Gvozdena zora

U Atini je ovih dana veoma teško vremenski se orijentisati: između pozdrava sa šakom ispruženom uvis, javnih zahteva za prekidanje pozorišne predstave koja preispituje seksualne preferencije Isusa Hrista, hapšenja bogohulnih sa Fejsbuka i pretnji upućenih blasfemičnima, na način kako se to radilo u vreme narodnih ustanaka u 19. veku… Savremena Grčka je izgubljena između istorije i svakodnevice, između porekla i krize, srednjeg veka i nacizma, dok se i dalje busa titulom „kolevke demokratije”. Pre par nedelja, odeljenje za visokotehnološki kriminal grčke policije ponosno je saopštilo javnosti da je uhapšen jedan od „najozloglašenijih kriminalaca” ovog trenutka u Grčkoj. Reč je o 27-godišnjem mladiću koji je prekršio zakon time što je na Fejsbuku napravio satiričnu stranicu na kojoj je doveo u pitanje čudotvorno dejstvo izvesnog Paisiosa, monaha sa Svete Gore, pokojnog kao čoveka, ali besmrtnog kao čudotvorca. Dovoljno je bilo da malo preinači ime monaha sa Paisios na Pasticios (inspirisano tradicionalnim grčkim jelom pasticio, sličnom lazanji), da mu za profil fotografiju postavi testo u bešamel sosu umotano u pravoslavne odore i da izmisli još jedno njegovo veliko spasiteljsko čudo, pa da završi u rukama - čudotvorno efikasne - grčke policije. SKANDAL Koga je ovaj kvazisvetac (sa Fejsbuka, ne sa Svete Gore) zaista uvredio da bi proveo nekoliko dana u ćeliji? Lakoverne pravoslavce koji su oduševljeno reagovali na poslednje veliko čudo starca čije su ime pomešali, instrumentalizovane novinare, koji su o čudu pisali i na naslovnim stranama, ili iskusne trgovce knjigama, koji su dobro zaradili na memoarima famoznog monaha? Jedno je izvesno: pitanje mladog internet-bogohulnika izašlo je u javnost češćim pominjanjem u parlamentu od trenutno najkontroverznije političke formacije u zemlji, ekstremno desne i verne pravoslavlju, Zlatne zore. Mladić je iz zatvora pušten, a čelnici Zlatne zore su se sa interneta prešaltovali na tradicionalniji vid slobodnog izražavanja: pozorište. U prošli četvrtak su sa nekoliko desetina pristalica i popova, napravili kordon pred ulazom u jedno pozorište u centru Atine. Povod? Izvođenje komada Terensa Meknalija „Korpus Kristi”. Ovo kontroverzno delo, po kritičarima, govori o čoveku u društvu koje se tetura između izgubljenih vrednosti i ideala, po demonstrantima okupljenim pred zgradom pozorišta (koji predstavu, naravno, nisu ni videli), delo, međutim, opisuje Isusa Hrista kroz homoseksualne odnose sa njegovim učenicima i samim tim, huli na Boga, pravoslavlje i otadžbinu. E, tu negde, sa ove tri reči, otprilike se i završava vokabular grčkog jezika ovih vrlih patriota, a počinje besmisao njihovih stavova. NJihove retoričke sposobnosti se zasnivaju na korišćenju izraza (i to albanskog) za anus i ostale bliske mu delove tela, koje je jedan od poslanika Zlatne zore i koristio pred kamerama, obraćajući se građanima koji su čekali u redu da kupe karte za predstavu. Skoro da je fascinantno koliko se najveći rodoljubi i branioci otadžbine loše koriste sopstvenim jezikom: psovke i uvrede obogaćuju njihove političke nastupe, a metaforom se retko služe u pretnjama koje svakodnevno izgovaraju pred kamerama. U tome su uvek eksplicitni. Ali delovanje ove političke grupacije ide i mnogo dalje od ne naročito korektnog korišćenja jezika. Na protestnom skupu čule su se i primedbe na (albansko) poreklo majke mladog reditelja predstave, što je interesantno s obzirom na to da je u javnosti poznato da je jedan od članova Zlatne zore, aktivan u svakodnevnom „čišćenju“ Atine od uličnih tezgi ilegalnih imigranata, takođe albanskog porekla. Jedan poslanik Zlatne zore oženjen je, doduše, Meksikankom, ali to je valjda u redu, latino dame su neka druga inostrana kategorija, po poznatom grčkoj dosetki: „stranci napolje, dobrodošle strankinje”. DVOLIČNOST Snimci sa ovog protesta koji su ovih dana dominirali grčkim medijima još više ukazuju na potrebu sledbenika stranke da se kazni sve što je drugačije, svi koji se sa njima ne slažu - iako ni sami nisu sigurni ko su njihovi neprijatelji i zašto. Jedan pop tako u transu cepa poster predstave i gazi ga. Jedna gospođa u godinama tako peva grčku himnu, istovremeno salutirajući kameri nacističkim pozdravom. Oni mrze muslimane i reditelju predstave prete linčom upravo na način na koji su otomanski Turci nekad ubijali njihove, grčke junake. Oni se pozivaju na boga i pravoslavlje, a jedan od njih je pre poslaničke karijere svirao u satanističkom metal bendu. I, nimalo komično, oni se pozivaju na Isusa, dok na istom tom protestu sklanjaju mladića (slučajno novinara) u stranu i tuku ga, na očigled policije, nezainteresovane i inertne… Vrlo aktivni u davanju svog doprinosa stvaranju ovakve klime su mediji. Isti oni koji su sve ovo i proizveli Zlatnu zoru i učinili je protagonistom grčke svakodnevice. Od kada je počela kriza, svakodnevno su hranili prosečnog Grka idejom da su ilegalni imigranti njen uzrok, a ne posledica, a sada pokušavaju da počiste za sobom. A jedino u čemu mediji uspevaju svojim licemerjem jeste da daju još veći zamah hipokriziji na kojoj svoju aktivnost u „spasavanju” grčkog društva zasniva Zlatna zora. Bilo kako bilo, ova stranka - o čijoj se legalnosti svakodnevno polemiše u javnosti - sa stranaca je prešla i na domaće neistomišljenike. Danas ih pronalaze u „antihristima“ i homoseksualcima, sutra možda u vegetarijancima ili hipsterima. To što neko drugačije misli ili izgleda od prosečnog, rezigniranog Grka, postaje strogo kažnjivo - i to legalno kažnjivo - od pomenutih članova parlamenta, te uz svesrdnu podršku policije. A predstava “Korpus Kristi” se ove nedelje ne igra: navodno zbog premijere nekog drugog dela u istom pozorištu.