Granice Srbije kroz vekove

Nekoliko vekova pre nego što je počeo da bombarduje ovdašnji živalj agresorskim kobasicama i antisrpskim sirevima, Gerard Merkator je pravio odlične geografske karte i globuse, što mu je donelo trajnu slavu. Jedina uistinu velika nevolja u životu bila mu je optužba za jeres iz 1544. godine, zbog koje je bio utamničen sedam meseci. Skromna kazna, rekli bi današnji ultrasrbi, za to što je na njegovoj karti ovih prostora iz 16. veka Srbija u levom ćošku, a u centru pažnje posmatrača nalaze se Bugarska, Vlaška i Moldavska. Da i ne pominjemo da nigde nema onih važnih linija kojima od osnovne škole decu učimo gde smo mi, a gde je ono drugo, odakle nam dolaze agresorski sirevi.


G. Merkator, Karta Vlaške, Srbije, Bugarske i Rumelije, Amsterdam, 1610, ručno bojen bakrorez

Izložbu Srbija na karti Evrope i sveta, autorki dr Olivere Stefanović i Maše Miloradović, pored bakroreza po Merkatoru, čini još tridesetak mapa kartografske zbirke Narodne biblioteke Srbije. Od 16. veka do juče na njima su radili Martin Štir, Đakomo Kanteli da Vinjola, Kristof Vajgel, Deroko, Cvijić i brojna druga imena koja su nam omogućila da svet barem na papiru bude koliko-toliko pouzdan. Većinom kartografiju predstavljaju kao tegobnu nauku.


G. Merkator, Mali atlas, Amsterdam, 1631, ručno bojen

Da bi se to shvatilo, dovoljno je videti virtuozni bakrorez Karta granica po Karlovačkom miru, rađen po Vajgelu oko 1699, na kome su se autori potrudili da makar konturama predstave Slankamen, Petrovaradin, Beograd, Bihać i druge gradove-tvrđave, ili takođe bakroreznu Kartu Požarevačkog mira Mateusa Zojtera iz 1720, i setiti se da su granice ucrtane na tim remek-delima važile jedva dvadesetak godina, smešni odsečak istorije. Srbi će se rado slikati pred Posartovom litografskom Kartom Srbije iz 1820 - Prischtina i Wutschitern na njoj su u sastavu Srbije, bez obzira na to što je takvo što u 19. veku spadalo u domen snova. Doduše, na toj nam mapi istorijski ispravno nedostaju Mitrowitz i Pantsowa. A Srebrnitza je zlokobno blizu tamnim nijansama Srbije.


F. fon Rejli, Karta Srbije, Beč, 1791, ručno bojena karta

Uopšte, zabavno je posmatrati stare mape sa pozicija savremene istorije. Na Karti Srbije i Crne Gore Jovana Cvijića iz 1911. sa jugozapadnim susedima se ne dodirujemo. Tim geografskim procepom najavljen je politički procep koji će se definitivno materijalizovati 95 godina kasnije. Što je taj bledi procep Sandžak, alijas Raška, dobro simboliše naše danas često bledo znanje o običajima i tokovima tog dela sveta. No, pored svih granica, pa i čitavih državnih entiteta koji nastaju i iščezavaju kroz vekove ovih mapa, o fluidnosti istorije ipak najbolje svedoči jedna karta nad kojom su se geografiji učili i čitaoci NIN-a. Na stranu granice sa mape Narodne Republike Srbije iz 1955, koje i danas stoje otprilike tamo gde su bile, samo podebljane, istorija je zbrisala čitavo zaglavlje mape i Narodnu republiku i petokraku i sunce i klasje. A za to joj je trebalo manje vremena nego što je na planeti proveo veliki Merkator. 


F. Posart, Karta Srbije, oko 1820, litografija


J. Cvijić, Karta Srbije i Crne Gore, Beograd, 1911.


Narodna Republika Srbija, 1955.