Kroz meso i kosti

Tamna a pitka mešavina trip-hopa, indastrijala i čistog bluza i rokenrola bila je dotad neviđena na našoj sceni. Dodajte tome stihove Aleksandra Stojkovića St-a, koji seku kroz meso i kosti pravo do vaše napaćene duše; ako je imate, to jest ako je napaćena. I evo ih ove godine s novom pločom, takođe izdatom u Hrvatskoj, kao i prethodna. Dupli album, sa 16 pesama, predstavlja korak dalje za ovaj dragoceni bend u svakom smislu. Počevši od otvarajuće Vožnjice, instrumentala koji vas nežno i bezbolno uvodi u svet muzike Goribora, svet koji je sve samo nije nežan i bezbolan. „Skuvam kafu, zapalim cigaretu/ Legnem u kadu, a živci trepere“, peva St u pesmi Drobilica duša. Ti živci što trepere prisutni su u svemu što se čuje na ovom albumu. Poput naslova albuma (možete je shvatiti i kao banju i kao ono drugo). Čak i kad su ljubavni, kao u pesmi Burle i LJubavi moja, jasno vam je da se iza toga valja ono nešto zbog čega sve što vam se u životu dešava ne sluti na dobro. Osim toga, valja se i besprekorno odsvirana muzika Goribora, slatka vazdušasta tekućina, kao spoj svih mogućih žanrova, od džeza do elektra, začinjena moćnim gitarskim umećem Željka LJubića Pitija. Da, ovo je mračna ploča i nije za slušanje na plaži. Mada, meni lično Kiša na ovu vrućine ide kao melem na ranu. Ali, budimo realni – život nije plaža. A nije ni banja.