Nije dosta kliknuti

Može reči iz jednog jezika da zameni rečima iz drugog. Tako se već onda radilo, na primer, u kanadskoj meteorološkoj službi, za izveštaje i prognoze na engleskom i francuskom, ali tu je u pitanju mali broj jasno određenih termina, a stil i gramatika nisu bitni. Pravi prevodilac, budući da je većina reči višeznačna, mora da odluči koji od mogućih stranih izraza da upotrebi, a uz to da primeni složena gramatička pravila. To kompjuter nije umeo onda, a ne ume ni danas. Ipak, nauka je nauka, a biznis je biznis. Prodavci softvera setili su se da obično zamenjivanje reči ponude kao prevod: kliknite „Translate“ i gotov posao! Otuda mejlovi kao onaj citiran u prošlom broju, u kome se na potpuno nesuvisle rečenice („Trenutno smo nadogradnju sve nalog da tek pokrenutog...“) nadovezuju engleske reči napisane ćirilicom („vebmail“, „copiright“, „access“) i anglosrpski („popunite formu ispod“, bukvalni prevod od „fill in the form below“, gde form ne znači forma nego formular). Izgleda da na polju komunikacije svaki tehnički napredak povlači za sobom nazadovanje ljudskih veština. Predmet „krasnopis“ iščezao je iz osnovnih škola kad je pisaća mašina ušla u široku upotrebu. Umetnost pisanja pisama zadobila je težak udarac pronalaskom telefona. Danas je komunikacija opet velikim delom pisana, ali u i‑mejlovima (da SMS i ne pominjemo) gotovo niko ne vodi računa o stilu i lepoti izražavanja. Što biste se mučili kad znate da poruka neće završiti u nečijoj fioci, nego će odmah ili kroz nekoliko nedelja biti „deletirana“?