Čekajući Nobela

Po Basari je Demokratska stranka obala spasa. I to sve „uz mnoštvo manjkavosti“? Otkud ideja da je ta stranka - pokretna izložba deoba, rascepa, političkog oceubistva, neuverljivih rezultata internih izbora i inog pragmatičnog „kripto-stvaralaštva“, dakle stranka koja je u najvećoj meri proizvela ovu deceniju državnog tumaranja, lopovluka i opšte socijalne i političke entropije – rešenje za bilo šta? I da li ima smisla sve ranije mene ove stranke posmatrati optikom centrifuge? Kao, odvojilo se, otpalo loše, ostalo zdravo ili obratno. Pre će biti da je ćelijskom deobom identičan genetski materijal ostao i tamo i ovde! Ne očekujemo veliku literaturu u maloj formi. Ali, nadamo se da Gardista (biće da je to čovek u gardu) poštuje svoju publiku koliko i ona njega, čak i kada se radi samo o kolumni. Doći će taj Nobel, valjda. U međuvremenu, treba da se živi... I da se veruje, naravno, ali ne u to da je rešenje protiv ševrdanja ovih nesrećnih kola - u četvrtastim točkovima.