Šta je iza ugla

Pekinške vlasti rešile su da preduzmu sve mere predostrožnosti: golubarima je savetovano da ne puštaju golubove, roditeljima da deci ne kupuju mini-helikoptere na daljinsko upravljanje niti da puštaju balone, taksistima da skinu ručke za otvaranje vrata i prozora, a putnicima da potpišu sporazum o prevozu kojim se obavezuju da ta vrata i prozore neće na svoju ruku otvarati, te da će izbegavati određene delove grada. A na najpopularnijoj društvenoj mreži blokirana je pretraga za sintagmu partijski kongres.

Sve je, dakle, spremno za 18. kongres Komunističke partije Kine, koji počinje 8. novembra. Pomoć u održavanju reda tom prilikom policiji će pružiti još oko1,4 miliona građana koji su se dobrovoljno prijavili da pomognu. Nedelju dana pre početka kongresa održano je zatvoreno zasedanje Centralnog komiteta KP, na kome je partijska elita izvršila poslednje pripreme za predstojeću promenu u vrhu vlasti. Tom prilikom iz partije je izbačen Bo Silaj, čija je žena proglašena krivom za ubistvo britanskog biznismena, a sam Bo osumnjičen da je pokušao da joj pomogne i prikrije ubistvo. Nesuđena politička zvezda u novom naraštaju kineskih lidera, Silaj je prošlog meseca isključen iz parlamenta, čime je ostao bez poslaničkog imuniteta, a sada mu sledi i krivično gonjenje. Najvažniji zadatak CK ipak je bilo finiširanje priprema za kongres na kome će biti izabrani novi lideri koji će najmnogoljudniju zemlju na svetu voditi u sledećoj deceniji. KP Kine, naime, ima starosna ograničenja za lidere (limit je 70 godina), tako da će ovom prilikom hiljade starijih zvaničnika otići u penziju i svoje pozicije prepustiti mlađim kadrovima. Tako će u desetočlanom Poltibirou nastaviti da sedi samo troje članova, dok će sedam biti zamenjeno. Među odlazećim drugovima će se ovom prilikom naći i predsednik Hu Đintao, kao i premijer Ven Đibao.

SENKA Upravo pred kongres došlo je i do izmena u vrhu armije. Hu, koji trenutno predsedava dvanaestočlanoj Centralnoj vojnoj komisiji, koja pod sobom ima 2,3 miliona vojnika, na mesta potpredsednika je imenovao dvojicu novih generala koji bi trebalo da podstaknu modernizaciju kineske vojske.

Postavljanje novih ljudi tumači se kao namera Hua da zadrži uticaj i nastavi da vlada iz senke, jer još nije jasno da li će se, povlačeći se sa mesta šefa države i partije, povući i sa mesta vrhovnog komandanta. Moguće je da to mesto prepusti istovremeno sa mestom vođe partije na kongresu ili u martu 2013, kada na svog naslednika prenosi ovlašćenja predsednika zemlje; ali je isto tako moguće i da zadrži mesto u vojsci još naredne dve godine.

Kada je svojevremeno preuzimao vodeće mesto u partiji od Đijang Cemina 2002, na mesto predsednika Centralne vojne komisije Hu je morao da sačeka još dve godine.

Centralni komitet, koji ima 370 članova iz redova partije, vlade i vojske, već je doneo odluku o tome ko će se naći u trci za naslednike u najvažnijem državnom i partijskom telu. Hu je, sa svojim prethodnikom Đijangom i najverovatnijim naslednikom, dosadašnjim potpredsednikom Si Đinpingom, usaglasio listu budućih članova Politbiroa, ne bi li se stavile pod kontrolu partijske borbe za vlast. Spisak kandidata nije još ozvaničen, osim što je izvesno da će na mesto šefa partije i države doći Si Đinping, a na mesto premijera Li Kećijang.



