Muke s rečima

Da li je za pokrenute sudske procese važno gde se Legija skrivao i ko su mu bili jataci? Da li su tužilaštvo i policija obavezni da rasvetle misterioznih 14 meseci koji nedostaju u biografiji prvooptuženog za ubistvo premijera Zorana Đinđića? U iščekivanju njegovog iskaza, najpoznatiji pritvorenik je novi povod za žestoke prepirke zvaničnika i oponenata političke scene u Srbiji.

Burno reagovanje je izazvao ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić izjavom da je “potpuno beznačajno gde je Legija bio, s kim je pričao, potpuno je beznačajno ono što prethodi onom što će biti, a to je njegova zvanična uloga čoveka koji može doprineti rasvetljavanju istine o ubistvu premijera. Hajdemo da sačekamo taj 10. jun, da vidimo šta će i taj prvooptuženi reći”. Ovim rečima ministar Jočić je odgovorio novinarima na pitanje kako se Milorad Ulemek Legija predao policiji, s kim je bio u kontaktu...

Legijinu predaju početkom maja politička javnost je klasifikovala kao adut nove vlasti u predizborne svrhe. Čak se i vladina koalicija na Jočićevo izbegavanje odgovora na pitanje o Legiji uskomešala. Za Srpski pokret obnove nije beznačajno gde se Legija krio i sa kim je pričao 14 meseci posle atentata. Ova stranka sa njim ima neraščišćene račune još od pogibije četiri funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali i pokušaja atentata na Vuka Draškovića. Za njih je Ulemek komandant Miloševićevih eskadrona smrti i nijedna činjenica vezana za njega ne može se smatrati nevažnom.

Demokratska stranka je ovu izjavu ocenila kao političku i kao mešanje u rad sudstva, uz sumnju da iza te izjave stoje neki drugi sadržaji i motivi, a Boris Tadić očekuje da Jočić ispravi tu izjavu konstatujući da se i do sada dešavalo da vlada ispravlja svoje prvobitne izjave.

Ispravke nije bilo, ali je bilo pojašnjenja i umekšavanja. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica smatra da će o relevantnosti činjenice gde se krio Legija odlučivati sud, i ne spori da će se saznati i to gde se Legija nalazio 14 meseci. Za njega je najvažnije da imamo još jednog optuženog više.

Tvrdnje ministra policije da za pravdu u Srbiji uopšte nije bitno ko je i gde 14 meseci skrivao Legiju izazvale su polemiku i u stručnoj javnosti. Zaista, sme li ministar da oprosti grehove Legijinim jatacima i da li to uopšte tako izgleda?

Veliki broj pravnika smatra da otkrivanje istine o Legijinim pomagačima nije od krucijalnog značaja za slučaj ubistva premijera, ali da bi svakako trebalo rasvetliti da li ga je i ko štitio. Prema članu 204 Krivičnog zakona, za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela predviđena je kazna zatvora od tri meseca do 10 godina. Da bi istraga bila pokrenuta, potrebni su čvrsti dokazi da je Legiju neko svesno skrivao. Tih dokaza bi bilo jedino kad bi Legija sam rekao gde je bio i pod čijom zaštitom, što je nerealno očekivati. Članovi Legijine najuže porodice, u slučaju i da su znali gde se on nalazio, ne podležu krivičnom delu pomoći beguncu. Uostalom, to je u nadležnosti tužilaštva i ono je dužno da inicira istragu. Jočiću se pre može prigovoriti neodgovorna i brzopleta brbljivost koju je za kratko vreme toliko često ispoljavao.

Za naše ministre policije se ne može reći da im je javni nastup jača strana. NJihova izlaganja o osetljivim policijskim pitanjima ne samo što su štura i nejasna, uz naknadna pojašnjenja i tumačenja, već su propraćena i gafovima.

Prethodni ministar policije ostao je upamćen po izjavama koje su izazivale reagovanje ne onim što kaže, već onim što prećuti. Od njegovih reči, veći utisak je ostavljalo njegovo sporo i glasno razmišljanje. Aktuelni ministar policije se za nekoliko meseci na funkciji retko javno obraćao i odgovarao na pitanja, a kad bi to i učinio izazvao bi buru negodovanja i žestoke komentare, naročito oponenata nove vlasti.

Najnovija njegova izjava na svečanosti povodom Dana policije samo je jedna u nizu posle koje bi zaćutao za neko vreme. Mnogi su mu zamerili na izjavi da su premijeru potrebna “ministarstva sile” - ministarstva pravde, odbrane i policije, jer su to osnovne poluge da bi se napravila pravna država. Ako su izjave o njegovim “nestašlucima” iz mladosti, o kojima ne želi da govori “dok gori Hilandar”, smatrane početničkim nesnalaženjem, izjava da policija mora ponovo da istraži sve što se tiče ubistva Đinđića zatalasala je političku scenu i naterala ga da sam sebe demantuje. “To stoji samo u naslovu, a nema nigde u tekstu”, kazao je Jočić misleći na svoj intervju u listu “Blic” i dodaje da je istraga u procesnom smislu završena i da je na delu glavni pretres, tužilac i sudija, a da će policija asistirati i pružiti stručnu pomoć po zakonu, ukoliko dođe do rekonstrukcije događaja.

Samo 15 dana kasnije Jočiću se dogodio novi gaf. Upitan da komentariše pojavljivanje pripadnika JSO na suđenju za ubistvo premijera Đinđića, u majicama sa amblemom JSO, što je javnost ocenila kao svojevrsnu provokaciju, Jočić je rekao: “To je neki odnos prema toj jedinici i prema načinu na koji je ona radila. To je ipak ratna jedinica koja nosi pijetet (?!) nesalomive jedinice i odnos tih mladih ljudi, od kojih neki, kako sam obavešten, nisu ni bili članovi JSO-a, jeste jedna vezanost i jedno oduševljenje, a nikako ne bih rekao da je to neka nova zavera.”

Bujica komentara oko “crvenih beretki” se takoreći nije ni stišala, a već se pojavio “nespretni” komentar o Legiji. Ma koliko se ministar policije trudio da reskim tonom i oštrim nastupom nametne autoritet čoveka na čelnoj funkciji jednog od “ministarstava sile”, mnogo bi više pažnje morao da posveti sadržini javnih istupanja. Jer, na svojoj funkciji još nije potrošio ni prvih sto dana, a već je dobrano ispunio dozvoljenu kvotu verbalnih grešaka.