Veb biznis šansa za Srbiju

Nesumnjivo je da Srbija prati evropske internet-trendove i da se brzo razvija. Možda sa malo zakašnjenja u odnosu na neke evropske zemlje, ali svakako stvari idu u pozitivnom smeru. Primer za to jeste znatno ulaženje u tržište internet-oglasnika, što je uz visoko posećene sajtove veoma profitabilan biznis svuda u svetu. Brojni portali kompanije „Ringijer Aksel Špringer“ - Blicov sajt sa neprikosnovenom posetom, te portali Sport.blic.rs, Zena.rs, Superodmor, Nonstopshop, kao i nedavno akvizirani oglasnici Mojauto i Nekretnine.rs - upravo to dokazuju. Jovan Protić, direktor digitalnih proizvoda, kaže da se korporacija širila na sve internet-sfere koje mogu da donesu profit, i to na osnovu iskustva iz zapadne Evrope i na osnovu osećaja. NJega je uspešnost dosadašnjeg angažmana dovela do toga da je od maja zadužen za koordinaciju internet-projekata za sve zemlje istočne Evrope gde je kompanija prisutna. Po čemu je Srbija u vrhu Evrope, a tiče se korišćenja interneta? S jedne strane u korišćenu društvenih mreža i s druge u veoma dominantnoj poziciji njuz portala. Retko gde u Evropi je najposećeniji sajt u zemlji news sajt, kao što je to Blicov u Srbiji, jer su obično u prednosti horizontalni portali poput Yahoo-a. Što se tiče društvenih mreža, sa 72 odsto od ukupnog broja korisnika interneta u Srbiji koji su na Fejsbuku, ubedljivo smo na prvom mestu u Evropi. To može da govori i ne tako pozitivno o nama, ali s druge strane dalo nam je i određenu prednost. Iznenadio sam se koliko imamo naprednija znanja u upotrebi društvenih mreža u svrhu povećanja naših veb-sajtova i promocije usluga. Iako je opšte mišljenje da sva znanja o društvenim mrežama dolaze sa Zapada, mi ipak danas to mnogo bolje radimo od njih, izuzev zapadne Evrope, gde dominiraju Britanci. Zaista, naši klinci imaju šta da ponude tržištu. E-trgovina? Mnogo se priča u Srbiji o dolasku Pejpala. I moje mišljenje je da to nije preduslov da bi se internet-kupovina ovde razvila. Suštinski, najveći deo onlajn kupovine odvija se preko takozvanih onlajn tržnica poput Ibeja ili preko internet-prodavnica, poput Nonstopshop.rs, gde se roba kupuje iz same prodavnice. U oba slučaja se transakcija vrlo često obavlja bez onlajn plaćanja, tj. pouzećem. Na osnovu iskustva našeg Nonstopshop-a, mi nemamo nikakav problem razvoja i rasta onlajn prodavnice, iako se samo 10 odsto transakcija plaća kreditnom karticom. Naš problem u razvoju e-trgovine jeste u tome što imamo maltene jednu populaciju Srbije van Srbije, koja bi zaista mogla da kupuje proizvode i poveća izvozni potencijal, ali carinski propisi im to ne olakšavaju. Kako država, na planu zakona i drugih aktivnosti, može da pospeši rast internet-biznisa? Dva su glavna pravca u kojima država može da deluje uz veliki efekat na razvoj srpskog internet-biznisa: olakšavanjem internet-prodaje ka inostranstvu i ulaganjem u edukaciju veb programera. Što se tiče internet-trgovine, država mora da omogući olakšanu carinsku proceduru za izvoz robe kako bi pomogla internet-biznisu. Time će se potencijalno tržište sa 600.000 ljudi, koliko danas u Srbiji kupuje onlajn, povećati na barem 1.500.000. Od 3,2 miliona internet-korisnika u Srbiji, samo 16 odsto njih kupuje onlajn. S druge strane, malo je poznato da je Srbija prošle godine izvezla više softvera nego malina. U Srbiji žive i rade veoma kvalitetni programeri, ali ih nažalost nema dovoljno da bi zadovoljili evropsku tražnju, imajući u vidu da cena radnog sata programera ovde iznosi 25 evra, dok je na Zapadu od 60 do 100. Naša velika šansa je u formiranju dodatnih škola i dodeli stipendija. Time će, za četiri godine, Srbija biti razvojni centar za zapadnu Evropu. Što se nas kao kompanije tiče, prisutni smo i u sferi oglasnika i horizontalnih portala, najprisutniji smo i najdominantniji na tržištu njuz sajtova, lideri smo u internet-biznisu u Poljskoj, Slovačkoj i Srbiji, što kroz akvizicije što kroz razvoj novih portala.