Ništa manje od pozivnog broja

Mobilni brojevi srpskih operatera na Kosovu, u zemlji Srbiji, zvone na brdima. Ne i u dolinama. Mreža Telekoma uključuje se, doduše, i na putu za Gračanicu kad ulovi crnogorsku, ili za Prizren kad hvata roming albanskih operatera i još u uskom krugu oko manastira. Tako na KiM komunicira Srbija. U južnoj srpskoj pokrajini mobilni telefon koriste samo oni koji imaju kartice mobilne mreže Vala koja se poziva preko Monaka ili Ipko koja se poziva preko Slovenije. Razgovor sa Srbijom, kao sa inostranstvom, naplaćuje se oko pola evra po minuti.

Fiksna telefonija još se poziva preko pozivnog broja za Srbiju, ali se Priština nada - ne zadugo. Nedavno je tamošnji parlament usvojio rezoluciju kojom se međunarodni broj za Srbiju +381 zamenjuje brojem za Albaniju +355, ali je nakon reakcije srpskog ministra za unutrašnju i spoljnu trgovinu i telekomunikacije Rasima LJajića, Međunarodna unija za telekomunikacije saopštila da je to nemoguće sprovesti u delo. Novi međunarodni broj Kosovo može dobiti jedino uz saglasnost Srbije, koja je članica ove unije. Stoga, usvajanje rezolucije u prazno, mnogi vide kao manevar koji bi trebalo da pojača poziciju Prištine pred razgovore o telekomunikacijama.

ENTUZIJAZAM Pregovarački timovi Beograda i Prištine u sledećem krugu razgovora, ne računajući neobavezno bezmalo prijateljske večere Dačića i Tačija, imaće pred sobom zadatak da pored energetike raščivijaju i komplikovane albansko-srpske odnose u oblasti komunikacije među ljudima. Srbija je do sada navodno nudila Prištini pozivni broj +3815, ne i još jedan slobodan +383, ali ovi to nisu želeli da prihvate.

Pinki je video Tita, a Dačić Tačija, ilustrativna je Rada Trajković, poslanica Jedinstvene srpske liste u kosovskom parlamentu, kada pokušava da objasni preterano veliki entuzijazam nespremnog Beograda u razgovorima sa spremnom Prištinom. Albanska politička i institucionalna elita ima niz radnji koje čini pred svake pojedinačne pregovore. Sve radnje duboko promišljaju i ne ostavljaju alternativu Srbima. Beograd je, s druge strane, potpuno nespreman, jer ne razgovara sa Srbima na KiM. Ne verujem da je Priština bilo šta odbila, jer je to pitanje međunarodnih propisa i oni ne mogu da odbiju ili prihvate ništa sve dok ne budu članica UN ili dok im Beograd ne da zeleno svetlo. Kršenje propisa međunarodna zajednica ne bi dozvolila, jer nisu svi u njoj za projekat velike Albanije. Bojim se da se tu neko već dogovorio.

Rada Trajković objašnjava da je srpsko stanovništvo nakon potpunog isključivanja Telenora, pa vandalskog čupanja i pljačkanja baznih stanica Telekoma, čuvalo bazne stanice danonoćno. Bili smo okupljeni oko njih kao plemena, jer nam se onemogućavalo da komuniciramo. A da bismo dobili njihove pripejd kartice, traže nam lične karte, što je prava slika Tačijevog režima, koji ima nameru da sve kontroliše.

Oktobra 2006. godine, podsećamo, uništene su radio-bazne stanice i druga oprema Telekoma Srbija, koje je naložilo Telekomunikaciono regulatorno telo (TRA), telo privremenih organa uprave s obrazloženjem da je reč o nelegalnom operateru. Iako je još 1997. Telekom dobio i 125 miliona nemačkih maraka platio licencu za celu teritoriju Srbije. Uništeno je ukupno 15 telekomunikacijskih objekata, napravljena je šteta od 800.000 evra, a ugrožena komunikacija 300.000 pretplatnika, od kojih su, u tom trenutku, dve trećine bili Albanci.

Najpre je, Unmikovom odlukom, 1999. Telekomova imovina dodeljena na korišćenje Pošti i telekomunikacijama Kosova (PTK), kompaniji koja se sastoji od Pošte Kosova i Telekomunikacija, zaduženih za fiksnu telefoniju, i pomenutog mobilnog operatera Vala mobajl.

Iz Telekoma Srbija za NIN kažu da ne postoji nikakav dogovor o naknadi, a da Telekom svakako trpi štetu kako zbog uzurpirane imovine, tako i zbog činjenice da nije u mogućnosti da pruža usluge na celoj teritoriji KiM. Srpska kompanija, koja još uvek ima 22.000 korisnika na KiM, a imovina koju PTK koristi predstavlja oko sedam odsto osnovnih sredstava Telekoma i donosila je oko osam odsto ukupnih prihoda ovoj kompaniji.