FRAKCIJE O ostalim kadrovskim promenama se pre početka kongresa može samo spekulisati, ali se očekuje da više od 2.000 delegata, koji će glasati u ime 80 miliona članova KP, donese odluku u skladu sa preporukama CK. Sadašnji članovi najvišeg državnog tela imaju pravo da ulože veto, kao što i sami delegati mogu da ne izglasaju nekog kandidata, ali se partijski vrh nada da je izvršeno dovoljno priprema da se prevaziđu podele. Jer, upravo su na pomenutom slučaju Boa izašli na videlo frakcijski sukobi između reformista koji se zalažu za brže političke i ekonomske promene i konzervativaca koji smatraju da partija treba da zadrži dosadašnju kontrolu i moć.

Buduće državno vođstvo suočiće se sa ozbiljnim izazovima koji se postavljaju pred zemlju koja je za samo tri decenije izrasla u ekonomskog džina i drugu vodeću svetsku ekonomiju. Analitičari uveliko spekulišu o promenama koje očekuju kineski model razvoja, koji će svakako morati da se prilagođava ukoliko misli da opstane.

Kineski kapital preplavio je planetu, pitanje kursa juana postalo je jedno od ključnih tema svetskih skupova, zemlja se nezaustavljivo razvija, ali, istovremeno, na unutrašnjem planu muče je sve veći pritisci da se ekonomija liberalizuje, a tu su i sve veće socijalne razlike.

Razlika između bogatih i siromašnih u Kini je najveća u Aziji, a partijski lideri su među najbogatijim ljudima. Zapadni mediji procenili su proletos da porodica izvesno budućeg premijera Sji Đinpinga ima bogatstvo vredno oko milijardu dolara. Pre nekoliko nedelja NJujork tajms je objavio da se bogatstvo porodice odlazećeg premijera Ven Đibaoa procenjuje na 2,7 milijardi dolara. Venovi advokati ovo su demantovali, a njegove pristalice tvrde da se ovakve tvrdnje plasiraju iz krugova Venovih političkih protivnika koje žele da naruše njegov ugled.

Nije sporno da je Kina tokom ekonomskog buma iznedrila mnoštvo milionera, ali je još veći broj ljudi izvela iz bede. S jednom od najbrže rastućih ekonomija i godišnjim rastom BDP-a od 9,4 u poslednjih 25 godina, Kina je, prema proceni MMF-a, dostigla 5.414 dolara po stanovniku u prošloj godini. Smatra se, inače, da je prihod od 4.000 dolara po stanovniku granica kada neminovno mora da dođe do promena u ekonomskom i socijalnom razvoju jedne zemlje.

UPLIV Kineske kompanije šire se svetom, ulažući u sve potencijalne izvore od kojih se očekuje da u budućnosti donesu čitavo bogatstvo, od obradivog zemljišta u Mozambiku, rudnika bakra u Avganistanu, luka u Grčkoj, do energetskih kompanija u Kanadi Sve je teže naći oblast u koju nije ušao kineski kapital. Procenjuje se da su crveni kapitalisti potrošili 23,9 milijardi dolara na akcije u stranim kompanijama u prvoj polovini 2012: tri puta više nego u istom periodu 2011.

Političko-ekonomski miks koji je izrodio kinesko ekonomsko čudo bio je očigledno idealan da pogura nerazvijenu zemlju napred. Sada, međutim, više nije dovoljan. Ekonomija već neko vreme polako posustaje. Sve češće se govori o balonu koji bi mogao da pukne i o početku kraja KP kao dominantnog faktora.

Na početku svog puta Kina je bila zemlja sa niskim troškovima proizvodnje, dugo je fiksirala kurs juana dajući prednost izvoznim kompanijama, a istovremeno privlačila mnoštvo stranih investitora. U međuvremenu nivo siromaštva je opao, pritisak stanovništva na gradove porastao, jer su se razlike između sela i grada pojačale, a standard porastao toliko da je mnoge primorao da iseljavaju svoje fabrike, jer je i radna snaga poskupela. Za manje od 15 godina Kina bi mogla da postane najjača svetska ekonomija - ukoliko reši unutrašnja pitanja koja trenutno prete da je destabilizuju.

