Gospodar prazne kuće

Stariji, krupniji gospodin prolazio je dugo kroz veliku salu Predsedništva Srbije, ali je izgledao kao stranac koji je upravo došao u sasvim novu, nepoznatu zemlju - njegov izlazak iz sale praćen je ponekim odglumljenim osmehom ili mehaničkim klimanjem glave. „Odlazi bivši predsednik“, samo je konstatovala beogradska novinarka, koja se pozdravila sa neuporedivo više zvanica nego čovek koji je pet godina bio predsednik Srbije. Prisustvo Milana Milutinovića je možda imalo posebnu simboliku na inauguraciji novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića jer su njegovi politički protivnici, koji su nizali stotine taktičko-marketinških pobeda sve dok se zemlja nije približila bankrotu, odmah nakon Nikolićeve izborne pobede počeli da razmišljaju kako napraviti novog Milana Milutinovića. Prijateljstva Sama Nikolićeva inauguracija je, međutim, pokazala da takva dubokobesmislena strategija pod radnim nazivom „kako od predsednika države napraviti slučajnog prolaznika kako bi država bila efikasnija i uspešnija“ nema ozbiljne šanse za uspeh. Iako se od Nikolićevih saradnika može čuti kako su zatekli prazan kabinet, oslobođen od tepiha do memoranduma predsednika, na prijemu u zgradi na Andrićevom vencu je viđeno sasvim dovoljno argumenata da iz zgrade, zajedno sa Borisom Tadićem, nije iseljena politička moć u Srbiji. Nekadašnji veoma blizak saradnik Bogoljuba Karića, koga su teška sudbina i lagani karakter bacili na mesto istaknutog vojvođanskog funkcionera, stajao je pored ulaza u nadi da će ga neko od starih poznanika uvesti na prijem. Pola sata kasnije, već je u velikoj sali ponovo uspostavljao pokidana ili zamrznuta prijateljstva, koja bi mogla da budu od koristi ako se ispostavi da je ono što se priča tačno. A ako nije tačno, već će smisliti objašnjenje kako ga je Toma lično zvao i molio, pa nije mogao da ga ignoriše mada je jedva čekao da izađe sa inauguracije. I dok su se gosti iz drugog kraja sale šaljivo raspitivali gde su to nestali tajkuni, Tomislavu Nikoliću posle srdačnih pozdrava sa crnogorskim predsednikom Filipom Vujanovićem, prilazi predsednik Kluba „Privrednik“ Branislav Grujić, dok su iza njega veoma diskretno novom predsedniku prišli i Miroslav Mišković, Milan Beko i Miodrag Kostić, biznismeni koje bije dobar glas da su zajedno sa američkim ambasadorom pre četiri godine imali veoma značajnu ulogu u pravljenju nove vlade. „Pa gde si Miroslave, dve godine te nisam video“, pitao je novi predsednik Srbije krajem prošle nedelje, pred novinarima i ruskim ambasadorom Konuzinom, vodećeg srpskog biznismena kome se posrećilo da posle nekoliko dana ponovo sretne šefa države, pa je tokom zajedničkog slikanja čak i podigao palčeve obe ruke. Istoričari navodno tvrde da su tim palčevima rimski imperatori ili senatori ocenjivali borbe u areni, ali to nikako ne bi smelo da se dovodi u vezu sa srpskom politikom. respekt U skladu sa iznenadnim otkrićem srpskih medija da su državne kase prazne a biroi za nezaposlene krcati, gostima je služen „milion“, šampanjac neponovljivog socrealističkog ukusa, a oni su se ponašali kao da prate nekakav imaginarni, napeti teniski meč. Glave prisutnih su se najčešće okretale sa jednog na drugi kraj sale, u potrazi za značajnim licima, koji su došli i koji su ostali, kao i u utvrđivanju ko sa kim razgovara i ima li u tim ćaskanjima dovoljne količine srdačnosti za pravljenje nove vlade. Tako je, među gostima, primećeno da je bivši predsednik i kandidat za premijera Boris Tadić došao među poslednjima, a otišao među prvima, dočim su Ivica Dačić i ostali lideri njegove koalicije došli među prvima i ostali prilično dugo. Nikolićev naslednik u stranci Aleksandar Vučić je, mećutim, na ceremoniji bio prilično nezapažen, što je bio dovoljan razlog da se među prisutnima otvori stara debata o odnosima u vrhu naprednjaka. Lider