Odnos prema agraru meri se budžetom

Ključni problem srpske poljoprivrede i sela je odsustvo političke volje da se definiše naučno-stručno utemeljena dugoročna Strategija održivog razvoja agroprivrede i sela, koja bi se realizovala nezavisno od ličnih opredeljenja prečesto promenljivih i po pravilu nestručnih ili u ovu oblast nedovoljno upućenih ministara poljoprivrede u brojnim dosadašnjim i eventualno budućim koalicionim vladama. Iz toga proizlaze svi drugi problemi (organizacioni, institucionalni, resursno-ekološki, budžetsko-finansijski, tehničko-tehnološki, imovinsko pravni, regionalno demografski i infrastrukturni,...) koji već tri decenije srpsku agroprivredu i selo, sa povremenim malobrojnim uspesima pojedinih agrarnih projekata, održavaju ispod nivoa proizvodnje i ekonomske i socijalne održivosti koje smo imali u periodu pre dezintegracije SFRJ.

STRATEGIJA
Za razliku od daleko brojnijih pristalica izolovanog planiranja razvoja poljoprivrede samo kao sirovinske delatnosti što neumitno vodi ka proizvodnoj, ekonomskoj i ekološkoj devastaciji najvećeg broja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i čitavih strateški vrlo značajnih regiona u Srbiji, Strategija razvoja agroprivrede bi trebalo da omogući usklađeniji proizvodno-ekonomski, socijalno-demografski i ekološki održivi razvoj predfarmerskog, farmerskog i postfarmerskog sektora.
Poljoprivreda jeste jedna od razvojnih šansi. Ona može da obezbedi značajno veće upošljavanje, ali ne i ekonomski i socijalno održivo upošljavanje oko 800.000 nezaposlenih.

Sadašnja i sve buduće vlade treba poljoprivredi i selu da usmere deo budžeta srazmeran njihovom proizvodno-ekonomskom, demografskom i teritorijalnom učešću i značaju u ravnomernom privrednom i regionalnom razvoju. Posebna pažnja treba da bude usmerena poboljšavanju organizacije i položaja poljoprivrednika i svih oblika njihovog udruživanja posebno zadrugarstva radi održivog aktiviranja raspoloživih proizvodnih resursa oko 630.000 porodičnih gazdinstava i njihovih proizvodnih kapaciteta, da podstiče projekte korišćenja raspoloživih izvora tople vode za plastenike i staklenike, uređenja vodotoka i akumulacija za navodnjavanje, komasacije i drugih mera uređenja i zaštite zemljišta, značajnijeg povećanja broja poljoprivrednih savetodavaca, podsticanje izgradnje regionalnih centara za otkup, doradu i plasman poljoprivrednih proizvoda, poboljšanje infrastukture u selima...

SUBVENCIJE
Istovremeno, političke partije treba na svojim listama kandidata značajno da povećaju prisustvo uspešnih poljoprivrednika i dobrih seoskih domaćina srazmerno njihovoj strukturnoj zastupljenosti. Kada bi glasali samo za kandidate iz svoje branše i svoje teritorije, poljoprivrednici bi osvojili 27, a stanovnici ruralnih područja više od 130 od ukupno 250 poslaničkih mesta. Pošto tuđa ruka svrab ne češe, ako poljoprivrednika i ubuduće ne bude u Skupštini, gde se usvajaju zakoni i mere za podsticaj agrara, teško je očekivati da će antiagrarni i antiruralni poslanici glasati za bolji položaj poljoprivrede i sela.

Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju je prvi naš zakon u oblasti subvencija i podsticaja za razvoj poljoprivrede i sela, ali još nisam video čak ni obećano ekonomsko obrazloženje tog zakona, a o njegovim efektima je prerano govoriti budući da do sredine maja još nijedan dinar iz ovogodišnjeg agrarnog budžeta nije dospeo u ruke poljoprivrednika i seoskih stanovnika. Dobro je što je obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje ukinuto kao uslov za pravo na subvencije i što su, pored oranica, u sistem subvenicija uključene i površine pod voćnjacima, vinogradima i livadama, jer će to doprineti ravnomernijoj regionalnoj distribuciji subvencija po tom osnovu između Vojvodine i centralne Srbije, budući da je od 2009. do 2011. oko 75 odsto subvencija odlazilo u Vojvodinu, na kojoj se nalazi svega 40 odsto ukupno obradivog zemljišta.

