Tužbe odmah povući

Foto Oliver Bunić

Poseta šefa srpske diplomatije Zagrebu i nedavni dolazak hrvatskog premijera u Beograd, otopljavaju nepotrebno zaleđene odnose Srbije i Hrvatske zbog oslobađajuće presude Haškog suda dvojici hrvatskih generala. To je dobro, ali ne i dovoljno. Susreti moraju biti češći i lišeni svih predrasuda i ratnih trauma, kaže za NIN Vuk Drašković, nekadašnji ministar spoljnih poslova. On se nada i skorom razgovoru dvojice predsednika. Svestrana saradnja u interesu je građana obe države. Od te saradnje štetu mogu imati samo ljudi kojima je mržnja zanimanje, a ono što je štetno za njih korisno je za sve druge, tvrdi lider SPO-a.

Najavljeno je i formiranje mešovite komisije koja će se baviti i povlačenjem tužbi za genocid?

Neka se komisija bavi životnim i statusnim pitanjima Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji, vraćanjem uzurpirane imovine ili kulturnog blaga. Neka se bavi nestalim u ratovima, nadoknadama porodicama žrtava, osnivanjem zajedničkog fonda solidarnosti... Ta komisija, međutim, ne bi trebalo da razmatra povlačenje tužbe Hrvatske za genocid protiv Srbije i kontratužbe Srbije. Za to sam da te tužbe budu odmah povučene.

Zagreb je zadovoljan statusom hrvatske manjine u Srbiji? Da li treba insistirati na reciprocitetu?

Reciprocitet u pitanjima koja, najčešće, nisu recipročna, nije reciprocitet. U Srbiji nije bilo ni Oluje ni Bljeska ni etničkog čišćenja, osim u jednom selu, a i tada bez učešća vojske. U Srbiji se, istovremeno, Hrvati nisu latili oružja, a Srbi u Hrvatskoj jesu. U Srbiji nisu oduzimane Hrvatima plate, penzije, ni stanovi. Problemi su mnogi i obostrani, ali nisu recipročni. Držimo se evropskih zakona i standarda, sa iskrenom političkom voljom da budemo u službi žrtava i prognanih.

Mislite li da se i zbog pritiska iz Brisela Hrvatska zalaže za prijem Srbije u EU?

Verujem da Hrvatska, bez ikakvih kalkulacija, želi da pomogne evropske integracije Srbije. U Zagrebu se uočljivo trude da budu Evropa, i to je za pohvalu. Daleko su, ipak, u mnogo čemu, od Evrope, a naročito kad je reč o ignorisanju ili sporom rešavanju nevolja tamošnjih Srba i onih koji žele tamo da se vrate. I mi smo daleko od Evrope. Sutra ćemo se sa Hrvatskom sresti u toj Evropi. Moramo, i jedni i drugi da se ugledamo na Nemce i Francuze, bez obzira na to što će nas, uvek, pomalo opterećivati preterana srodnost. Krleža je govorio da Srbe i Hrvate razdvajaju isto poreklo i jezik. Surovost zločina u Drugom svetskom i nedavnom ratu kao da je, zaista, nošena krilima srodnosti dva naroda.

Šta očekujete od utakmice Srbija -Hrvatska i kako gledate na otpor stanovnika Vukovara prema ćirilici?

Biće dosta maloumnih koji će, i na toj utakmici, mržnjom ispoljavati svoj patriotizam. Ne ustupajmo im prostor u medijima, učinimo ih nemim. I naša i hrvatska reprezentacija na Maksimiru moraju igrati samo fudbal. Čitaće se ćirilica u Vukovaru, jer tako nalažu zakoni EU. Nažalost, takav odnos prema pismu još ne nalaže kulturna svest mnogih Hrvata, a i Srba. Ne zatvarajmo oči ni pred anatemisanjem latinice u Srbiji. Javno se, čak i sa vrhova naše crkve, može čuti da nije Srbin niko ko se služi latinicom! Lek je u Evropi. Na novoj novčanici evra je i latinica i ćirilica. Srpske patriote i hrvatski domoljubi neće cepati te novčanice.