Navedena sredstva i izgubljeni prihodi samo su deo oduzete imovine Telekoma Srbija, zato što je uskraćeno i pravo na obavljanje delatnosti, stečeno na osnovu punovažne licence, kažu u Telekomu.

PTK je trenutno najprofitabilnija kompanija na Kosovu, koja ima oko milion pretplatnika u mobilnoj i sto hiljada u fiksnoj telefoniji. U jednu ruku, to su korisnici, ali ne i pretplatnici Telekoma. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja privatizacije PTK poslednji je skrenuo pažnju javnosti, jer se za kupovinu i zvanično zainteresovala kompanija Olbrajt kapital menadžment, u vlasništvu Medlin Olbrajt, nekadašnje američke državne sekretarke, posebno značajne figure u procesima koji su se krajem devedesetih odvijali na KiM.

PRIVATIZACIJA Telekom Srbija je 2010, prilikom tadašnje privatizacije PTK, preko Fajnenšel tajmsa, upozorio ponuđače o vlasničkim pravima Telekoma nad imovinom PTK. Takođe smo 5. oktobra ove godine u aktuelnoj privatizaciji takozvanog PTK poslali upozorenje o vlasničkim pravima svim potencijalnim ponuđačima, objašnjavaju u Telekomu. Ova kompanija postupila je u odbranu svoje imovine pojedinačno, iako je, kako kažu, dosadašnja intencija bila da se pitanja imovine javnih i drugih preduzeća na KiM rešavaju jedinstveno.

Po sličnom principu, i istom uredbom Unmik je omogućio PTK da preuzme imovinu i delatnost pružanja PTT usluga na teritoriji KiM. Tako je preuzeto 130 objekata preduzeća PTT Srbija. Danas deo PTK, Pošta Kosova, takođe bi trebalo da bude predmet razgovora među zvaničnicima Beograda i Prištine.

Od jednostranog proglašenja nezavisnosti, poštanski saobraćaj između Srbije i KiM je prekinut. Za razliku od Međunarodne telekomunikacijske unije, koja ne odobrava promenu pozivnog broja, Svetska unija pošta odobrila je 2005. godine 118 novih poštanskih kodova za opštine na KiM. Do tog trenutka pošiljke za Kosovo su primane u LJubljani, Cirihu, Skoplju, a potom prosleđivane u Prištinu. Vrednost poslatih paketa iz Srbije Unmik je ograničavao najpre na 175 evra, potom na 25 evra. Pošiljke primljene na Kosovu dostavljaju se Srbiji preko Brisela, a u poslednje vreme PTK koristi makedonsku i crnogorsku izmeničnu poštu. Albansko stanovništvo na Kosovu može da primi pošiljku iz Srbije, ali preko post restanta na severu Kosova.

Ali, ukupno 233 objekta u vrednosti od 315 miliona dinara u svojini su PTT Srbija. Do 1999. na KiM je funkcionisalo 129 jedinica poštanske mreže i jedan poštanski centar u Kosovu Polju. Potom, pod ingerencijom JP PTT Srbija u okviru radne jedinice Priština, aktivno je 27 jedinica poštanske mreže (11 PTT-a i 18 iz zakupa), koje se nalaze na teritoriji 15 opština, gde je većinsko nealbansko stanovništvo. Prema našim saznanjima, na području gde je većinsko albansko stanovništvo trenutno funkcionišu 104 jedinica poštanske mreže, objašnjava za NIN Željko Ivanji, direktor Direkcije za strategiju i razvoj PTT Srbija.

Prema njegovim rečima, ni PTT, kao ni druga javna preduzeća čija je imovina zarobljena na KiM ne vode nijedan sudski spor, sem što je po zahtevu međunarodne zajednice u toku sudski spor povodom paljenja pošte u Kosovu Polju. Sporovi se ne vode imajući u vidu nepostojanje pravnog subjektiviteta PTK Kosova. A ovom problemu će svakako biti reči u pregovorima Beograda i Prištine, kaže Ivanji.

Nerešeni vlasnički odnosi mogli bi biti prepreka privatizaciji tog preduzeća. I premda je malo verovatno da će ti odnosi biti rešeni dogovorom Beograda i Prištine, iz evropskih diplomatskih krugova se moglo čuti da bi dve strane mogle da se dogovore tako da Srbija ustupi slobodan pozivni broj u zamenu za rad makar jednog srpskog operatera na KiM. Usvajanjem rezolucije o albanskom pozivnom broju, Priština, međutim, pokazuje da ne želi ništa manje od potpune nezavisnosti komunikacija u odnosu na Srbiju.