Pred novim državnim čelnicima nije lak zadatak. Novi izazovi poput reformi, liberalizacije, integrisanja seoskog stanovništva u gradove i buduće uloge partije moraće da rešavaju oni koji se sada bore da uđu u državni vrh. Analitičari primećuju da je Kina odradila lakše zadatke, poput izgradnje proizvodnog sektora i izvozne ekspanzije, ali da sada slede komplikovanije prepreke u vidu ekonomskih reformi.

Sudeći po teškoj borbi koja se vodila za ulazak na liste kandidata za preuzimanje vlasti, izgleda da se kinesko vođstvo ne plaši tih izazova.

Prestolonaslednici

Sve važne odluke u Kini ne donosi vlada već Stalni komitet Politbiroa CK KP. Ovo su neki od sigurnih ili potencijalnih budućih članova tog tela.
Si Đinping (59) - Sina jednog od heroja revolucije i privrednog reformatora partija još od prethodnog kongresa 2007. priprema da preuzme funkcije šefa države i partije. Bio je guverner prosperitetnih provincija i zadužen za Olimpijadu 2008. Važi za zagovornika konsenzusa u partiji.

Li Kećijang (57) - Pet godina ga pripremaju da postane novi šef vlade, tu funkciju treba da preuzme idućeg marta. Bio je omladinski rukovodilac, guverner i partijski vođa provincije Henang. Zalaže se za dalje privredne reforme.

Vang Kišan (64) - Prvi potpredsednik vlade važi za efikasnog reformistu koji se zalaže za modernu privredu. Ima veliko međunarodno finansijsko iskustvo jer je vodio državnu građevinsku banku. Bio je i gradonačelnik Pekinga.

Liu Junšan (65) - Zadužen za propagandu. Kontroliše državne medije i internet. On je zadužen za Veliki vatreni zid, cenzorski program koji onemogućava politički opasne informacije da se šire preko socijalnih mreža.

Liu Jandong (64) - Mogla bi da postane prva žena koja bi postala član Stalnog komiteta. I sada je jedina žena u proširenom sastavu Politbiroa. Ima rang državnog sekretara i zadužena je za kontakte sa nekomunističkim grupama i partijama u zemlji, kao i sa Kinezima u emigraciji.
D. K.

Dragana Mitrović, rukovodilac Regionalnih studija Azije na FPN
Sve se promenilo

Kina prolazi kroz najkrupnije personalne promene u poslednjih 30 godina kako na nivou vladajuće Komunističke partije, tako i državne administracije i vojske. NJih treba da ozvaniči 18. kongres KP Kine, koji počinje ovog četvrtka. Sve se ovo dešava u okolnostima za koje kineski teoretičari imaju definiciju: Partija se promenila, Kina se promenila, svet se promenio. Ovo za NIN kaže prof. Dragana Mitrović, rukovodilac Regionalnih studija Azije beogradskog Fakulteta političkih nauka. Ona naglašava da će sada oko 60 odsto najviših kineskih rukovodilaca u svim sferama biti nova lica.

Sa čime se suočava novo rukovodstvo?

Pred novim partijskim rukovodstvom na čelu sa novim generalnim sekretarom, za koga se sa velikom izvesnošću može tvrditi da će biti i naredni šef države, nalaze se veoma ozbiljni izazovi. Najveći izazov je eliminisanje postojećih neravnoteža: smanjenje velikih imovinskih nejednakosti nastalih u protekloj deceniji, uključujući i fenomen urbane sirotinje i status 200 miliona pripadnika lutajuće populacije, tj. seljaka koji tragaju za poslom od grada do grada, kao i neravnoteža u nivou ekonomskog razvoja i prihoda između grada i sela.