socijalista je u razgovorima sa znatiželjnicima i amaterskim selektorima vlade poluozbiljno rekao: pa kakva je ova zemlja ako od mene sve zavisi. Najviše respekta prema državi, nečemu što se zove institucija predsednika i samoj ceremoniji pokazali su najbolji sportisti, valjda nošeni ubeđenjem da se za zastavu i himnu može igrati i bez priče o procentima, projektima i benefitima, što su najskuplje srpske reči nove elite. Pod utiskom inauguracije, lider socijalista je novinarima kasnije izjavio da se od njega očekuje da podrži Tadića kao proevropsku varijantu, dok iz međunarodne zajednice podržavaju Nikolića. NJega telefonom zove američka državna sekretarka Hilari Klinton, a na inauguraciju mu dolazi Oli Ren. I Nikolić i Tadić su evrofanatici, a ja sam veći nacionalista od obojice. Ovo je lud svet, zaključio je Dačić. Sama inauguracija je izgledala kao neka vrsta „dokazne vežbe“ lojalnosti svetloj evropskoj budućnosti, od Ode radosti koju je hor otpevao odmah nakon srpske himne, do govora evropskog komesara Štefana Filea, prema kojem je iskazano tako duboko poštovanje da je prevod na srpski jezik morao da sačeka kraj govora. Svaka reč novog predsednika Srbije je kod prisutnih diplomata stavljana na apotekarsku vagu, na kojoj se već merio stepen evropskog entuzijazma ili naslage radikalske prošlosti. U govoru je Nikolić naglasio da je evropski put zapravo put budućnosti i prosperiteta Srbije, ali je kod prisutnih najveću reakciju izazvala rečenica da se „neće smiriti dok se ne sazna sve i ne pronađu krivci za pljačkašku privatizaciju koja je sprovedena u Srbiji“. To je samo Dačić pominjao u kampanji, komentarisao je zabrinuto jedan od gostiju, koji je na inauguraciju došao da vidi kakav će se svet okupiti i bio vidno razočaran što nije video zelene sakoe, ljubičaste kravate sa cvetićima ili neke druge dokaze provincijalnosti, nazadnosti tradicionalne Srbije. „Sve je isto kao kod Borisa, samo što ovde imamo Zoricu Brunclik, a tamo Gocu Tržan, ovde ima malo više provincijalaca a tamo foliranata“, dodaće amaterski sociolog. Novi predsednik Srbije će, kao prijemni test za državnike, imati posetu Briselu, i tamo će mu već biti jasnije gde se Balkan nalazi na listi prioriteta evropske spoljne politike. Iz samog Brisela su već stigli signali da EU shvata da u Srbiji više ne postoji jedan centar moći, već tri, pošto evropski zvaničnici nameravaju da uspostave kanale komunikacija prema Nikoliću, Tadiću i Dačiću. Iz te maglovite najave proizlazi da u Briselu neće ulagati velike napore kako bi pomogli Borisu Tadiću ili Demokratskoj stranci, već će prihvatiti svaku vladu u kojoj ne bi bila Demokratska stranka Srbije (koalicija SNS, SPS, URS). Na svečanosti u Predsedništvu Srbije, bivši predsednik Jugoslavije i premijer Srbije Vojislav Koštunica izgledao je sasvim relaksirano, ne krijući zadovoljstvo što u urnebesnim pregovorima o vladi ne učestvuje. Dok to priča, prilaze mu dvojica velikih poštovalaca sa molbom da se zajedno slikaju, dok ih fotografiše čuveni istoričar Radoš LJušić. Desetak metara dalje, crkveni velikodostojnik je slikao veliku opersku pevačicu koja je imala neodoljivu želju da se slika sa patrijarhom Irinejem. Kao verovatno jedini gost koji je prisustvovao i inauguraciji Baraka Obame, advokat Zdenko Tomanović prijateljima šaljivo objašnjava razliku između dve inauguracije. „Video sam moje klijente i kod Obame i danas kod Nikolića, samo što ih danas ima znatno više“ . Jedan od klijenata, Dragomir Karić, koji je došao da pozdravi novinare, naglašava da ni on ni njegov brat ne očekuju od predsednika nikakav poseban tretman. „Tvrdim da Bogoljub nije oštetio ovu zemlju i želim da se u normalnim, korektnim uslovima sve to ispita pred organima ove zemlje. Ništa više. Zaista vam to kažem“. Gordana Rainović, starija gospođa koja vodi Sokolski savez Srbije, došla je na