Među jednakima

Ako želite da posedujete celu diskografiju benda The Who, sa raritetnim i koncertnim snimcima, sve je na dva klika. Kad ovako postavimo stvari, čovečanstvo se praktično približilo vrhuncu. No, poznato je da glupost ljudska daleko doseže, pa će tako čovek svaku zgodnu situaciju da iskoristi da uprska stvar. Evo konkretno, imali smo prethodne nedelje odličan primer kako slobode i mogućnosti ljudima stvaraju odličan poligon za promociju mržnje. Naša dramska spisateljica podelila je svoj stav sa svetom na jednom od kanala u internet-univerzumu, neko drugi to prepisao, pogrešno rasporedio, auditorijum pogrešno shvatio i tu je nastao pičvajz gde su svi do jednog svoju priliku da im se glas čuje iskoristili za najhoričnije uvrede, čak pretnje i maltretiranja. Jesmo hteli da svi mogu da kažu šta hoću? Jesmo. E pa evo, priča ko šta hoće, a za posledice se niko ne pita. U daleko benignijem kontekstu osetila sam sličnu drskost. Došao je dečko do mene dok sam puštala muziku u diskoteci da traži svoju omiljenu pesmu i silno se razočarao shvativši da ne mogu da je odmah skinem sa interneta i pustim sa njegovog telefona. Jeste, puštam muziku sa CD-ova, on to smatra vrlo zastarelom i inferiornom tehnologijom. Drugi se bunio svaki put kad u pesmi izostane bas bubanj, neće čovek pauze i za to sam ja kriva, nešto ne radim kako treba, on će da popravi. NJihova ideja da mi se uopšte obrate, pa još svađalačkim tonom proizlazi iz prethodnih iskustava gde su sami kod kuće lepo pravili di-džej setove koristeći Jutjub, vrlo verovatno i miksali kao velike zvezde u svojoj spavaćoj sobi. Neke moje savremene kolege di-džejevi pritom nemaju nikakvu moralnu barijeru da skinu pesmu na licu mesta i puste sa telefona. Da pojasnim, to vam je kao da ćevape pravite u mikrotalasnoj. Da su svi vlasnici restorana pravili ćevape tako, ćevapa više ne bi ni bilo, jer to prosto ne valja. Potražiti na internetu reč „etika“.