CIA, tajne večere i glas slavuja

Šta je vaša asocijacija na Miloševićevo vreme, ono pre 5. oktobra? Ivan Marović: Propast. Siniša Vučinić: Sloboda. A na 5. oktobar? S. V: Sunovrat. I. M: Ostvaren je cilj. Nismo razočarani, hapšeni smo, prebijani, ali smo ostvarili cilj, demokratski način odlučivanja, 5. oktobra je utvrđena politička odgovornost. Od tada za lošu politiku se odgovara političkim gubitkom na izborima. Ono što nije utvrđeno je krivična odgovornost ne samo za političare, nego generalno za krivična dela za period pre i posle 5. oktobra. Sada imamo situaciju da se ljudi s vlasti smenjuju i odlaze na političku marginu. LJudi žive loše, iako nema rata i likvidacija… I. M: Već to je ogromna razlika. Jedan od negativnih trendova od 5. oktobra na ovamo je pasivizacija građanstva. Jedini koji se bave politikom su partije i to nije dobro. Moramo opet imati građane koji se kroz sindikate i druge oblike organizacija uključuju u politički život. S. V: DOS, koji je došao na vlast instruisan od Zapada, već dugo je vladao, e sad će biti malo bolje. Čuje se da je Otpor izvoznik revolucije, instrument CIA za svrgavanje režima? I. M: Kako funkcioniše CIA treba pitati Mosad, Salvadora Aljendea ili predsednika Irana. CIA funkcioniše preko državnih udara. S. V: Zanimljivo je da je pre 5. oktobra u državnim institucijama i u samoj vlasti, naročito u najvišim strukturama MUP-a, bilo onih koji su radili po instrukciji CIA i Zapada. I. M: To ste vi rekli. Znam da CIA u mnogim zemljama radi tako što unutar režima traži ljude kao što je Pinoče u Čileu, spremne da izvrše puč protiv legitimnog predsednika. To nije bio slučaj kod nas. Koštunica je pobedio na izborima. To nije uradila CIA. S. V: To što se dešavalo posle 5. oktobra - to jeste CIA. I. M: Ono što se desilo 5. oktobra je odbrana pobede koju je dobio Koštunica na izborima. Reza Pahlavi i Pinoče nisu izašli na izbore i pobedili, oni su izvršili klasični vojni udar. Tranzicija vlasti kod nas nije odigrana na taj način. A Otpor je bio samo inspiracija nekim ljudima u nekim zemljama. Liban? I. M: U Libanu sam bio. Moja prijateljica Libanka, radila je u Srbiji i pozvala me da dođem kada su tamo počele demonstracije protiv sirijske okupacije i kada je ubijen njihov premijer. Kada sam stigao u Liban, demonstracije su već otpočele i savetovao sam ih. Da li je to instruisano iz tajnih centara? To jednostavno nije tačno. Bilo je veliko nezadovoljstvo naroda zbog okupacije i demonstracije su bile proizvod toga. Ukoliko bi došlo do okupacije Srbije, zar bi morao neko iz inostranstva da nas instruiše na pobunu? S. V: Mnogo energije je utrošeno, i mnogo novca, a vidite do čega je došlo. Ne kažem da neki članovi Otpora nisu imali časne namere, ali posledica 5. oktobra je pljačka države. To što smo dobili bezvizni režim nije zasluga ni ovoga ni onoga, nego to odgovara i Zapadu i Istoku. I. M: A da se setimo da smo bili pod sankcijama UN! Ne sankcijama NATO, već svih, sem pet, šest država sveta. Nove vlasti posle 5. oktobra su krenule iz te pozicije a ona nije bila laka. Posle 12 godina imamo apatične, i dalje siromašne građane, Miloševićeve ljude na vlasti; ljudi poput vas gospodine Vučinić su na slobodi, iako pod više krivičnih prijava, i presudom od tri godine za reketiranje, oborenom neposredno nakon izbora Nikolića. A Otpor je dobio parče teritorije na Maldivima… I. M: Ne to nije Otpor dobio. S. V: Poklon se može uzeti. Ali ne valja krasti kao što su radili ljudi iz DOS-a, Dušan Petrović, lopov, koji će biti uskoro u zatvoru, kao i Mirko Cvetković. Koji Nikolić me oslobodio presude? To je montirano. Verujem da će ova država pod njim da procveta. Samo rešenje je izdato nakon inauguracije, a odluka je doneta ranije. Za vas je Mira Marković bila „velika dama”, jedan od najpoznatijih svetskih naučnika, a Milošević preveliki demokrata? S. V: Milošević jeste bio preveliki demokrata. Imao je zahvaljujući tome neosporan autoritet u narodu i na početku i kod međunarodne