inauguraciju u nadi da će novi predsednik učiniti nešto da se imovina koju su komunisti oduzeli njenom savezu vrati. „Plaćamo godinama kiriju u našoj zgradi, valjda će se neko setiti da ta nepravda mora da se ispravi“. zbližavanje Veliko čudo među sedmom silom predstavljala je činjenica da među hiljadu zvanica nije viđena Vesna Pešić, niti bilo koji drugi zagovornik belih listića, koji su već optuženi u požutelim medijima i intelektualnim krugovima kao saborci Tomislava Nikolića, a koji su imali presudnu ulogu u porazu Borisa Tadića. Prijem je, međutim, delovao kao najplastičnija demonstracija stare podeljenosti Srbije - na njemu nije viđen gotovo nijedan od intelektualaca, analitičara, umetnika kojima malo nedostaje da im likovi budu uklesani u televizijama sa nacionalnim frekvencijama, ali su viđeni ljudi za koje ste mogli da budete ubeđeni kako su davno napustili zemlju ili se povukli na neku zabačenu planinu. Izvesno zbližavanje stavova Tominih prvoboraca i posmatrača koji su došli na prijem kako bi se uverili na kom se kilometru od Bajčetine do Brisela novi predsednik zaustavio dogodilo se kada je počela da se služi šljivovica i kruškovača lične proizvodnje novog predsednika. Ona nije imala aromu morskih algi sušenih na prolećnom povetarcu, niti teksturu suvog voća i nagorelog hrasta, kako nam objašnjavaju novokomponovani enolozi i manekeni ostalih destilisanih pića, ali Tomina „šljiva“ upućuje da njen proizvođač ipak ima neke dublje veze sa zemljom koju predstavlja. LJUTI NA NIN Bivši predsednik Srbije Boris Tadić, na pitanje naše novinarke da li bi dao intervju za NIN, odgovorio je „ako hoćete da se spustite na moj civilizacijski nivo“, očigledno nezadovoljan kritikama kojima je bivao izložen. Sličan stav imali su ljudi iz najbližeg okruženja Tomislava Nikolića, naravno zbog toga što smo kritikovali njihovog šefa, a novinarka, kojoj je novoizabrani predsednik bio obećao intervju neposredno po pobedi, nije iz protesta ni htela da mu se javi i pita ga zašto nije održao predsedničku reč. Vlada – lego kocke Ruski i tajkunski faktor Ne možemo u vladu sa LDP koji tvrdi da je RS genocidna tvorevina i zalaže se za nezavisnost Kosova. Možemo u vladu sa LDP, ali ne želimo da vlada zavisi od njih. U stvari, kada bolje razmislim, problem je što DS ne želi da uđe u vladu sa Mlađanom Dinkićem. Tako bi, ukratko, izgledala evolucija stavova lidera socijalista Ivice Dačića, od kojeg zavisi nova vlada ili očuvanje starog političko-ekonomskog poretka u Srbiji. Takvu strategiju jedna visoka zvanica na inauguraciji predsednika Srbije šaljivo je uporedila sa porukom: „hoću da pravim vladu ali samo da odnesem tetki lek“. Pre nego što je poneo tetki lek, Dačić je veoma dobro znao da se pre bratskog apela Tadiću da pruži još jednu šansu Dinkiću, između DS i regionalista dogodio žestoki okršaj koji je izazvan najavom jednog tabloida da se protiv Dinkića vodi istraga, a lider URS nije se nimalo ustručavao da za taj medijski napad optuži samog Tadića i njegove spin doktore. Prošle nedelje su funkcioneri raznih stranaka potvrđivali ono što je NIN pisao pre dve nedelje – da demokrate i socijalisti imaju većinu bez partija Čedomira Jovanovića i Mlađana Dinkića, tako što bi njihovu koaliciju podržale manjine, SPO, poslanici Maje Gojković... U takvom namicanju većine preko oduzimanja ili kupovine delova ili patrljaka drugih izbornih lista navodno bi mogli da učestvuju i poslanici lojalni Velimiru Iliću, ako se uvere da naprednjaci nikako ne mogu da dođu do vladajuće većine. Vrh SPS je dobro obavešten da bi sa Tadićem lako mogli da naprave većinu na talasu zakona kojim poslanici postaju vlasnici mandata, ali je izgleda uveren da bi ta većina na isti način mogla da nestane svaki put kada vlada bude na udaru neke socijalne ili političke krize. Ili ako ozbiljno iznervira sponzore iz senke, koji bi lako