Arhiva

Plašenje naroda

Tijana Prodanović za NIN iz Atine | 20. septembar 2023 | 01:00
Plašenje naroda


Stolarska radionica. Servis za popravku bicikala. Muzički studio. Kafe-restoran za vegane. Prostorija za filmske projekcije. Biblioteka. Sobe za sastanke. Učionica. Ostava u kojoj se čuva polovna odeća. Fiskulturna sala. Pista za penjanje. Radionica za šivenje. Svlačionice. I jedan sto za stoni tenis. Upravo ovakav sadržaj jednog javnog prostora - po tumačenju grčke policije - predstavlja opasnost za javni red i mir i ukazuje na to da se radi o bazi jedne terorističke organizacije.

Skvoteri iz jednog takvog prostora, koji se nalazi u centru Atine, objavili su pre izvesnog vremena na internetu detaljan plan zgrade u kojoj obitavaju (nekadašnje kuće Marije Kalas), izražavajući na ovaj način svoj (ironičan) stav na iznenadno zatvaranje drugog, najpoznatijeg atinskog skvota. Snažne policijske snage, u prisustvu državnog tužioca, pre nekih mesec dana iznenada su upale u Vilu Amalija, neoklasicističko zdanje gde je poslednje 22 godine bio smešten jedan od najstarijih skvotova grčke prestonice, pretražili zgradu i zapečatili je.

IZGOVORI
Prvo zvanično saopštenje policije se zasnivalo na (navodnim) optužbama o trgovini narkoticima. Kada je policija uspela da pronađe u vili toliko narkotika, koliko je otprilike potrebno za zavijanje jednog džointa, povod za zatvaranje skvota je malo korigovan. Ilegalno posedovanje oružja poslužilo je vlastima kao nova inspiracija za argumentaciju zatvaranja ovog prostora. A pod posedovanjem oružja mislilo se na nekoliko praćki, eksplozive u vidu gasa za grejanje, te nekoliko praznih pivskih flaša. Sudeći po ovome, svako grčko domaćinstvo koje savesno reciklira staklene predmete može se smatrati potencijalnim izvorom terorističkih akcija. A što se tiče gasa za grejanje, tu nema naročite opasnosti za građane, pošto se zbog (poreski naglo) povećane cene istog, malo Grka ove godine njime i snabdelo.

Ista ta domaćinstva, isti ti domaćini, oni su na čiji glas računa (nestabilna) vladajuća koalicija, u pokušaju da ukaže na opasnosti i izvore terorizma i nasilja u zemlji. Baš taj, korektni i mediokritetski deo stanovništva pokušava da zadrži na svojoj strani (zakona) ministar za zaštitu građana (kako se elegantno zapravo zove ministar unutrašnjih poslova), kroz polusatni monolog u udarnom televizijskom terminu, kada terorističkim organizacijama naziva kulturne centre koje su neki drugi građani napravili od napuštenih starih vila, godinama ostavljenih na milost i nemilost grčke birokratije.

A upiranje prstom je veoma jednostavno, kao što je i širenje atmosfere straha laka zanimacija u zemlji u kojoj je zvanična nezaposlenost 27 odsto (a nezvanična i do 40 odsto), u kojoj su politički skandali svakodnevica, a sudski procesi za iste zataškani stavljanjem akcenta na bombu u tržnom centru i terorističke napade na kuće renomiranih novinara. Trgovina strahom je jedino što se u ovom trenutku dobro kotira na grčkom tržištu. Domaćinima se prvo plasira ideja o terorizmu na atinskim ulicama, u metrou i po šoping centrima, a onda im se proda (zajedno sa strahom) ceo taj paket, koji uključuje i televizijsku sigurnost.

