Miris poljskog cveća

Filmske partiture, međutim, nisu prezentovane u originalnom vidu. Prearanžirane za ženske glasove, predate su akademskom horu Kolegijum muzikum i dirigentkinji Dragani Jovanović (sa izuzetkom numere Kolo iz dokumentarca o predstavi Život je san - Osma sednica, na bis izvedene pod upravom Darinke Matić Marović). To verovatno i jeste bio najveći izazov, kako kompozitoru tako i izvođačima, postići zvuk koji će slušaocu doneti (muzičku) atmosferu posve različitih filmova i izvođačkih sastava, stilova i formi: frula, sintisajzera, gudača, rokenrol instrumentarijuma;
numera u stilu folklora, bugija, pop ili rok muzike, klasičnih, džez, duhovnih...

Interpretatorke, njih tridesetak, uz soliste Oliveru Tičević (sopran), Maju Mijatović (mecosopran) i Darka Manića (bas), perkusionistu Aleksandra Radulovića i kontrabasistu Ivana Maksimovića, nisu u tom smislu imale nedoumice. Tumačenja su dovedena do perfekcije, željena raspoloženja precizno definisana: komikom obojena trilerska napetost u muzici iz filma Tito i ja, neobuzdani Balkan ekspres; lirična i setna Cveta trešnja (Sabirni centar); nostalgija kao obeležje teme Jagoda u grlu; senzualnost Lepote poroka; ubedljivo koncipirana crnohumorna slika grobarskih strategija junaka Maratonaca; postignut molitveni duh, čak duhovna egzaltacija - posezanje za verom u opasnim i mučnim vremenima o kojima govori Vreme čuda (numera Svjati bože). Flojd (Nacionalna klasa), jeste dinamičan i moćan, urbana himna ovih prostora. Simjanovićeve partiture nadahnute narodnom tradicijom (Petrijin venac, Virdžina), umešno su vođene rukom Jovanovićeve i nisu odlutale u folklorizam. Možemo, štaviše, da kažemo da su zadržale Miris poljskog cveća.
Ozvučenje se pokazalo kao dobar potez jer je velika i ne odveć akustična dvorana tako bila ispunjena muzikom. Uostalom, filmska muzika do auditorijuma dolazi sa zvučnika i predviđeno je da bude glasna.