Rušenje legendi

Uprkos tome što moda u svojoj suštini teži ka stalnoj promeni, tek se na nekoliko godina desi onaj krucijalni trenutak koji stanje na globalnoj modnoj sceni promeni iz korena, i koji za sobom vuče mnoge posledice koje su više ekonomskog nego kreativnog karaktera. U zemljama koje su domaćini najuticajnijih modnih dešavanja na svetu kao što su Francuska, Italija, a sve više i Velika Britanija i Sjedinjene Države, moda je legitimna privredna grana, zato što se od kreiranja trenda zarađuje više nego što se troši na proizvodnju garderobe u siromašnim krajevima planete, te se krucijalne promene u dizajnerskim timovima prestižnih brendova mere stavkama na eksel tabelama, a ne dužinom suknje prikazane na pisti. Ipak, od kreatora koje unajmljuju te najveće od najvećih modnih kuća, očekuje se da svojom vizijom inspirišu milione širom sveta na obožavanje pomenutog brenda, i kupovinu baš svih proizvoda koji nose prestižni logotip. Ti kreatori ne mogu (ili ne žele) da pobegnu od žiže modne javnosti, a svojim izjavama i pojavljivanjem u javnosti postaju sinonim za estetiku kuće u kojoj rade, bez obzira na to da li su je nasledili dolaskom u istu, ili je doneli nizom neočekivanih dizajnerskih poteza. Davno je prošlo vreme u kome je mladi kreator, poput kakvog umetnika početnika, sa velikim snovima gradio svoju modnu kuću uz finansijsku pomoć sa strane i gde je većina njegovih poslovnih poteza bila stihijska. Danas moćni investicioni fondovi i brend-konglomerati stoje iza kuća visoke mode, iako one još uvek nose imena velikana iz prošlosti. Barometar Kada je pre više od decenije tada relativno mlad i buntovan dizajner Mark DŽejkobs izabran da bude kreativni direktor „Luj Vitona“, niko nije verovao da će on dostojno preneti esenciju tradicije tog magnata luksuznih aksesoara, koji je neko vreme pre njegovog dolaska tavorio u zapećku trend-barometara uvaženih modnih medija. On i dalje uspešno dizajnira za „Viton“, zadržavši svoju kreativnu oštricu i u modnoj liniji koja i dalje nosi njegovo ime. Prateći dešavanja u epicentrima pariskog šika reklo bi se da je dinamika na nivou izveštavanja o oružanim sukobima u Sudanu. Reč je o najvećem „modnom obračunu“ novog milenijuma, zato što dve izuzetno moćne kuće ulaze u trku trendova sa novim kreativnim direktorima. I u modnoj kući koju je za sobom ostavio legendarni Kristijan Dior i brendu koji nosi inicijale Iva Sen Lorana koga je sam Kristijan Dior izabrao kao svog pravosnažnog naslednika, YSL, čini se da nova imena nose i potpuno novo poimanje siluete, stava i modne scene uopšte. Modni svet čeka ishod najuzbudljivijeg duela još otkad su se Karl Lagerfeld i Iv Sen Loran borili za nadmoć sedamdesetih godina prošlog veka. Novi kreativni direktori prikazali su svoje kolekcije za sledeće proleće, i tako makar malo jasnije pokazali da li su najuticajnije kuće koje su oblikovale istoriju stila „ponovo rođene“. Ti nedavno zaposleni dizajneri su među najcenjenijim trendseterima u ovoj zahtevnoj industriji – Belgijanac Raf Simons je preuzeo „Dior“, dok će Hedi Sliman biti na čelu brenda „Iv Sen Loran“. Oni su unajmljeni da stvore sveži talas ikoničnih kolekcija i predmeta želja paprenih cena. Ali to nije sve - od ovih dizajnera se očekuje kreiranje predsezonske i sezonske linije kao i „resort“ linije (namenjene bogatašima koji tokom zime idu na najegzotičnija letovanja), prilikom čega bi trebalo i da predstave estetsku ideju vodilju kompanije kroz kampanje, parfeme, licence i internetsku ponudu. Talenat jedne osobe više se ne odnosi samo na njen stvaralački potencijal, već na sposobnost da zadovolji globalno tržište čija potražnja neprestano raste. I dok se moda oduvek oslanjala na kult ličnosti, uloge se sada menjaju. Nova generacija mladih dizajnera i medijskih mogula transformiše poimanje mode. Zašto se to dešava? Modne kuće pre su kombinovale kreativnost i komercijalizaciju. Visoka moda bila je ekskluzivna arena umetnosti i umeća, ali danas je preostalo tek 11 takvih modnih kuća, dok se ostatak industrije fokusira na nosivu odeću. Ateljei visoke mode rade isključivo na „couture“ komadima čija izrada se ne meri satima, već neretko i mesecima. Tako komad odeće koji oku deluje kao da je napravljen od tvida i trikotaže, jeste amalgam perli, niti, trakica konstruisanih na tilu koje ga čini nebeski lakim za nošenje - i sumanuto skupim. transformacija Premda se na visoku modu i dalje gleda s divljenjem, njena važnost i uticaj su pod znakom pitanja. Jedinstvene kreacije koje zahtevaju golemu količinu vremena i sredstava rezervisane su za crveni tepih ili teatar te u pravilu nikad ne ostvaruju istinski cilj mode: transformaciju svakodnevne stvarnosti. Poznavaoci modnih kretanja upozoravaju da modna industrija ima svoj „mač sa dve oštrice“: posao ne može preživeti bez inovativnosti, a kreativnost bez finansijskih sredstava. Činjenica je da ovim promenama modna scena biva na ivici prekretnice, ali bez jasne ideje kojim putem kreće. Kad god dođe do pada stare garde, rodi se strah od noviteta. Ipak, nepredvidljivost i lucidnost čine da se moda okreće. A pare broje.  Revolucija brenda DŽon Galijano nije bio samo jedan od najpoznatijih modnih kreatora na planeti, poznat po svojoj bujnoj kreativnoj energiji koja nije priznavala granice nosivog i po beskompromisnim izdanjima u kojima je izlazio na pistu da se pokloni na kraju revije; on je takođe čitavih 15 godina predvodio revoluciju brenda „Dior“ – čineći ga najprofitabilnijim na tržištu prezasićenom luksuznom robom. Odlazak Galijana sa ovog mesta samo je dao finalnu definiciju poslednjoj deceniji, kada je pala stara modna garda.