Kako oporezovati bogatije

Bogati da plate najviše, ova poruka srpskog premijera Ivice Dačića, preuzeta iz rečnika francuskog predsednika Olanda, nagoveštava da bi i u Srbiji najavljene izmene poreskih propisa mogle krenuti u tom smeru. Uz veći porez na dobit, kako je najavljeno, očekuje se i izmena poreza na dohodak građana, a mnogi veruju da bi progresivnije poreske stope mogle pogoditi upravo bogatije, ali i srednji sloj. Međutim, o izmenama ovog zakona, u resornom Ministarstvu finansija ne žele da pričaju, jer, kako kažu, radne grupe za izmene zakona tek počinju posao. I dok je već nagovešteno da će PDV ići sa 18 na 20 odsto, porez na dobit sa 10 na 15 odsto, a i akcize će biti povećane, izmene poreza na dohodak su u potpunoj magli i bez naznaka u kom smeru bi išle. Inače, porez na dohodak obuhvata zarade, godišnji porez na dohodak građana, ali i kamate, dividende, nepokretnosti, autorska prava… Dok većina stručnjaka očekuje izmene upravo kod oporezivanja zarada, ima onih koji misle da bi izmene mogle biti pravo iznenađenje i upravo u oblastima u kojima se niko ne nada. Dok iščekujemo predlog Vlade, stručnjaci imaju svoje, uglavnom vezane za zarade. Ovaj porez kod nas se naplaćuje po jednoj stopi (12 odsto), uz neoporezivi iznos od 7.300 dinara, što nas svrstava među istočnoevropske zemlje koje primenjuju tzv. flat tax. Primese sintetičkog poreza daje mu godišnji porez na dohodak građana, koji se naplaćuje sa progresivnim stopama - 10 i 15 odsto. ZABLUDA Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, veruje da je zabluda da se porezi mogu koristiti kao sredstvo socijalne politike, kao i da se drakonskim oporezivanjem bogatih mogu ostvariti bitno veći prihodi. „Imućni ljudi ostvaruju prvenstveno prihode od kapitala, a ne od rada. Danas, u vreme globalizacije, svako ko pokuša da drakonski oporezuje kapital rizikuje da se on odseli negde drugde“ , objašnjava Altiparmakov za NIN. Osvrćući se na iskustva drugih zemalja, podseća da su skandinavske zemlje prve, još 90-ih godina, uvele dualni porez, odnosno razdvojili su prihode od rada i kapitala. Dobar deo evropskih zemalja, poput Nemačke, Grčke, Italije, Španije sa izuzetkom Francuske imaju neku vrstu dualnosti. I Severna Amerika ima niže stope na prihod od kapitalne dobiti i dividendi nego na rad. „Francuska je maltene poslednji bastion gde se prihodi od rada i kapitala tretiraju isto. Verujem da će se i Olandova zamisao da se prihodi veći od milion evra, a to je 25 prosečnih plata u Francuskoj, oporezuju sa čak 75 odsto, kasnije menjati, jer će rezultat takvog poreza biti da se sportisti, naučnici i ostali, koji toliko zarađuju, presele u recimo obližnji Monako. Porez ne sme biti kazna, niti se kroji za promile najbogatijih, već treba da obezbedi stabilnost prihoda“, tvrdi Altiparmakov. NJegov predlog za izmene poreza na dohodak u Srbiji, predviđa veću progresivnost, ali ne i uvođenje više stopa. Naime, on se zalaže za to da se sadašnji neoporezivi cenzus poreza na zarade poveća sa 7.300 dinara na 15.000-20.000 dinara. Time bi radnici, koji su na minimalcu gotovo bili oslobođeni poreza na zarade, oni koji primaju prosečne plate porez bi plaćali na otprilike polovinu zarade, dok bi najveći teret podneli oni sa natprosečnim platama. Istovremeno predlaže i da se poreska stopa podigne sa 12 na 15 odsto, čime bi se izjednačila sa budućom stopom poreza na dobit. SINTETIČKI „Ako bi neoporezivi cenzus bio podignut na 16.500 dinara, a stopa na 15 odsto, reforma bi bila prihodno neutralna, ali bi obezbedila veću progresivnost i zaštitu onih koji najmanje zarađuju“, objašnjava Altiparmakov, napominjući da bi trebalo izmeniti i godišnji porez na dohodak građana tako da on oporezuje i kapital, a ne samo rad (to je izbačeno 2004. godine) ali sa jednom stopom od 10 odsto. Od oporezivanja bogatih, napominje, ne treba očekivati čuda, jer čak i sada u Srbiji 63 odsto radnika prima zaradu manju od prosečne, a 92 odsto zaposlenih prima manje od dve prosečne plate. Svega