Vlast Nove demokratije - uz svesrdnu pomoć medija - pokušava da osvoji taj prazan prostor između sve brojnijih glasača ekstremno desne Zlatne zore i, u poslednje vreme u stabilnom usponu, liberalno leve Sirize. Pokušava da proda zaštitu tom mirnom građaninu koji je pomiren sa teškom situacijom, koji se ni zbog čega ne buni, ne demonstrira i ne voli da ga bude iz popodnevne sijeste, koja je postala zapravo celodnevna. U nedostatku doskora svakodnevnih domaćih sapunica, režiraju samo za njih, svako veče u udarnom terminu, savremenu istoriju na način holivudske akcione fikcije. Građani, međutim, govore o drugačijoj realnosti od one predstavljene u medijima i svedoče na drugi način o svim tim (sada ugašenim) gradskim bazama terorizma. Oni govore o istorijskim prostorima u kojima je obitavala nemirna (otud valjda zaključak da su u pitanju terorističke organizacije) omladina i studenti. Organizovali su koncerte rok grupa (još jedna ružna reč, po vokabularu i dalje aktivne u svemu ovome Pravoslavne crkve), izložbe, pozorišne predstave i performanse, filmske projekcije, radionice i žurke, udomljavali beskućnike.

OTPOR
Takođe je činjenica da u skvotovima zaista obitavaju i tzv. anarhisti. I sa njihove strane postoji veliki broj politički ili društveno aktivnih građana koji - za ličnu upotrebu doduše - režiraju neku drugu, fiktivnu stvarnost. Pozivajući se na svoje nadrealne manifeste, zasnovane na idejama levih filozofa, pružaju otpor radi otpora, bez suštinskog smisla i sa stavovima argumentovanim na slabim temeljima. Ali to je već neka druga priča. Bilo kako bilo, građani čiji su komšiluk u degradiranim krajevima grada doskoro činili Amalija i druge napuštene vile, upravo su zbog njihovog prisustva bili oslobođeni sukoba neonacista i imigranata, koji su za neka druga susedstva postali svakodnevica. Od sada će ih štititi - i domaćine i njihove komšije - pripadnici Zlatne zore, koji su ionako odavno u skupštini zahtevali zatvaranje vile Amalija i ostalih skvotova.

Sve bi ovo možda zvučalo kao neosnovana i glupava (a veoma u modi) teorija zavere, da nije mnogo ozbiljnije i opasnije od toga. Jer, ako se vratimo na onaj brisani prostor između ekstremne desnice i liberalne levice, time što jednoj nestabilnoj naciji servira još više jasno usmerenog straha, vlast ubrzava njihovo spajanje. Naravno, ne u ideološkom, nego u smislu tendencije međusobnog istrebljenja. A to je nešto što sigurno neće dovesti do bolje svakodnevice ni za domaćine, ni za njihove komšije, a kamoli za strance u Grčkoj.

Za to vreme, preferencije grčkih glasača ubrzano se menjaju, u zavisnosti od medija na kojem se objavljuju, od komercijalnih televizijskih kanala do alternativnih internet portala, od stabilne prednosti (sve desnije) ND do ponovnog skoka Sirize. A u daljini se čuje - rafalom iz pištolja - pozdrav poslednjem preživelom generalu iz vremena vojne hunte, od njegovih savremenih simpatizera.

I da ne zaboravimo: skvot sa početka priče je, naravno, takođe zatvoren (ubrzo nakon što su oni koji su prostor koristili objavili - fotografski - sadržaj svih prostorija). Verovatno zbog sumnjivog stola za ping-pong. 

Batine kao poruka

U trenutku dok se ovaj tekst zaključuje, svim grčkim medijima dominiraju fotografije četvorice dvadesetogodišnjaka, terorista koji su pre nekoliko dana pokušali da izvrše dvostruku pljačku banke u jednom manjem gradu. Izvesno je da je policija javnosti predočila fotografije ovih od policijskih batina unakaženih lica ne toliko da bi se busala činjenicom kako štiti lojalne građane, već kako bi zaplašila one druge, neposlušne i sklonije revolucionarnim idejama. Ono što je manje sigurno jeste da li je nespretnim retuširanjem ovih premlaćenih lica - u najboljem slučaju odrađenom u programu Paint - policija pokušala da sakrije one najgore rane ili da još ponešto doda, ne bi li zastrašujuća kazna delovala još uverljivije. U svakom slučaju, Grčka se u ovom trenutku davi u iskonstruisanom terorizmu - onom političkom i medijskom, retuširanom; ili onom revolucionarnom, u kome se konkretne akcije prepuštaju deci nezreloj za otpor koji ne bi ličio na jednokratnu eksploziju gneva.