Nekorektni di-džej

I dođe taj Nikolas DŽar na frku i paniku u Beograd. Karte po ceni od 1.500 dinara rasprodate, sjatili se svi da vide spektakl. Zvezda kasni sa nastupom 45 minuta, tenzija raste. Kada je muzika konačno počela, začuo se hor devojačkih vrisaka, ne tako česta pojava kod nas. Jer ovde smo svi strogi. I kul. Međutim, nakon pola sata sviranja desila se neka vrsta negativne katarze, sasvim suprotno od očekivanog. „Niko“ je ili bio umoran ili mu je bilo vruće ili pod uticajem punog meseca, u svakom slučaju koncert, koji sam gledala tri puta do tada, nije „zvučao“ na sebe. Da ne zalazimo u stručne muzičke detalje, bila je to neka vrsta energetskog štucanja. Dešava se, normalno, i najboljima i iskusnijima, ne može svaki nastup da bude isti. Posle koncerta rulja odlazi na brod „20/44“, gde igrom slučaja muziku puštam ja, sa još par kolega. Na tom brodiću se redovno dešava magija, pa tako i te večeri Nikolas odlučuje da nastavi da radi posle koncerta kao di-džej za 200 duša koje su imale dovoljno sreće da uđu u klubić na vreme, po ceni karte sedam puta manjoj od ove za koncert, ne sluteći uopšte šta ih čeka… DŽar i njegov kolega gitarista dolaze užurbano, guraju me dok pokušavam da puštam pesme, agresivno postavljaju svoju opremu i zahtevaju nekakve kablove, kao da ne vide da su došli na brod, a ne u prodavnicu. Niko se nije setio da se predstavi i pita kada je zgodno da oni počnu sa svojim didžejisanjem. Ubrzo odlazim iz te ujdurme. Zvezda večeri i njegov verni pratilac držali su publiku na nogama do devet ujutro birajući čarobno sofisticiranu muziku kombinovanu na ingeniozan način. I iskupio se. Za ove malobrojne srećnike njegovo gostovanje će otići direktno u istoriju. Za one sa skupljim kartama, ostaće blago razočaranje. Ja ću se sećati njegove nepristojnosti koja odjednom baca veliku senku na muziku. Previše ega ubija talenat.