Prilozi za srpsku istoriju beščašća

Šutanovac, u firmiranom bademantilu, zamišljeno gleda beogradske krovove kroz prozor stana koji je zvanično u vlasništvu njegovog prijatelja Bapca. Onog čijoj firmi je ministarstvo koje je vodio dalo posao vredan 156 miliona dinara. Dole parkiran Bapčev džip, koji je Šule vozio, pa ga povoljno otkupio njegov tast, narodni pevač Miroslav Ilić. Nervira se što je neko na njemu napisao „gazda, operi me“. Prelazi na drugi prozor, sa koga se vidi kako niče njegova nova zgrada. Mića Jovanović okupio društvo za rođendan svoje decenijama mlađe verenice. Bliznakinje koje je vodio na skupove socijalista nisu primećene. Tu je bila Ana Bekuta, opet neka pevačica, koja je jako važna jer je u vezi sa ministrom Mrkonjićem, što njegova žena javno prihvata. Bekuti malo žao što nisu zvali Tadića, a Mrka to i ne primećuje, zamišljen brine da l’ će neko predsedniku Nikoliću preneti da ga je proglasio za inženjera. Eliot Nes pije kamilicu. Razmišlja šta će sa Gradonačelnikom. Ako ga ostavi, njih dvojica bi mogli da dogodine uzmu sve, sve, sve. Ako ga skloni, opoziciju će predvoditi Neodlučni, pa će on ostati dugo, dugo, dugo. Nekako mu se ta situacija u kojoj naizgled u svakom slučaju dobija, čini kao situacija u kojoj u stvari svakako gubi. Sir Oliver iza paravana mrmlja u telefon o čemu Vučić razmišlja. Slušaju ga, al’ ne veruju, i Đilas, i Tadić. U gluvo doba noći, Dinkić svira gitaru, pojačalo prebacio na slušalice. Oči mu pune suza. Prošlo je tačno dvanaest godina otkako je Milošević izgubio na izborima.