Gde olupine surfuju

Pitanja su bez odgovora: kako prebroditi jaz kad najveći gaz ima brod koji tone; kad je na brodu ludaka najviše slepih putnika; kada broj slepih putnika pređe polovinu, većina odlučuje o kapetanu broda; kad na brodu ludaka kormilar upravlja kapetanom; kada brod ne može da potone u plićaku; kad krokodilske suze dižu nivo močvare; kad je izveštaja o vodostanju do guše; kad su svi argumenti pali u vodu, oni su ostali na brvnu. Što zaradimo na mostu, izgubimo na brvnu. Kriza nije duboka. Isplivala je na površinu i dubioza da državni aparat pere pare u mašini za pranje rubalja. Ko ima pravo da pita za prvi milion, nema petlju. Mali ima petlju – tvrdi Gordijev čvor. Učvršćuje pitanje: ima li išta milo kao kormilo? Čim su preuzeli kormilo, prionuli su svojski da grade brod. Graditelji su bili nestrpljivi. Umesto da sačekaju plimu, porinuli su brod na suvom. U doba suve drenovine suša je manja elementarna nepogoda od vođe. Bude i prođe. Vođe ostaju. Kako je krenulo, ostaćemo na njihovom kursu. Kuda plovi ovaj brod, najbolje znaju oni koji zarađuju na kursnim razlikama – zauzmu jedan kurs i otisnu se u političke vode. Otkad političke olupine surfuju na talasima krize, imuni smo na svetsku, ali nije svet na našu. Naše probleme. U moru problema najbolje se snalaze ajkule. Veća riba guta manju, Velika Srbija – Srbiju.