Sramota veća od bede

Foto Dejan Živančević

Isidora Žebeljan spada u red malobrojnih umetnika iz Srbije koji se visoko kotiraju na međunarodnoj muzičkoj sceni. To, između ostalog, znači da je pozivaju na velike festivale naručujući od nje kompozicije koje se premijerno izvode. Ona je jedna od osam kompozitora iz celog sveta koji su pozvani od strane Siti of London festivala, da za otvaranje ove manifestacije napišu kompozicije o pojedinim gradovima. Ovaj koncert će 24. juna uživo prenositi Bi-Bi-Sijev treći kanal. Ovogodišnji festival u Bregencu, 17. jula, biće otvoren kompozicijom Isidore Žebeljan Zujte strune, u izvođenju Bečkih simfoničara.

Pre tri meseca, najmlađa članica SANU je dobila ponudu diskografske kuće Oboe klasik iz Londona da snimi CD sa svojom kamernom muzikom. Ugovor podrazumeva prema danas ustaljenom načinu funkcionisanja diskografskih kuća - da kompozitorka treba da obezbedi definitivni snimak, što podrazumeva plaćanje troškova učešća 25 muzičara: članova kamernog orkestra, dirigenta (Premil Petrović), solista (pijanista Aleksandar Madžar, sopran Aneta Ilić...), snimatelja, iznajmljivanje sale Kolarca, studija. Ukupno osam hiljada evra. Ministarstvo kulture je ovih dana, tek na zahtev TV B92 javno odgovorilo na njenu molbu od pre tri meseca nema para! Usput je Žebeljanova prozvana da zloupotrebljava svoju funkciju člana Nacionalnog saveta, te da novac traži mimo konkursa. Istina je, međutim, da ljudi iz Oboe klasika nisu znali da je konkurs prošao kada su joj uputili poziv!

Nema novca ni za postprodukciju dva domaća igrana filma koji su primljeni ove godine na festival A kategorije u Karlovim Varima, a reč je o ukupno 14 miliona dinara. Nema novca za nove filmove koji su prošli ocenu komisije Filmskog centra SrbijeNema novca, to je jedini odgovor koji umetnici svake fele, institucije kulture, i svi zainteresovani dobijaju iz Ministarstva kulture ovih meseci.

Tačno je da ga nema. Međutim, dobrim delom novca nema i zbog toga što se ništa ne radi da bi ga bilo. Srbija bi, recimo, mogla da bude lider u davanju usluga stranim filmskim i tv producentima kada bi se sprovodio član 7. Zakona o kinematografiji, koji podrazumeva primenu podsticajnih mera, a koji se sprovodi u zemljama Evrope Mađarska, Hrvatska, Češka, Francuska, Italija, Irska, Velika Britanija...kao i u SAD, Australiji, Novom Zelandu. Podsticajne mere znače da se obavlja povraćaj 20 odsto sveg novca verifikovanog u Srbiji. Srbija takođe nema odobrene filmske olakšice (opet ih ima u pomenutim zemljama) koje bi omogućile priliv novca koji bi se ovde trošio. Dva puta su Ministarstvu finansija podnošene uredbe kojima bi se to sprovelo, ali su obe odbačene sa napomenom da sada nije trenutak za to. U situaciji kada se donose restriktivne mere štednje, nije trenutak da se omogući zarada???

Bilo bi novca i za realizaciju CD sa muzikom Isidore Žebeljan, da je u Srbiji ikada bilo razumevanja, poput onog u ogromnom delu evropskih zemalja, da se od igara na sreću deo novca odvaja i za kulturu. Nažalost, poslednjih dvadesetak godina briga o kulturi je isključivo problem resornog ministra, a on je nemoćan i kad je najbolji. Kasa je najduže kod Mlađana Dinkića, a on, poznato je, ne voli ni da govori o kulturi. NJegova briga se u jednom od prethodnih mandata pokazala kad je dao, kao da je to bio njegov lični novac, milion i po evra za film Sveti Georgije ubiva aždahu koji je slavno propao, a glumcima poput jednog Dragana Nikolića, na primer, nikada nisu isplaćeni honorari. I niko iz te ekipe obogaćenih nije položio račun javnosti, naročito ne producent Lazar Ristovski.

Postoji li iko u Vladi Srbije ko će objasniti ministru Mlađanu Dinkiću da to što on radi predstavlja sistematsko uništavanje kulture u Srbiji? Ili ministar misli da je najbolja kultura ono što on, izgleda, jedino razume pesmice koje piše i izvodi sa svojim prijateljima?