Vrteška pretnji, straha i haosa

Jer, ako su se na kuloarsko-medijskim nalozima policije i tužilaštva već našli Mrkonjić, Dinkić, Bajatović, svi još u punoj političkoj moći, i sa njima listom najuticajniji tajkuni, a ne samo bivši ministri, funkcioneri i krupni biznismeni bliski ranijim vladama, nema toga ko ne može osvanuti pod pretnjom Vučićeve sablje. Stvorivši tu atmosferu sopstvenim izjavama i podacima za koje je dopustio da se nađu u medijima – da informacije ne idu od njega, značilo bi to da ne zna šta rade službe koje bi trebalo da koordinira – Vučić više ne može nazad, sve i da hoće. Naterao je samog sebe da mora da krene i na sopstvene partnere. Sigurno računa da će time istisnuti ne samo Dačića, nego i Nikolića, i na talasu osvetništva poniženog građanstva, prigrabiti svu vlast. Svakodnevnim nagoveštajima ko bi mogao biti sledeći, u nekakvoj Vučićevoj vrtešci pretnji, preskačući ponekad redosled poteza i uzurpirajući ulogu policije i tužilaštva, pogotovo njihovih pi-ar službi, u strukturama je stvorio haos i metež. Strah, nervoza, možda i panika, u tom haosu samo rastu. Koliko god se morala pohvaliti svaka odlučnost u borbi sa najvećim zlom Srbije, visokom korupcijom, ne treba zaboraviti da je kombinacija straha i haosa opasno eksplozivna. Naročito u situaciji kada osim javne hajke, još uvek nema nespornih optužnica – razvlačenje kapitalnog slučaja Dulić to najbolje ilustruje. Stoga se Vučiću, koji je postavio sebe za metu praktično svima onima koji su još od devedesetih zloupotrebljavali političke pozicije i veze, mora priznati retka odlučnost, za koju tek treba da se potvrdi da neće ostati samo na jakim rečima i praznim pretnjama.