zajednice koja ga je proglasila garantom mira na Balkanu. Miri Marković ste odmah rekli kako ima lep cvet u kosi? S. V: Ne, nisam rekao da ima lep cvet u kosi. Pričali smo tajno da se sprema višestranačje, šta će se dešavati. Bio sam u studentskom pokretu otpora protiv Stambolića i titoističkog sistema i recidiva posle 1989. godine. Neprijateljstvo protiv Stambolića, koje je kulminiralo likvidacijom, bila je zajednička linija vas i M. M? S. V: Ne znam šta se govorilo, to je stvar istražnih organa. Pravi zločinci nalaze se u „Alkatrazu“ ili su ubijeni u međusobnim okršajima, tokom „Sablje“ su neki ubijeni, to su pravi zločinci. Zbog njih sam dolazio u sukobe i sa Miloševićem i sa Mirom Marković. Kada ste počeli da večeravate sa Mirom i Slobom? S. V: Od 1995. sa M. M, sa Miloševićem i pre. Bile su to tajne večere u VIP salonima Hajata, Jugoeksporta…, dok je Srbija preživljavala na crno u ehu ratova? S. V: Jesu. Kada je Milanka Karić pevala Miloševiću na uvo, a on hvalio njen glas slavuja? S. V: Jeste, sve je to istina. Zašto je 5. oktobar bio propast? S. V: Zato što je to bio puč. Zapadni instrumenti koji su instruirali pre svega pojedince iz Otpora i manipulisali na vešt način, oni su istovremeno više potplatili pojedine pripadnike na odgovornim funkcijam MUP-a, u resoru državne bezbednosti. Ivane, ko vas je potplatio? I. M: Upravo sam čuo da su bili potplaćeni pripadnici MUP-a. Mi nismo bili plaćeni za svrgavanje Miloševića. S. V: Otpor nije dobijao u tolikoj meri, odlazili su na seminare. Neki od njih bili su čistih namara, i ako ćemo da zagrebemo bolje videćemo šta se desilo zemunsko-surčinskom klanu, koji je, hvala bogu, završio u „Alkatrazu“, gde i treba. To što su završili u „Alkatrazu“ sitna je ogrebotina na telu zveri koja je stajala kasnije i iza ubistva Đinđića? Radovali ste se ubistvu premijera? S. V: Iza tog ubistva stajale su zapadne strukture uz pomoć onih koje su potplatili, a izvršioci su u „Alkatrazu“. A sve to oko 5. oktobra i nije moralo tako da se desi. Razgovarali smo, Koštunica je pobedio kao predsednik, većinu u saveznom parlamentu bi imala SPS, JUL i SPS CG, a da Milošević bude izabran za kancelara koji bi imao suštinsku vlast. Međutim, Zapad je saznao za taj plan, i krenuli su u priču da narod mora na ulicu. Bilo je gnevnih i nezadovoljnih i DOS je već imao pripremljenu podršku struktura MUP i vojske - JNA. Ko je to pripremao? S. V: Legija je od 1999. bio u kontaktima sa zapadnim strukturama. Bili ste u kontaktu sa Legijom? S. V: Par puta sam odbio da razgovaram sa njim. Mira Marković je pokušala da nas miri. Po predaji Legije Koštunici, razgovarali ste sa Legijinom suprugom o tome kako imate vaše Hercegovce spremne da likvidiraju Čedu Jovanovića? S. V: To je neistina, rekao sam. Kako vama, Ivane, sve to zvuči? I. M: Ne znam šta se dešavalo unutar režima. Činjenica je da je Koštunica dobio izbore, Milošević to nije hteo da prizna i 5. oktobra ne bi bilo da je gubitnik priznao svoj poraz. Sve ostalo su epizodni događaji. Krucijalni događaj 5. oktobra je odbrana izborne volje i ključna tekovina 5. oktobra je to da se poštuje izborna volja i danas. Izborna krađa je bila odlika Miloševićevog režima, 24. septembar nije bio incident. Jedan ste od onih koji su tokom ratova brojali muslimane i Hrvate, koje ste ubijali? S. V: Nikada. Vršena je istraga protiv mene od strane haških istražitelja, a ja sam na slobodi. Jeste li 1990. osnovali organizaciju Zlatna ruka sa ciljem likvidacije Genšera, Dola, Klasa? S. V: Bio je to pokušaj sa nekima iz dijaspore. Buntovništvo protiv onih koji hoće da razbiju jednu naciju. Tih 90-ih samo ste jedan od onih koji su u kafani potezali pištolj ako vam nešto zasmeta? S. V: Jesam, vređali su patrijarha Pavla i Miloševića. Inače ste šetali sa haubicom, kalašnjikovim? S. V: Sa haubicama jesam, kako ću ja jedini na front bez oružja, ovako visok da me svi vide. Ponosno ste raspirivali mržnju? S. V: Raspirivao sam istinu, ako su oni to doživljavali kao