Biranje bez izbora

Više od 50 miliona birača će 14. juna imati priliku da izaberu novog predsednika Islamske Republike Iran, po 11. put od pada monarhije 1979. godine. Mada i neće mnogo imati da biraju: ko god od osam odabranih kandidata bude dobio najviše glasova, vođa revolucije i vrhovni verski poglavar Ali Hamnei te oko njega okupljeni kler izaći će kao pobednici i zadržaće svu vlast za sebe.

Za vreme odlazećeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada ovaj monopol je uzrokovao napetost između državne i verske vrhuške, a za jednu od posledica ima i izbacivanje kandidata bliskog Ahmadinedžadu iz predizborne trke. Sada su mule i ajatolasi, kao uostalom i dobar deo građanstva, protiv Ahmadinedžada, koga optužuju da je svojom politikom ekonomski uništio državu.

To se videlo i u skorašnjoj TV-debati probranih kandidata, koji su imali prvi put priliku da javno iznesu neugodne podatke o stanju nacionalne privrede i društva: veliki broj fabrika je ili zatvoren ili radi s pola kapaciteta, mnoge firme ne plaćaju zaposlene, privatizacija je stala, a vojnoobaveštajne agencije presudno utiču na kretanja u industriji. Zbog međunarodnih sankcija je 3.000 trgovačkih brodova ukotvljeno u lukama, nezaposlenost je skočila na 13 odsto, 800.000 diplomiranih stručnjaka čeka na posao, stopa inflacije je preko 30 odsto, privredni rast negativan, prihodi od izvoza nafte i gasa skoro prepolovljeni... U debati su aspiranti prvi put javno rekli ono što svaki Iranac oseća već godinama: da rijal vredi sve manje, da su namirnice sve skuplje i da se od normalne plate ne može živeti. Istovremeno je većini postalo jasno i da uzrok svih ekonomskih teškoća nisu (samo) međunarodne sankcije, uvedene zbog spornog atomskog programa, već i loša domaća ekonomska politika, koju je populista Ahmadinedžad sprovodio godinama.

Nakon što je 2009. izbore dobio pod sumnjivim okolnostima - što je tada izazvalo talas masovnog nezadovoljstva, demonstracija i nereda, kao i ubistava i masovnih hapšenja i proganjanja opozicionara - Ahmadinedžad je dugo uživao podršku verskog vođe Hamneija. Vremenom je, međutim, između njih došlo do dubokog raskola. Ahmadinedžad je proteklih nekoliko godina koristio svaku priliku da izaziva vrhovnu versku vlast i Hamneija lično, trudeći se da ojača svoje pozicije. Sukob je otišao toliko daleko da su se, recimo, u februaru Ahmadinedžad i predsedavajući parlamenta Ali Laridžani i pred poslanicima uzajamno vređali, pri čemu je prvi tvrdio da je porodica ovog drugog umešana u korupciju, a ovaj uzvratio da se šef države služi mafijaškim metodama. Posle ovog obračuna Ahmadinedžad je smenio šefa tajne službe, veoma bliskog Hamneiju - ali je Hamnei odmah poništio ukaz i vratio svog čoveka na funkciju, nakon čega je ovaj odmah uhapsio jednog bliskog saradnika Ahmadinedžada

Verski lider je nedavno svima pokazao ko drži pravu vlast u zemlji i time što je sa liste kandidata za predsednika izbacio Ahmadinedžadovog prijatelja Esfandijara Rahima Mašaja, koga je odlazeći predsednik želeo za svog naslednika. Odluku je donelo Veće čuvara Revolucije, sastavljeno od 12 sveštenika i pravnika, koje je sve postavio Hamnei. To veće je od skoro 700 potencijalnih predsedničkih kandidata listu svelo na osmoro, izbacujući u tom procesu i sve prijavljene žene. A s liste kandidata izbrisan je čak i raniji predsednik Akbar Hašemi Rafsandžani, nekad jedan od najbližih saradnika pokojnog ajatolaha Homeinija i jedan od osnivača Islamske Republike.

Strani posmatrači su jedinstveni u stavu da, bez obzira na to da li će na izborima pobediti neko od čvrstorukaša ili navodnih reformista, dosadašnja unutrašnja i spoljna politika Teherana neće pretrpeti nikakve temeljne promene. To se posebno odnosi na status za Zapad spornog atomskog programa, te na podršku Asadovom režimu u Siriji. Kako kaže Mehran Barati, veteran disident koji je Iran napustio još u vreme šaha Reze Pahlavija i već dugo je profesor u Nemačkoj, ideološki moment je u Iranu toliko dominantan da će se, bez obzira na to ko će biti novi predsednik, konflikt sa svetskom zajednicom nastaviti. 

Nove američke sankcije

Sjedinjene Države su Iranu uvele nove sankcije koje se posebno odnose na iransku valutu rijal i na automobilsku industriju, saopštila je ove sedmice Bela kuća. Ova mera se obrazlaže nedovoljnom saradnjom Irana sa međunarodnom zajednicom u vezi s njegovim spornim nuklearnim programom. Sankcijama su obuhvaćeni svi koji van granica Irana imaju račune u rijalima, ili kupuju ili prodaju vršeći transakcije u iranskoj valuti; cilj je da se rijal učini neupotrebljivim van granica Irana, objasnio je jedan američki zvaničnik. Takođe, sankcijama će biti pogođeni i svi koji budu učestvovali u prodaji, isporuci ili transferu robe i usluga povezanih s iranskom industrijom motornih vozila.