Beograd spava

Moj stav na tu temu je da postoje ljudi koji su produktivniji i bolji noću i samo tako im je fino, jeste da to nije popularna forma života, ali tu je i niko ne sme sebi da daje za pravo da je ukine. Zakon tržišta je međutim nemilosrdan i onog momenta kad se ispostavi da nešto nije popularno međ plebsom to nešto prestaje da postoji. Tako dolazimo i do aktuelne teme koja se zove ukidanje emisije „Još uvek budni sa Ivon“ sa beogradske televizije Studio B. Emisija je ukinuta usred nedelje, usred sezone, bez prethodne najave, a autorka prebačena u popodnevni program. Kao razlog navodi se nedostatak novca za produkciju. Da pojasnimo – svi ljudi koji rade na toj emisiji već su, što se kaže, „na plati“ u toj medijskoj kući, pa je sasvim svejedno da li rade Ivon ili vesti u 11, a ako neko na pola sezone shvati da nije dobro izračunao šta sebi može da priušti to je onda njegova kardinalna greška za koju sam treba da snosi odgovornost. Takođe, poznato je da je ovo televizija grada Beograda te da se finansira iz budžeta grada. Da nije tako ne bi bilo ni tog popodnevnog programa ni religiozno-filozofske emisije pod nazivom „Agape“, već bi i ovom televizijom zavladali formati koji profitiraju od ekranizacije ljudske nesreće, blamiranja pred kamerama ili živog prenosa nečijeg seksa. Pravi razlozi sa brisanje ove emisije iz programske šeme sigurno su mnogo banalniji nego što je iko u stanju javno da prizna. Mogu da naslutim da je neka sitna lična korist presudila poslednjoj televizijskoj emisiji koja nije skrojena po ukusu nepismenih i u kojoj ne vlada trend epileptičnih priloga već sagovornici dobiju šansu da nešto kažu, a publika da sazna i za ona gorepomenuta večernja i noćna dešavanja, nekakav kulturni i zabavni život koji je izgubio sve svoje sekunde u medijima.