Zavrtanje ventila

Najveći svetski izvoznik prirodnog gasa, ruski Gasprom, suočava se s neočekivanim problemima. Ne samo što nailazi na kritike kod kuće zbog svoje poslovne politike, nego je Evropska komisija pokrenula istragu protiv navodne zloupotrebe monopolskog položaja na tržištu energentima u okviru Unije. EU planira da ubuduće prodavci prirodnog gasa ne smeju istovremeno da budu i vlasnici transportnih puteva, odnosno gasovoda i naftovoda. A Gasprom je navikao da kontroliše čitav proizvodni lanac: od bušilice na istoku Rusije, do ringle konačnog potrošača. Ako istraga, koja će svakako potrajati, dokaže da je bilo monopolskog položaja, koncernu prete kazne koje bi mogle da iznose i do deset milijardi dolara. ZAVISNOST Zemlje EU prošle godine su prirodnim gasom iz Rusije namirile 27 odsto svojih potreba, ali neke njene istočne članice, kao Poljska ili Litvanija, od ruskog gasa - a to će reći od Gasproma - zavise 100 odsto. Moskva je tu okolnost znala da koristi, pa su ove dve od ruskog gasa potpuno zavisne zemlje za njega plaćale i višu cenu od drugih članica Unije. Sada Brisel takvu praksu želi da prekine i da Gaspromu nametne novu poslovnu politiku: da se cene gasa ne određuju dugoročnim ugovorima, nego da se formiraju prema dnevnim cenama na berzama. Za to postoji dobar razlog: cene gasa su protekle i ove godine znatno pale. Jedan od uzroka je sve veća eksploatacija prirodnog gasa iz uljanih škriljaca u SAD, što je ovu zemlju oslobodilo uvoza gasa. Drugi, ne manje važan razlog jeste pad industrijske proizvodnje širom Evrope, te relativno blaga zima koja je za posledicu imala pad uvoza gasa. Ekonomisti su izračunali da je širom EU prodaja gasa u prvom kvartalu 2012. u odnosu na isti period 2011. opala za 17 odsto. Iz centrale koncerna poručuju da žele da zadrže Evropu kao dobru mušteriju, pa se sada svi nadaju da istraga protiv Gasproma neće pokvariti ni ekonomske ni političke odnose EU i Rusije. Očekuje se neka vrsta kompromisa, ali takvog koji bi više išao naruku Uniji nego Gaspromu, što će značiti niže cene gasa i manji profit za rusku kompaniju. I tu nastaje novi problem. Jedan od najmoćnijih igrača svetske privrede i najveći poslodavac u svojoj zemlji je i „verovatno najkorumpiranija i najlošije vođena korporacija ove veličine na svetu“, kako je to ocenio ruski dnevnik na engleskom Moskou tajms. Ni predsednik Vladimir Putin, kome je Gasprom dugo bio važna poluga vlasti i spoljne politike, ne odnosi se više nekritički prema korporaciji. Gasprom je morao da odustane i od nekih prestižnih projekata poput gradnje poslovnog centra u Sankt Peterburgu, na led je stavljena podmorska eksploatacija gasa u blizini Arktika, ugroženi su i planovi za izgradnju gasovoda Južni tok. SELIDBA Sada je tu i pomenuta inicijativa EU koju Gasprom nije uspeo da blokira uprkos trudu njegovih lobista. Među njima je i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, predsedavajući upravnom odboru gasovoda Severni tok. On je upozorio da Evropa treba da bude „zahvalna“ što ima gasovode kojima joj stiže ruski gas i da sporove treba rešavati dijalogom. Putin je na odluku EU o pokretanju istrage protiv Gasproma potpisao dekret kojim se određuje da ruske firme inostranim vlastima mogu da daju podatke o svom tržišnom poslovanju samo uz prethodnu dozvolu vlade u Moskvi. U međuvremenu, Gasprom se, pišu nemačke novine, sprema da zatvori svoju evropsku centralu u Berlinu i preseli je u Švajcarsku - čime bi izbegao makar nove moguće istrage lansirane iz Brisela, kad već nije ovu koja je upravo otvorena.  Romni bio akcionar Republikanski kandidat na američkim predsedničkim izborima, Mit Romni, bio je akcionar Gasproma. Prošle godine njegov investicioni fond kupio je 1.000 akcija ruskog državnog monopoliste, ali ih je, uskoro, uz gubitak prodao.