Dijalog kultura

Gde smo mi u Evropi? Da li smo blizu standarda ili smo i dalje ona Evropa van Evrope? Tek donekle odgovor na to pitanje pruža zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti Obrazovanje, umetnost i mediji u procesu evropskih integracija 2, logičan nastavak prvog dela istorodnih tema predstavljenih pre nekoliko godina na istoimenoj tribini. U međuvremenu, istraživački tim Fakulteta dramskih umetnosti koncipirao je projekat istraživanja kao višeslojno i interdisciplinarno proučavanje mesta i uloge umetnosti, medija, kulture uopšte u procesu evropskih integracija, šireći tako tematske okvire, aktuelizujući ih i sinhronizujući sa aktuelnim društvenim i političkim trendovima. I sve to predstavljeno je na prvom Festivalu savremenog evropskog filma - Evropa otvoreno, održanom u Domu omladine, u organizaciji ove institucije kao i Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i EU Info centra. I sveukupno, bio je to izuzetno uspešan i poprilično posećen program minule nedelje u DOB. U uvodu Zbornika, profesorka Nevena Daković i Mirjana Nikolić nagoveštavaju naravno da započete teme iz oblasti interkulturalnog dijaloga, evropskih integracija, srpskog filma, medijskog pejzaža, savremene srpske drame na evropskim scenama… ne zatvaraju rad na temu, već da “budući istraživački projekti, posebno u oblastima društveno-humanističkih nauka, kao i jezika i književnosti, svakako će morati da prate važna pitanja jezika, ontologije, žanra, njihove funkcionalne upotrebe u sferama umetnosti, obrazovanja i medija, i njihovo izrastanje u univerzalnu analitičko-teorijsku matricu. Shodno tome, na istom mestu najavljen je projekat Identitet i sećanje: transkulturalni tekstovi dramskih umetnosti i medija (Srbija: 1989-2014). A sam festival evropskog filma, prvi takav u Beogradu, predstavio je najširi opseg tema koje intrigiraju savremene autore starog kontinenta, i njihov multikulturalni karakter, tako osoben kada su kinematografije unutar Evrope u pitanju. Festival je otvoren srpskom premijerom poljskog filma Iz tame, čuvene tamošnje rediteljke Anješke Holand, koja je napravila značajan uspeh i u Holivudu. Ovoga puta, Holandova se bavi jednom od mnoštva epizoda iz Drugog svetskog rata, brutalnom pričom o skrivanju grupe Jevreja u podzemnom kanalu, koju je veštom rediteljskom rukom pretvorila u žestoku dramu izrazitog vizuelnog stila. Ubitačan film, nimalo romantizovan, već iskren i žestok u pristupu realizmu priče kojom se bavi. Dalji program činili su jednako zanimljivi naslovi, raznolikih tema, angažovana umetnička dela, koja su na dobar način predstavila multikulturalni karakter evropskog filma danas i svu njegovu vitalnost. Reprizirani su Koriolan Rejfa Fajnsa, Krvoproliće Romana Polanskog, U boljem svetu Suzane Bir, (koji je dobio Oskara 2010. godine), premijerno je prikazano nekoliko dokumentaraca, kao i upečatljivi igrani: francuski Mali Jerusalim Karina Alboua, španski Povratak u Hansalu Čuza Gutjereza, slovački Kuća Zuzane Liove, rumunski Ostala je tišina Nea Karanfila i drugi. I sve to bilo je besplatno.