jedan odsto zaposlenih zarađuje 4-5 prosečnih plata ili više od toga. Protivnik je sintetičkog poreza, koji objedinjuje sve prihode, i od rada i od kapitala, i oporezuje ih progresivnim stopama, jer veruje da to vodi ka seobi kapitala, a ne obezbeđuje veće prihode. Tvrdi da više poreskih stopa komplikuje sistem, a uvođenje sintetičkog poreza smatra neprimenjivim kod nas i zbog administrativnih prepreka i slabih kapaciteta Poreske uprave. Za razliku od njega, ekonomista Boško Mijatović upravo u sintetičkom porezu vidi rešenje, tvrdeći da je on daleko pravičniji jer najviše uzima najbogatijima. „Trenutno imamo primitivne poreske oblike, koji su u zapadnim zemljama potpuno prevaziđeni. Ne treba kao neke zemlje istočne Evrope da i dalje eksperimentišemo sa flat tax i dualnim porezom već da, poput razvijenih zemalja uvedemo sintetički porez“, tvrdi Mijatović, dodajući da ova izmena ne bi donela više prihoda, ali bi napravila preraspodelu poreza u korist siromašnijih. Smatra da su priče o nedostatku administrativnih kapaciteta za uvođenje sintetičkog poreza samo izgovori, koje slušamo već 20 godina da bi se izbegla suštinska reforma. Za progresivan sintetički porez na dohodak zalaže se i ekonomski analitičar Saša Radulović, koji misli da je svako izolovano tretiranje poreza na dohodak pogrešno. „Porez na dohodak treba posmatrati zajedno sa doprinosima i u kontekstu celokupnog poreskog sistema. Problem sa našim poreskim sistemom je što nerazumno i uz to još i regresivno oporezuje rad, a veoma slabo oporezuje profit i imovinu pravnih lica. Kod nas je zapošljavati skupo, a posedovati jeftino“, tvrdi Radulović za NIN. To ilustruje primerom, da poslodavac da bi radniku isplatio minimalac od 180 evra, državi mora da plati oko 120. „Nerazumno je očekivati od jednog molera ili veb programera da se prijavi i posluje legalno, pa kada pogodi posao za 300 evra, da od toga državi da 120. Rezultat je gubitak oko 600.000 radnih mesta od 2008. godine do danas, kao i velika siva ekonomija“, navodi Radulović. nAPLATA NJegov predlog je da se uvede sintetički, progresivan sistem po kome bi poreska stopa za sva primanja do 15.000 dinara bila oslobođena poreza. „U Srbiji ne postoji razlog za drugačije oporezivanje prihoda od kapitala, osim da omogući vlasnicima firmi da plate mnogo manji porez. Zašto bi rad bio više oporezovan od izdavanja nekretnina, autorskih prava ili prihoda od kapitala?“, pita Radulović. NJegova računica pokazuje da bi poreska reforma u kojoj bi bio povećan porez na profit korporacija na 20 odsto doneo budžetu 500 miliona evra dodatnih prihoda, a da bi „krpljenje rupa“ u porezu na imovinu pravnih lica čak i bez povećavanja stopa donelo dodatnih 500 miliona evra. Sa druge strane, zalaže se za ukidanje doprinosa za zdravstvo i uvođenje progresivnog sistema oporezivanja zarada sa stopama od 0 odsto do minimalne plate, 20 odsto do prosečne plate, 30 odsto do tri prosečne plate i 40 odsto iznad toga (ukupan efekat ove kombinovane mere je smanjenje poreskih prihoda od oko 600 miliona evra). Ideja mu je – rasteretiti rad, opteretiti posedovanje. Bez obzira na to kako će se menjati porez na dohodak, ne treba zaboraviti da istraživanja pokazuju da prosečna stopa neprijavljivanja dohotka u Srbiji iznosi oko 26,9 odsto, što znači da se više od petine ukupnog dohotka građana u Srbiji ostvaruje van legalnih tokova. Procene govore da bi samo efikasnijom naplatom ovog poreza prihodi porasli od 90 do 180 miliona evra godišnje.  Advokati povlašćeni „Nepravičnosti se kod nas ne ogledaju u tome što nemamo sintetički porez već u privilegijama pojedinih grupa. Recimo, advokati, knjigovodstvene i konsalting agencije plaćaju paušalni porez, koji je najčešće jednak kikirikiju, čime se izvrdava zakon. Drugi apsurd je da prosečni radnik na 100 dinara neto zarade plati 64 dinara poreza i doprinosa, a konsultant koji to zarađuje kao dodatni prihod plaća porez od 32 dinara. Dakle, duplo manje. To treba da ispravimo“, kaže Altiparmakov.