Radosna vest iz Hrvatske

Posle prvomajske radosti novih članica Evropske unije, kao uteha onima koji je nisu osetili ili su je doživeli kao sopstveni poraz zvučale su prošlonedeljne reči francuskog ambasadora u Beogradu, Iga Pernea, kada je rekao da “proces proširenja još nije završen”. Na tribini na Diplomatskoj akademiji Ministarstva inostranih poslova SCG, koja je održana delom i tim povodom, Beograđane je, ipak, mnogo više mučilo pitanje kandidature susedne Hrvatske koja će, izvesno je pre Srbije biti deo jedinstvene Evrope. Sagovornik NIN-a, Frederik Šarijon, francuski profesor političkih nauka i stručnjak za zajedničku spoljnu politiku Evropske unije kaže da lepa vest iz Hrvatske treba i nas da raduje.

- Opasno bi bilo za Srbiju da Evropska unija prestane da se širi na Balkanu posle prijema Slovenije. Činjenica da se proces nastavlja govori da će jednog dana, pre ili kasnije, u njemu biti i Srbija. Na Srbiji je da reši pitanje svog odnosa sa međunarodnim sudom, kompleksnu političku situaciju i druge probleme. Zahtevi su svima jasni.

Poričući dominantan utisak da Evropljani nisu uspeli da polože prvi test upravljanja krizom u slučaju Iraka, Šarijon ocenjuje da se taj neuspeh može videti i kao prevladavanje razmirica unutar same EU. S krizom na Kosovu, stvari će biti bitno drugačije. Tim pre zato što se njeni akteri neprestano umnožavaju i iznad i ispod državnog nivoa. Dolazak Evropske unije na Kosovo 2005. godine, Šarijon vidi kao jedino moguće rešenje tamošnje situacije.

- Evropa na Kosovu može da ponudi dve stvari - novac i reči. To je dovoljno za obnovu civilnog društva na Kosovu. Pitanje je da li će Evropa i na koji način biti sposobna da izađe na kraj s tim problemom već 2005. Verujem da će sve ići u pravom i dobrom smeru za stanovništvo Kosova. Uveren sam da neće biti lako, ali je istina i da nema drugog rešenja pošto UN odlaze odande, a od SAD je to nemoguće tražiti.

Rekli ste da u vođenju spoljne politike, danas, postoje dve mogućnosti - biti uz ili protiv SAD. Od čega zavisi uspeh zajedničke spoljne politike EU?

- Pre svega proces odlučivanja - sa dvadeset pet članova teško je učiniti da funkcioniše kako bi trebalo. Na drugom mestu je pitanje da li je uopšte moguće imati vojnu snagu koja bi podržala zajedničku evropsku diplomatiju. Ali prvo što bi trebalo uraditi je razjasniti koje bi zapravo bile nadležnosti Evrope, koje su vrednosti koje bi trebalo da štiti Evropa i gde u svetu. To su glavna pitanja na koja treba dati odgovor pre stvaranja zajedničke spoljne politike.

A spoljna politika Evrope zavisi od kombinacije odnosa između tri glavne zemlje Engleske, Francuske i Nemačke, jer kada ove tri zemlje ne mogu da sarađuju i pronađu zajednički jezik jasno je da postoji neka vrsta napetosti i dinamičan sled događaja. Trenutno, među njima postoje izvesne razlike, na primer kulturne ili finansijske prirode, ali su ipak na istoj liniji spoljne politike. Engleska je, doduše, malo drugačiji slučaj: Toni Bler misli da bi Engleska trebalo da bude most između Evrope i SAD i to je dobar izgovor za Englesku da ne izabere da se opredeli samo za jedno od ta dva. Na Blerovu žalost, nedavni događaji u Iraku su pokazali da Engleska ne može da bude taj most. Događaji od pre nekoliko dana, kada je Bler rekao da će održati referendum o evropskom ustavu bitno menjaju stvar i to je rizik kako za Blera tako i za Evropu. Ako referendum ne uspe Engleska bi mogla doći u situaciju da napusti Evropsku uniju. Iako je vrlo moguće da pre referenduma Bler stvori pritisak na Evropljane da promene ustav na način koji je bliži poziciji Engleske.

Da li se taj problem dodatno komplikuje ili rešava prijemom novih članica u EU?

- Ekonomski jaz, na kome mnogi insistiraju, biće, ubeđen sam, brzo prevaziđen. Nove članice nisu razvijene kao zapadne zemlje, ali su daleko od zemalja u razvoju. Međutim, više članica za Evropu znači, takođe, i više poteškoća oko donošenja zajedničkih odluka, formiranje novog i drugačijeg osećaja za spoljnu politiku, nove granice i nove probleme koje treba rešavati. Znače novu situaciju, zasigurno.

Koje bi institucionalno rešenje bilo najbolje za Evropu kao jedinstvenog aktera na međunarodnoj sceni - jedan čovek ili organ na čelu diplomatije?

- EU pokušava da izabere jednog čoveka koji bi zvanično bio na čelu evropske diplomatije. I to je najbolje rešenje, jer treba da se zna ko konkretno predstavlja Evropu i kome se treba obratiti.