro poznato, prvi podučavao ljude raznim znanjima i veštinama, od algebre do ekonomije – uz određenu nadoknadu. I tu negde i leži sličnost sa modernim tvorcima političkih kampanja. Sofisti su, između ostalog, slobodnim građanima pomagali i da što jasnije i lepše izraze svoje političke stavove u atinskoj Skupštini. U staroj Grčkoj se, kako je pisao Aristotel, čovek doživljavao kao zoon politikon. Možda je i zbog toga prvi konsalting i bio vezan za politiku. Skupšinska govornica je oduvek bila tezga na kojoj se sve prodaje. Pošto se pokazalo da među ponuđenom robom suštinski nema razlike, pribeglo se pokušajima da se ona nekako unapredi. Tražili su se dobar nastup, tečno izlaganje i atraktivna pojavnost. Sofisti su to tako dobro radili, da su ubrzo dostigli status škole. I možda nečega što se danas zove reklamna agencija. I dok su ih političari slavili, Sokrat se zgražavao. I Platon će rabotu sofista označiti kao najcrnje izvrtanje istine. Stići ćemo do toga da će ih Hajdeger shvatiti kao vesnike podele sveta na formu i sadržaj, i time tragičan rascep duše i tela. Ali to je već filozofija. Činjenica je da su na svom početku sofisti imali dobre rezultate. I da su pošteno zarađivali. Prvi sofista Protagora naplaćivao je 10 talanta po nauku. Ali kad se neki Atinjanin pobunio da je to mnogo para, Protagora ga je savetovao da ode u Delfe i tamo u hramu ostavi onoliko novca koliko misli da je njegov nauk vredeo. Ali sofisti će se ubrzo iskvariti. Cene će rasti, a kvalitet usluga opadati. Sofizam će, zaista, postati sinonim za isprazan govor, pozu i laž. I nestati. Kao i ceo antički svet. No, kad se prvi put u Evropi ponovo bude pojavila demokratija, duh sofista će opet moći napolje. Jer prodaja je uvek bila i biće usko grlo. Naročito u politici. Iz filozofije su, kažu, nastale sve nauke. Po svoj prilici i reklamna. Iz koje je nastala neka nova filozofija. Kojoj upravo prisustvujemo.