BUDŽET
Posebno je nepovoljno što će znatan deo novca iz agrarnog budžeta u 2013. pripasti velikim agrobiznis kompanijama i preduzećima sa velikim brojem umatičenih grla stoke i ona će po tom osnovu imati mnogo bolje efekte ekonomije obima. Pojedine od tih kompanija dobiće i po nekoliko stotina miliona dinara bespovratnih sredstava na osnovu podsticaja za umatičena grla stoke, premije za mleko i dodatnih subvencija za organsku proizvodnju mleka!
Na drugoj strani, sitnija porodična gazdinstva su ostala hendikepirana za subvencije u stočarskoj proizvodnji jer su propisane količine za minimalnu isporuku mleka i broja umatičenih i tovnih grla neprimerene ogromnom broju porodičnih gazdinstava čiji su posedi do pet hektara, a njih je, po popisu iz 2012. skoro 490.000 ili 77,5 odsto od ukupno 628.000 porodičnih gazdinstava.

A, možda je to i planski urađeno pod pritiscima spolja da se, pre eventualnog ulaska u EU i njenog iskustva sa ogromnim brojem porodičnih gazdinstava u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj, eliminiše najveći broj potencijalnih korisnika njihovog agrarnog budžeta. Uostalom, u Srbiji je, uvažavajući i razlike u definicijama porodičnog odnosno individualnog poljoprivrednog gazdinstva, u periodu od 2002. do 2012. likvidirano više od 150.000 sitnijih, ili svako peto gazdinstvo koje je postojalo po popisu iz 2002. Otuda danas imamo i stotine, a u vreme eventualnog ulaska u EU imaćemo i preko hiljadu pustih sela u Srbiji mada EU ne treba kriviti za našu pogrešnu agrarno-ruralnu i regionalnu (ne)razvojnu politiku!

Agrarni budžet je nominalno povećan u 2013. ali je i dalje realno mali jer je sada znatno veći broj registrovanih korisnika i šire su osnove za korišćenje subvencija uključujući i najveće agrobiznis kompanije u Srbiji. Zato predlažem da se, kao i kod ograničenja za biljnu proizvodnju na 100 hektara, zakon hitno promeni i ukine pravo na subvencije za farme sa preko 100 muznih krava ili uslovnih tovnih grla stoke.

O regionalno ravnomernijem razvoju poljoprivrede i sela svakako bi drugačije govorili kada bi i mladi poljoprivrednici dobijali po 10.000 evra, a mladi bračni parovi poljoprivrednika po 20.000 evra za njihovo upošljavanje na svom gazdinstvu ili kada bi država u merama socijalne politike izjednačila poljoprivrednice kao porodilje sa onima koje rade u kompanijama, za čije je upošljavanje država donirala po 10.000 evra!



MORATORIJUM
U procesu približavanja Srbije EU trebalo bi tražiti reviziju već prihvaćenih sporazuma i status koji imaju pojedine članice EU, koje su i pored desetogodišnjeg i dužeg moratorijuma na prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, čak menjale i svoj ustav da bi unele trajnu takvu zabranu (Mađarska) ili su se već u procesu pretpristupnih pregovora izborile za dugogodišnju zabranu prodaje strancima privatnog poljoprivrednog zemljišta (712 godina od ulaska u EU) ili čak i za trajnu zabranu prodaje državnog zemljišta (Hrvatska) a mi sve češće raspravljamo da li da pod hitno rasprodamo i zemljište u državnoj svojini!? Inače, zemljišna politika ima više nacionalno značajnih dimenzija, a jedna od njih je i stalno rastuća cena poljoprivrednog zemljišta, čija je cena u slovenačkom Pomurju već preko 25.000 evra za hektar a mi se hvalimo sa dobijenih 12.000 do 15.000 evra po hektaru černozema.

Predstojeće napuštanje CEFTA i ulazak Hrvatske u EU, ukoliko ona uz pomoć EU ne izbori i dalje zadržavanje sadašnjih privilegija, omogućiće, ukoliko budemo imali proizvoda, značajno veći izvoz na tržište preostalih zemalja CEFTA (posebno u BiH), a to povećanje bi moglo iznositi čak i pola milijarde evra.