Da bi postigla socijalnu stabilnost Kina svake godine mora da obezbedi 24 miliona novih radnih mesta, za šta je potrebna godišnja stopa privrednog rasta između sedam i osam odsto. Te stope rasta, kao i enormno visoke domaće investicije, koje čine oko 50 odsto BDP, stvaraju nove neravnoteže i rizike, a teško ih je uskladiti i sa ekološkim ciljevima razvoja. Globalna kriza nalaže Kini da restrukturira privredu i pokrene domaću potrošnju kao motor razvoja, jer je došlo do smanjenja izvoza. Pomenute neravnoteže mogu dovesti do erozije javne podrške reformama i ugroziti političku i društvenu ravnotežu.

U Kini javnost ima sve veću ulogu, zahvaljujući novim medijima, vode se debate o aktuelnim pitanjima, te se raspravlja i o reformi političkog sistema, pa i same partije. Saznaju se slučajevi zloupotrebe položaja i korupcije, što sve stavlja dodatne ozbiljne zadatke pred takozvanu petu generaciju lidera. Zato će Kini i ubuduće biti potrebno snažno i kompetentno rukovodstvo, ali i motivisanost nacije na realizaciji reformskih ciljeva.

Šta kaže običan građanin?

Prema izveštaju Svetske banke Kina je od 1981. iz apsolutnog siromaštva izvela oko 660 miliona ljudi. Od građana se čuje da im se život promenio do neprepoznatljivosti. To se odnosi kako na izgled gradova i sela, vrste i kvalitet prevoznih sredstava, veličinu stambenog prostora, šansi za bolju budućnost dece, nivoa prihoda, itd.

Kada se govori o današnjoj Kini zaboravlja se da je ona u reforme krenula 1978. kada je 260 miliona od tadašnjih 800 miliona građana bilo na ivici umiranja od gladi ukoliko im država ne bi obezbedila egzistenciju. Danas, posle intenzivne urbanizacije i neprekidnog privrednog rasta od 9,6 odsto godišnje, skoro svaki drugi Kinez živi u gradu, čime su oni u ovih 30 i nešto godina doživeli takav preobražaj načina i kvaliteta života kakav su Evropljani iskusili u periodu koji je trajao između 150 i 200 godina. Naravno da u ovom procesu ima i gubitnika, pa tako po zvaničnim podacima oko 26 miliona ljudi živi sa samo 90 dolara godišnje. Generalno govoreći, Kinezi su svesni ogromnog uspeha svojih reformi i ponosni su na njih, pa sa velikim optimizmom gledaju u budućnost.

Da li je na dugu stazu moguće održavati ultrakapitalistički komunizam?

Kina ima jedinstven politički sistem, a to važi i za mešoviti ekonomski sistem, nastao tokom reformi i otvaranja. Državom upravlja politička sila koja ju je stvorila - Komunistička partija - ali ne odstupajući suštinski od modela vladanja kakav tamo postoji hiljadama godina. Novo doba i nikada veća povezanost Kine sa međunarodnim okruženjem donose velike izazove očuvanju starog obrasca, odnosno nameću sukob između kineskih vrednosti i identiteta i tzv. univerzalnih vrednosti, tj. modela zapadnih sila.

Samo tokom 2010, po podacima kineskih analitičara, širom zemlje je izbilo oko 180.000 protesta građana. Razlozi su bili brojni: od uzurpiranja zemlje seljaka od strane lokalnih tajkuna u sprezi sa partijskim i državnim funkcionerima najnižeg nivoa, neisplaćenih zarada radnicima migrantima, podizanja ekološki štetnih postrojenja blizu naselja, rušenja starih gradskih kvartova i sl. Sve ovo pokazuje da ne samo što ima puno problema na osnovnim nivoima vlasti, već i da su javno izražavanje nezadovoljstva i sama javnost postali nezaobilazni faktori u političkom životu.

