Čitanje u ekstremnim situacijama

Nezahvalno je unapred prognozirati komercijalno-poslovne efekte predstojećeg Sajma knjiga u Beogradu. Činjenica je da je platežna moć građana iz godine u godinu sve slabija, ali isto tako je činjenica da su prošle godine domaći izdavači bili neprijatno zatečeni onim što su tokom sajma zaradili. Ispostavilo se da skoro nije bilo tako malo prodatih knjiga kao lane. Ove godine, čini se, ekonomska situacija je još teža i neizvesnija, ali u kojoj meri će se to odraziti na samu prodaju knjiga? Da li će ovogodišnji sajam biti zapravo pokazatelj da li su slabiji rezultati prošlogodišnjeg, koji su pogodili sve izdavače, bili samo prolazna slabost ili Sajam kao manifestacija kreće silaznom putanjom. „Nadam se da je u pitanju ono prvo, ali ako se radi o trendu, onda treba analizirati da li je takav trend samo rezultat loše poslovne klime ili je i posledica načina na koji se organizuje ova manifestacija“, kaže za naš list Borislav Pantić, vlasnik izdavačke kuće Čarobna knjiga. „Dakle, veoma je nezahvalno prognozirati. Mi smo se kao izdavačka kuća pripremili i na lošiji scenario i verujemo da ćemo i u tom slučaju uspeti da postignemo dobre rezultate“. On je, kao i ostali izdavači, pripremio zanimljiva i neočekivana štiva, po principu – za svakog ponešto. Ali, urednik stranih izdanja u izdavačkoj kući Dereta, Siniša Kolarić, podseća na to da Sajam nije samo manifestacija prodajnog karaktera, već i mogućnost da se novi čitaoci upoznaju sa dobrom književnošću, velikim brojem izdavača iz zemlje i sveta, jednostavno da zarone u svet knjiga. „Sajam knjiga nije već godinama merilo za ocenu o situaciji na srpskom tržištu knjiga“, dodaje Kolarić i nastavlja: „Slika koja se pojavljuje u sedam dana ne govori zaista o problemima, već više o potrebi da se jedna velika manifestacija isprati na što bolji način“. ZADOVOLJNI Ipak, opšti zaključak je bio da je takva situacija sa prodajom knjiga kod nas zapravo napravila obrnut efekat – za velike izdavače to je bila godina gubitka, dok su manji izdavači prošli sasvim zadovoljavajuće. Goran Skrobonja, pisac i vlasnik izdavačke kuće Paladin, profilisane prema žanrovskoj književnosti, upravo o tome govori. Za razliku od mnogih drugih izdavača, on je prošle godine bio relativno zadovoljan prodajom knjiga, dodajući da bi taj obim za „velike“ i dalje bio neznatan. „Kada bismo ostali na istom nivou, ovo čime se bavimo imalo bi nekakvog smisla“, kaže Skrobonja, dodajući da bi bio izuzetno zadovoljan kada bi se ponovio promet koji je ostvaren na njegovom štandu tokom prethodnog sajma. Ipak, koliko je zapravo kriza uticala na domaće izdavaštvo? Čega su sve morali da se odreknu pod ekonomskim pritiscima? Koliko je uopšte skupo i isplativo objavljivati svetske bestselere? Kao izdavač koji traga za dobrim i kvalitetnim naslovima sa bestseler-lista, Borislav Pantić kaže da ne postoji vreme kada se ne isplati izdavati bestselere, jer se oni - kao što im i naziv kaže - najbolje prodaju. „Međutim“, dodaje on „kod takvih naslova uvek postoji određeni rizik. Ako je neka knjiga bestseler u Americi, to ne znači da će i u Srbiji biti isti slučaj. A njihovo izdavanje jeste skupo. S obzirom na to da je u vreme krize prostor za grešku manji nego inače, finansijski promašaj se oseti jače. Čak i ako knjiga krene da se dobro prodaje, neće biti tako dobra kao kad je tržište zdravo“. Goran Skrobonja, međutim, smatra da veliki izdavači tu krizu najmanje osećaju, s obzirom na to da glomazan mehanizam po inerciji funkcioniše i potrebno mu je mnogo više vremena da stane. NEZADOVOLJNI „Kriza je uticala prevashodno na krajnje korisnike, odnosno kupce knjige, čitaoce. U kućnom budžetu je sve manje novca koji se izdvaja za knjigu, tako da se to nužno odražava na prodaju tokom godine. Mi smo konkretno planirali da ove godine objavimo dvostruko više naslova nego što nam je pošlo za rukom, a razlog za taj neuspeh isključivo je baš finansijski - slaba prodaja u knjižarama preko godine nije nam donela dovoljno sredstava koja bismo uložili u nova izdanja“. Ali i izdavači poput Derete, na primer, morali su da odustanu od nekih izdanja i da prilagode svoju izdavačku politiku okolnostima: „Ne možemo zatvoriti oči pred onim što se dešava, i nažalost kultura prva strada u ekstremnim situacijama“, kaže Siniša Kolarić. „Uglavnom smo morali da odustanemo od nekih projekata, smatrajući da možda nije vreme, ali će se sigurno pojaviti.“ Domaći ili strani bestseleri – šta se više isplati kod domaće publike. Naši sagovornici opet imaju različita mišljenja na tu temu: „Kupovina skupih takozvanih bestselera je uvek mač sa dve oštrice. Najbolja reklama je i dalje preporuka, a najčešće se preporučuju baš takve knjige. Interesantna je i statistika da knjiga postaje najbolji prijatelj u vremenima kada je sve manje dostupna“, kaže Siniša Kolarić, dok Goran Skrobonja pomalo drukčije vidi bestseler izdavaštvo: „Najveće prihode velikim izdavačima donose domaći bestseleri čiji su autori estradne zvezde, a od njihove prodaje pokrivaju se ona manje isplativa izdanja. Drugačije, mnoge izuzetno vredne i značajne knjige nikada ne bi bile objavljene na srpskom. Ali mi smo kuća drugačijeg profila i nemamo ni ambicija ni iluzija da ćemo se u ovom poslu obogatiti tako što ćemo ubosti bestseler knjigu“. Jasni signali Jedno od najintrigantnijih pitanja koje kopka izdavače danas, jeste da li će knjiga u svom štampanom obliku opstati u godinama koje su pred nama, ili će ih istisnuti elektronska izdanja. „Iz inostranstva nam stižu jasni signali da je elektronska knjiga neminovnost i budućnost“, kaže Borislav Pantić. „S druge strane, sa postojećom zakonskom regulativom i efikasnošću izvršnih organa, piraterija bi u našoj zemlji mogla potpuno da uništi tržište knjiga“, dodaje on. Skrobonju, s druge strane, ne brine mnogo budućnost štampanih izdanja, jer on smatra da su u pitanju različiti mediji i potpuno različiti doživljaji čitanja. Ipak, činjenica je da knjige u elektronskoj formi svake godine imaju sve više čitalaca, jer je s razvojem tehnologija to neumitan poredak stvari. „Vekovima, knjiga je zabranjivana, spaljivana, uništavana, cenzurisana ali je opstajala, tako da pretpostavljam da ćemo u dobroj knjizi uživati ad multos annos“.