Istovremeno, Hrvatska će ulaskom u EU dobiti pristup značajnijim sredstvima njihovih agrarnih fondova i posebno kreditima sa neuporedivo nižim kamatama, pa bi se investitori iz Hrvatske mogli pojaviti kao kupci i još veći posednici zemljišta i vlasnici novoizgrađenih ili kupoprodajom preuzetih kapaciteta u prehrambenoj industriji, jer hrvatske agrobiznis kompanije teško mogu da budu cenovno i količinski konkurentni sa svojim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima na tržištu razvijenijih zemalja EU.
Bilo bi za obe agroprivrede korisno kada bi se hrvatski i srpski investitori udružili i zajednički finansirali proizvodnju hrane, pića i cigareta u Srbiji za tržišta država sa kojima Srbija ima ugovore o bescarinskoj trgovini (Rusija, Belorusija, Turska) i za tržišta trećih zemalja - u severnom delu Afrike i na Bliskom istoku.

Učešće poljoprivrede u BDP-u Srbije je po staroj metodologiji bilo u pojedinim godinama i više od 23, a po novoj je oko 10 odsto. Uz to, udeo prehrambene industrije je 6-7 odsto, tako da se zbirno u poljoprivredi i prehrambenoj industriji stvara šestina srpskog BDP-a. S druge strane, učešće prehrambene industrije u ukupnom BDP-u je oko 30 odsto, što je posledica pre svega propasti neagrarnih grana industrije.
U budućem razvoju značaj naše poljoprivrede se mora valorizovati pre svega kao zajedničko učešće poljoprivrede i prehrambene, industrije pića, stočne hrane, duvana i cigareta naročito sa većom zastupljenošću proizvoda viših faza prerade i proizvoda koji imaju geografsku oznaku porekla kojih danas imamo svega 47 u Srbiji.

Umesto izvoza sve većih količina agrarnih sirovina, Srbija treba da se orijentiše na izvoz što većih količina vrednijih prerađevina i proizvoda sa specifičnim srpskim poreklom: vina od autohtonih sorti, pirotski kačkavalj, sjenički i zlatarski beli sir, pirotsko i sjeničko jagnje i june, sušene šljive, jagodasto voće, organske proizvode... Najkraće, poljoprivredu moramo razvijati na sve više na osnovu intelektualnog kapitala i ekonomije znanja. 

Tatijana Đukanović, zamenik direktora Kompenzacionog fonda Novi Sad

Garantujemo isplatu štete

Kompenzacioni fond osnovan je Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode 2009. i osnovna mu je delatnost da garantuje isplatu štete po osnovu robnih zapisa, a promoviše i nov koncept skladištenja poljoprivrednih proizvoda, kaže Tatijana Đukanović, zamenik direktora Kompenzacionog fonda.
Koje su prednosti javnih skladišta?
Sistem pretpostavlja licencirane skladišne kapacitete, koji ispunjavaju tehničke i finansijske performanse i imaju ekskluzivno pravo izdavanja robnih zapisa za deponovanu robu poljoprivrednih proizvođača. Robnim zapisom se može trgovati, ili se može založiti kao sredstvo obezbeđenja za dobijanje bankarskih kredita. NBS kategoriše robni zapis kao adekvatno sredstvo obezbeđenja, što pored povoljnih kreditnih linija EBRD obezbeđuje i povoljnije kamatne stope. Zato poljoprivrednici nisu primorani da prodaju u jeku žetve, kada je cena po pravilu najniža, a troškove lagera subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede.
Koliko je Fond isplatio štete na račun garancija umesto javnih skladišta?
Fond nije do sada isplatio ni dinara štete. U Pravilniku o kvalitetu poljoprivrednih proizvoda koji se skladište jasno je definisano da se u javno skladište ne mogu primati zrnaste kulture kod kojih su pri prijemu utvrđeni nedostaci koji mogu ugroziti očuvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti.
Kakvo je trenutno stanje kukuruza u skladištima?
Redovnim i vanrednim inspekcijskim kontrolama nije utvrđeno da nivo aflatoksina prelazi dozvoljene granice, a u pojedinim skladištima aflatoksina uopšte nije ni bilo. Trenutno u sistemu posluje 17 skladišta, Kompenzacioni fond uz podršku EBRD tokom ove godine planira edukativne radionice u dvadesetak lokalnih samouprava kako bi proširio kapacitete u javnim skladištima i učinio ih dostupnim većem broju poljoprivrednih proizvođača.