Opsednuti odnosom

Prema televiziji B 92, „budžeti za nauku u Srbiji su neuporedivo manji u odnosu na budžete u nekim razvijenim zemljama“. Komentator „Presa“ zamišlja vlast koju dele Vučić, Tadić, Dačić, Koštunica, Dinkić, Velja i Čeda, pa kaže: „I najljući protivnici gej parade bi se verovatno složili da prajd izgleda mnogo prirodnije u odnosu na tu i takvu koaliciju.“ Na Drugom programu Radio Beograda, govoreći o pravilima „Sterijinog pozorja“, jedna gošća reče „da će ponekad domaća predstava, makar i slabija, imati prednost u odnosu na stranu“. O lošoj navici medijskog jezika da za svako poređenje upotrebljava glomaznu, pseudoučenu sintagmu „u odnosu na“ pisao sam i proletos, ali odonda je navika prerasla u opsednutost. Zašto se nije moglo reći da je Obama ostavio bolji utisak OD Romnija, da su budžeti manji NEGO u razvijenim zemljama, da i gej parada izgleda prirodnije NEGO zamišljena koalicija, da domaća predstava ima prednost NAD stranom? U jednoj od „ženskih“ emisija na „Pinku“ razgovaralo se o dijetama i mršavljenju. Jedna svojevremeno slavna folk pevačica setila se kako je još pre dvadeset godina, kad je bila mnogo vitkija, žalila što nikako ne uspeva da skine pet kilograma. „A sada, kada u odnosu na tih pet kilograma imam petnaest...“ Da je bila kod kuće, u svom društvu, sigurno bi rekla „A sada, kad imam ne pet nego petnaest kilograma viška...“. Mikrofoni i kamere (i novinski papir), međutim, imaju takvo dejstvo da pred njima niko ne uspeva da odoli „odnosu“.