mržnju, jer muslimani nisu nacija, oni su verska sekta, Tito im je kod nas dao naciju, šta ja tu mogu. Ivane, ovo što čujemo sada, dovoljan je opis Srbije 90-ih? Zbog toga je morao da se dogodi 5. oktobar? I. M: Jeste. Kada je padao Berlinski zid i kada je levičarska ideologija počela da gubi kredibilitet, deo elite koja je u to vreme vladala Srbijom doneo je odluku da preuzme novu ideologiju. Pošto je ideologija nacionalizma tradicionalna, ukorenjena u narodu, učinilo im se da će to biti dosta dobro da se održe na vlasti, a Miloševiću nija bila važna ideologija već vlast. To je bio slučaj i u drugim zemljama Istočne Evrope, međutim kod nas je ta ideologija nacionalizma došla u mešanu zajednicu i to je dovelo do rata. Tu je Miloševićeva istorijska odgovornost. Toliko je zakopao Srbiju da ona teško da može da se otkopa. Ali to nije bio povod 5. oktobra, bila je to krađa glasova, iako lično, kao i mnogi, nisam ideološki mogao da ga podnesem. Peti oktobar je univerzalnija stvar od Miloševića. Imali ste koordinirane akcije sa DOS-om? I. M: Otpor je imao važnu ulogu na mobilizaciji građana, opozicija nije bila popularna jer su se mnogo međusobno svađali. S. V: Da, i Milošević je sam rekao da je uspeo da posvađa Vesnu Pešić, Đinđića i Draškovića. Bio je odličan tehnolog vlasti. Ali, bio je to puč. Kakva krađa glasova?! A šta ćemo kada Srđa Popović ili ne znam ko uzme Nedi Arnerić glas iz Bodruma?! I. M: Ono što smo uspostavili tada je pravo glasova. Gde su danas razni postpetookotobarski političari koji su bili užasno osioni, bahati, po principu - kada imaju vlast imaju sve. Ali, dođu izbori, oni izgube vlast i nema ih nigde. Dakle, to smo uspostavili 5. oktobra. Govori se o velikom prilivu finansija sa Zapada. Danijel Karingart iz Međunarodnog republikanskog instituta tvrdi da je Institut dao Otporu 1,8 miliona dolara tokom 2000. godine? I. M: Postoje transparentni programi za demokratizaciju iz fondova zapadnih zemalja, i tačno piše šta je i kome koliko dato, koliko za nezavisne medije, a najviše njima, koliko za razne aktivnosti. Mi smo vodili kampanju za izlazak na izbore. Otpor su podržale velike zapadne fondacije u to vreme. U njihovim knjigama tačno piše koliko, ali oni nisu plaćali aktiviste. Nije to bila kampanja za obaranje Miloševića, nego kampanja za izlazak na izbore. S. V: Vidite da je ipak bilo stranih finansijera. Siniša, šta znate o likvidacijama iz Miloševićevog režima? Je li „velika dama” naručilac ubistva Ćuruvije? S. V: Dao sam izjavu specijalnom tužiocu, na sopstveni zahtev, prošle godine, i išao na poligraf. Ona… ne znam da li je naručila… Pod kapom „velikog demokrate” i „velike dame” odigrale su se brojne likvidacije, 12 godina kasnije još nemamo nalogodavce? I. M: Nemamo krivičnu odgovornost, ali činjenica je da su se rat i likvidacije događali u Miloševićevom režimu i on snosi odgovornost. Kao što svako od njegovih naslednika snosi odgovornost za period u kojem je na vlasti. S. V: Slobodan Milošević nije odgovoran. I. M: Sve što se desilo posle 5. oktobra posledica je Miloševićevog režima. Izgubili smo državu, bila je to Jugoslavija, a nismo napravili novu - Srbiju. Miloševićeva elita bavila se održavanjem na vlasti umesto izgradnjom nove države, pravljenjem neformalnih centara moći koji su razjedali ceo sistem dok na kraju nije ostala samo prazna ljuštura. Posle 5. oktobra u novoj vlasti bilo je onih koji su želeli nešto da promene, ali većina je rekla da ovaj sistem odlično funkcioniše, za onoga ko je na vlasti i razrađivali su taj sistem dalje. Propuštena je velika šansa. Ali ne zauvek. Mi ćemo morati da uspostavimo državu, jer alternativa ako ne uspostavimo državu u kojoj se poštuju prava pojedinca jeste da nestanemo kao država. To nam govore hiljade mladih koji napuštuju ovu zemlju jer ne mogu da imaju te osnovne male stvari koje svako ljudsko biće zaslužuje. Moraćemo od ove države da napravimo državu u kojoj vredi živeti, jer alternativa nam je da potpuno nestanemo.