19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Neko se ovih dana našalio da Vladimir Putin može sve - tokom prošle godine rešavao je najrazličitije zadatke u unutrašnjoj i spoljnoj politici, učestvovao u međunarodnim samitima, putovao po zemlji i inostranstvu, sreo se sa Barakom Obamom, kontrolisao obnovu Krimska, grada postradalog od poplave, navijao za ruske olimpijce u Londonu... jedino nije uspeo da nauči ministre da rade, iako je tokom godine neke opominjao, a neke i oslobodio dužnosti. Tokom podnošenja godišnjeg izveštaja predsedniku o učinku vlade pokazalo se da nije realizovana trećina ukaza koji se tiču predizbornih obećanja. Taj sastanak su ministri sa strepnjom očekivali, a mediji su unapred napravili spisak za odstrel neki su navijali da ode cela vlada sa Medvedevom na čelu, dok su drugi očekivali smenu ministara. Nije ih bilo teško nabrojati jer se zna da su u najtežoj situaciji zdravstvo, obrazovanje i putevi. Putin, međutim, nije bio ni izbliza onako oštar kao što se očekivalo, mada nije propustio da prokomentariše kako njega stalno kritikuju za ručno upravljanje državom, a da pritom, sistem sa takvim radom ministara, ne može da funkcioniše.
Ministri se, po običaju, nisu suprotstavili takvoj oceni, ali je Vladislav Surkov, zamenik premijera, zadužen u vladi upravo za kontrolu ispunjavanja zadataka, vrlo opušteno, onako kako retko ko razgovara s Putinom, objasnio da situacija i nije tako loša jer je vlada ispunila dve trećine zadataka. Formalno, na papiru, vlada je radila besprekorno. Dobio je odgovor da ne treba raditi na papiru i da takav papir nikome nije potreban. I na tome se priča završila. Zato je kao grom iz vedra neba odjeknula vest koja se sutradan pojavila na sajtu Kremlja, da je Surkov oslobođen dužnosti, na sopstveni zahtev! Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov rekao je da je ostavka između ostalog, vezana i za neispunjavanje predsednikovih ukaza. Ostalo je nejasno šta znači između ostalog. A to je očigledno ključ, jer ljudi tog ranga ne odlaze tek tako. Bivši vicepremijer, ali istovremeno i član više od deset vladinih komisija, od kojih je u osam na čelu, nije želeo da komentariše ostavku učiniće to kad bude vreme, izjavio je.
Vladislav Surkov nazivan je godinama sivom eminencijom Kremlja. Smatra se da je on formirao aktuelni politički sistem u Rusiji. On je autor i termina suverena demokratija, toliko kritikovanog u svetu. Sa ideologijom koju je stvarao Surkov, Rusija je izašla iz perioda u kome su se vodile bitke bez pravila za novac i vlast i u kome su milioni ljudi izgubili ne samo novac i imovinu, nego i iluzije o demokratiji. Kad Zapad kaže demokratija, misli na naša prirodna bogatstva, umeo je da kaže. NJegove kolege, sadašnje i bivše, opisuju ga kao čoveka koji mnogo čita, koji menja ideologije jednako lako kao šefove, isto kao što je uostalom promenio i ime od Aslambeja Dudajeva postao je Vladislav Surkov (otac mu je Čečen, majka Ruskinja). Uz njegovu pomoć država uspeva da uspostavi kontrolu nad sredstvima dobijenim od izvoza nafte i da ih usmeri na socijalne projekte. NJemu se pripisuje stvaranje partije Pravedna Rusija kada je parlamentu bila potrebna druga noga (prva je bila Jedinstvena Rusija). Kad je smatrao da je to potrebno za učvršćenje Putinove vlasti, organizovao je pokret Naši. A kada je Pravedna Rusija postala nepotrebna, njen uticaj je minimalizovan...
MANIPULATOR
Oni koji ga ne vole kažu da je vodio politiku spletkareći i igrajući uglavnom dvostruke igre, da je bio genijalni politički manipulator, dok oni drugi smatraju da je njegova uloga bila veoma važna i potrebna. Kad je Medvedev došao na čelo države, Surkov je prebačen u njegovu administraciju. Tako je njegov uticaj na politički život zemlje drastično smanjen. Neki izvori tvrde da je uzrok tome činjenica da je, navodno, bio protiv Putinove treće kandidature za predsednika. Mada drugi tvrde da se Putinov odnos prema njemu nije ni najmanje izmenio. U svakom slučaju, čovek koji je iz senke vukao sve konce ruske unutrašnje politike, doveden je u situaciju da se bavi banalnim problemom efikasnosti pojedinih ministara. A to se odmah reflektuje na odnos političke elite prema njemu uvrediti Surkova nekada je bilo nezamislivo, a nedavno je jedan general dozvolio sebi da uđe u polemiku s njim. Možda se rukovodstvu države učinilo da mu usluge Surkova više nisu potrebne zato što je situacija u zemlji prilično stabilna, parlament poslušan, opozicija marginalizovana zahvaljujući između ostalog i Surkovu. Ali, stabilizacija jede svoju decu, rekao je upravo on. Ili je Surkov jedini shvatio da je predsednik, iako je formalno prihvatio izveštaj vlade, svojim zahtevom da mu ministri lično odgovaraju za ispunjenje svojih obaveza, vladu potpuno potčinio sebi. A u tehničkoj vladi, tamo gde nema nikakve kreativnosti, izazova, čovek takvog kalibra nema šta da radi. U administraciji predsednika je bio daleko zaštićeniji i sklonjen od očiju javnosti, a ruke su mu bile odrešene... Sistem, izgleda, nije umeo da mu nađe odgovarajuće mesto.
ULOGE
U svakom slučaju, posao vicepremijera i brojne birokratske obaveze zamarali su Surkova. Postoji verzija da je želeo da ode još pre pola godine, ali da Medvedev nije želeo da se odrekne njegovih usluga. Neki, opet, smatraju da je odlazak Surkova indirektno udar na premijera (Surkov je treći smenjeni ministar u ovoj vladi) od momenta Putinovog povratka u Kremlj jedan deo političkih analitičara broji dane do smenjivanja Medvedeva. Sa svojim liberalnim imidžom on im se nikako ne uklapa u politiku autoritarnog Putina. Kao da su svi zaboravili da su njih dvojica, takvi kakvi su, odlično funkcionisali prethodne četiri godine, mada u obrnutim ulogama. I da je Medvedev časno ispunio obećanje dato Putinu da će se posle prvog mandata povući. Ne liči na Putina da ne vrati uslugu. Zato je Medvedevu, uprkos svakodnevnim nagađanjima o njegovoj skoroj smeni, najverovatnije, garantovan ostanak u fotelji premijera sve do kraja mandata, makar i na ovaj način.
Zašto je Surkov otišao, ostaće tajna sve dok ili on ili Kremlj ne odluče da je otkriju, ali jedno je sigurno tako talentovanog političara, čoveka sposobnog da reši praktično svaki zadatak, ma kako se drugi prema tom zadatku odnosili, Kremlj još dugo neće imati. Osim ako se Surkovu ne nađe neko drugo mesto u sistemu. U svakom slučaju, ostavio je dubok trag u ruskom političkom sistemu, a na njega će uvek podsećati bar dva politička termina: suverena demokratija i surkovska propaganda.