mogli da kupe dovoljan broj poslanika na skupštinskoj berzi . Od socijalista se može čuti da ostaju lojalni DS-u ali traže ono što su tražili i 2008, da vlada bude stabilna i traje pun mandat i da partneri budu stabilni. „Mi nismo pravili koaliciju sa radikalima i Vojislavom Koštunicom jer nismo želeli da vodimo rat sa svetom, ali i zato što smo videli da su radikali na ivica raspada. Zato i sada želimo da vidimo da li je DS jedinstven i koliko bi ta vlada bila stabilna“, kaže funkcioner SPS. U utorak posle podne, delegacije DS i koalicije oko SPS postigle su saglasnost oko prioriteta nove vlade, dok će treći ili četvrti partner u vladajućoj koaliciji biti poznat za nekoliko dana. Takva izjava mandatara Borisa Tadića upućuje da su u DS svesni da pregovore moraju završiti što pre ako žele da budu u vladi, kao i da zbog Dačića moraju ponovo da puste Dinkića u Nemanjinu 11. Sagovornik iz vrha URS, međutim, kaže da ta stranka ima kontakte sa ljudima iz vrha DS, ali gotovo nikakve sa predsednikom stranke i njegovim okruženjem. Novinarima nije dozvoljeno čak ni da postavljaju pitanja posle tog sastanka. Upućeniji posmatrači Dačićevih driblinga veruju da on traženjem novih izgovora zapravo tera Demokratsku stranku da napravi ozbiljne ustupke, poput ulaska URS-a u koaliciju, davanja bezbednosnih službi na „staranje“, ili da saopšti da odustaje od pravljenja vlade. Diplomate, koje su se do sada izjašnjavale da bi za Srbiju najbolje bilo da dobije veliku, trojnu koaliciju, ove nedelje su počeli da pričaju kako ni vlada u kojoj bi većinu imali naprednjaci, socijalisti i regionalisti ne bi bila loše rešenje. Na pitanje ko od stranaca ima veliki uticaj na pravljenje vlade, visoka funkcionerka URS u nezvaničnom razgovoru kaže, bez razmišljanja, „sigurno ne Meri Verlik“, dok za ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina ne bi bila tako sigurna. Ruski faktor je postao glavna tema u brojnim diplomatsko-ekonomskim razgovorima nakon misteriozne Dačićeve posete Moskvi, o kojoj se već ispredaju novinarske legende. Pre toga je novi predsednik Srbije bio počasni gost na prijemu povodom Dana ruske državnosti (nije bilo ni Tadića, ni drugih visokih funkcionera DS), na kojem ga je ruski ambasador ponovo spojio sa vodećim i uticajnim biznismenima. Ako se ta teorija ispostavi tačnom u narednim nedeljama, Moskva bi rado videla vladu čiji bi premijer bio Ivica Dačić, a većinu ministara dali naprednjaci, uz manjinsku podršku DSS ili učešće Dinkićeve partije. Iako se iz diplomatskih izvora može čuti da Moskva sigurno ne ide okolo i nudi milijarde, domaći lobisti takve vlade izgleda veruju da bi u narednih godinu dana Srbija mogla da računa na finansijsku infuziju iz Rusije ili Kine, što se ne može reći za pomoć iz EU. Od sagovornika iz naprednjačke koalicije se može čuti da su ljudi u vrhu SPS bliži koaliciji sa DS, ali se okreću ka novim partnerima jer znaju da njihova baza nije za tu koaliciju i znaju u kakvom je rasulu srpska ekonomija. Novi korak ka naprednjacima, Dačić je napravio kada je osudio odluku regionalnih lidera da bojkotuju predsedničku inauguraciju Tomislava Nikolića, ocenjujući da je to uvreda za Srbiju, mada će cinici reći da je veći korak napravio kada je prošlog vikenda razgovarao sa novim liderom naprednjaka Aleksandrom Vučićem, od koga je navodno mogao da čuje da mu je premijerski kabinet na raspolaganju. „Ispada da se pamte samo oni koji obavljaju visoke funkcije i zbog toga bi mi se možda isplatilo da bude premijer u drugoj kombinaciji. Kada ja odem u Ameriku, teško mogu da se sretnem sa nekim od ministara, a Nikolića zove državni sekretar“, ocenio je lider socijalista, koji sredinom juna deluje kao izuzetno talentovan fudbaler sa samo jednom manom - u dokazivanju veština i tehnike ponekad zaboravi da je najvažnije da se zatrese mreža. Ako je moguće - protivnička.