Spas iz Brisela

Ako prosečan Španac, u zavisnosti od političkog uverenja, ovih dana čita samo jedne novine, mogao bi da dođe u ozbiljan sukob mišljenja sa komšijom koji čita druge. Podela na, uslovno rečeno, „leve” i „desne” ili „centro-desne” - i inače lako vidljiva u španskoj štampi - očita je i u reagovanjima na presedan u istoriji zemlje: pred kolapsom bankarskog sistema Madrid je, mada se do poslednjeg momenta opirao, morao i formalno da zatraži pomoć evropskih saveznika. Ona je odmah odobrena u iznosu koji može dostići i 100 milijardi evra - i to više da bi se spasavao evro i celokupni finansijski sistem evrozone nego što su u Briselu altruistički nastrojeni prema posrnuloj španskoj privredi. Mediji koji podržavaju premijera Marijana Rahoja pokušavaju, kao i on sam, da pozajmicu prikažu kao „uspeh vlade” dok novine koje mu nisu sklone situaciju ocenjuju dramatičnom, možda i preterujući u traženju lošijih strana sporazuma. Rahoj, koristeći sve moguće eufemizme, izbegava da upotrebi reč „spasavanje”, građanima poručuje da je reč „o kreditnoj liniji”, a ministar ekonomije Luis de Gindos ističe da su uslovi kredita „veoma povoljni”. To je tačno, jer se Španija izborila za kamatu od tri odsto, znatno nižu od realne na tržištu, što je odmah izazvalo reakciju iz Irske i Portugala koje sada i za sebe traže iste uslove. Činjenica je da su uslovi pod kojima je odobrena pomoć povoljniji nego u slučaju Irske, Portugala i Grčke, ali će Španija to platiti gubljenjem izvesnog dela suvereniteta u oblasti finansija i poreske politike. Evropa će tražiti od Španije rigoroznu štednju, podizanje PDV-a, produženje radnog veka i još oštrije reforme u oblasti zapošljavanja. Banke će morati da prodaju deo poslovnog prostora, da smanje personal i otpuste direktore koji su loše vodili posao. Zanimljivo je da su dve banke, Banko Sabadelj i Banko Popular, najavile da neće tražiti ni evro od tih 100 milijardi jer smatraju da same mogu da se izbore sa svojim problemima, a verovatno će isto postupiti i Banko Santander, jedna od najjačih u svetu. Ankete kazuju da su vladajući narodnjaci (PP) i dalje u prednosti od nekih 12 odsto u odnosu na opozicionu PSOE, ali u očima naroda i jedni i drugi stoje slabije no ikad. Čak 63 odsto građana misli da Rahoj nije položio ispit kao lider, a 78 odsto kaže da im on uliva malo ili nikakvo poverenje. (Ako mu je za utehu, generalni sekretar socijalista Alfredo Peres Rubalkaba izaziva nepoverenje 85 odsto anketiranih.) Čak 79 odsto Španaca misli da vlada ne ume ili ne želi da objasni mere koje preduzima, a 66 odsto veruje da je reč o čistoj improvizaciji. Dakle, političarima se ne veruje, a situacija, na kraći rok, ne obećava ništa dobro. Poslednji socijalistički premijer Hose Luis Sapatero je ostavio dug od 68,5 odsto BDP-a, Rahoj za 2012. predviđa 79,8 a za 2013. godinu čak 82,3 odsto. Ekonomisti procenjuju da će intervencija u bankarskom sistemu dug povećati za desetak procenata, što znači da će se popeti na više od 90 odsto BDP-a. Iako su uslovi kredita zaista bolji od tržišnih, Španija će samo na kamatu morati da izdvaja između tri i tri i po milijarde evra godišnje. Finansijska injekcija koja će stizati u ratama - u zavisnosti da li će stroge kontrole španskim bankama dati prelaznu „ocenu iz vladanja” - nije smirila ni berzu, na kojoj je premija rizika u utorak opet otišla na rekordnih 526 indeksnih poena...