Kako KP da zadrži svoju poziciju kada su partijski kadrovi umešani u korupciju?

Jedan od izvora legitimnosti kineskih reformatora, baš kao i svih uspešnih vladara u prošlosti, pored ekonomskog zbrinjavanja stanovništva, jeste njihova moralna čistota. Odlučne mere koje reformatori preduzimaju u okviru partijskih, a onda i sudskih procedura boreći se protiv korupcije pokazuju da su svesni koliko je korupcija opasna i štetna ne samo po ekonomiju i državu, već i za poverenje u partiju i njene lidere. Nekoliko slučajeva visokih partijskih funkcionera na provincijskom nivou vlasti, koji su javno obznanjeni i kojima je suđeno, naneli su ozbiljan udarac ugledu KP. Međutim, najviše zloupotreba položaja je na osnovnim nivoima vlasti.

Peking je sve važniji međunarodni faktor. Kako se koristi taj položaj?

Kina je realizujući politiku reforme i otvaranja od autarhične i komandne ekonomije, ostvarujući najveći kontinuirani ekonomski rast u savremenoj istoriji, postala najpre radionica sveta, a zatim i druga najveća industrijska sila i treći svetski uvoznik. To je država sa najvećim deviznim i zlatnim rezervama, ali i ona čiji se jezik uči od strane najvećeg broja ljudi van njenih granica. Kina je zemlja u koju se slilo najviše direktnih stranih investicija, treća država koja je poslala čoveka u kosmos i stvorila vlastiti satelitski sistem navigacionog pozicioniranja. Krajem 2010. je postala i druga ekonomija sveta po veličini BDP.

Na međunarodnom planu Kina je postala važan finansijer američkog duga i dolara, a time i postojećeg svetskog ekonomskog poretka, dok zajedno sa ostalim članicama BRIKS grupe nastoji da reformiše taj ekonomski poredak, njegov monetarni i finansijski sistem, uključujući ključne međunarodne finansijske institucije. Istovremeno, Peking svoj uticaj povećava bilateralnim aranžmanima i sistematskom pomoći usmerenim ka zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike, ali i globalno. Deo ovih aranžmana namenjen je i obezbeđivanju neometanog i diverzifikovanog snabdevanja energentima, kao i stvaranja novih tržišta za svoju radnu snagu, robu i usluge.

Kako ocenjujete kinesko-srpske odnose?

Za Srbiju je od velikog značaja što su politički odnosi sa Kinom tradicionalno dobri i stabilni, s obzirom na globalni značaj te zemlje i njeno mesto stalne članice Saveta bezbednosti UN. Kina je i garant poštovanja UN Rezolucije 1244 o Kosovu. Sa druge strane, ekonomski odnosi su ispod nivoa mogućnosti i tek u novije vreme vidimo razvoj saradnje kakva je mogla da se odvija i tokom protekle decenije, da nije bilo ideološkog slepila sa naše strane, ali i nepoznavanja i nerazumevanja globalnih kretanja od strane onih koji donose odluke na državnom nivou.

Rastuća kineska ulaganja u zemlje regiona pokazuju da Kina ima interes da ovde bude poslovno prisutna. Naročito vidljiv je interes za ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu (luke, mostovi, železnica i putevi), ali i ulaganja u poljoprivredu, industrijske kapacitete u oblasti energetike, obnovljive energije, auto i elektro industrije, ali i u trgovinu i finansijske usluge.

Kina je početkom ove godine inicirala projekt foruma saradnje sa zemljama centralne i jugoistočne Evrope, koji uključuje i otvaranje posebne kreditne linije od 10 milijardi dolara svojevrsnog investicionog fonda. Kina se obavezala da će izgraditi ekonomsko-tehnološku zonu u svakoj od 16 obuhvaćenih zemalja, te obezbediti pet hiljada stipendija za mlade istraživače. Većina zemalja već konkuriše sa ozbiljnim projektima.
Dubravko Kolendić